Početna stranica Početna stranica

"NE ZNAM" MOŽE BITI JAK STAV

Mislite da sve znate? Onda ste možda na putu uskog razmišljanja i loših odluka, sugerišu istraživanja. Tim sa Djuk univerziteta je otkrio da "intelektualna skromnost" - priznanje da ponekad niste sigurni u stvari - može biti veoma vredna osobina. Istraživači su otkrili da nivoi intelektualne skromnosti su slični za liberali i konzervativce, kao i za religiozne i nereligiozne ljude. "Postoje stereotipi o konzervativnim i religioznim konzervativnim ljudima da su manje intelektualno skromni oko njihovih verovanja", kaže Mark Liri, vodeći istraživač, profesor psihologije i neurobiologije. "Nismo pronašli nijedan dokaz koji bi to potvrdio", navodi Liri. Intelektualna skromnost je suprotno od intelektualne arogancije, i običnim jezikom rečeno, liči na širokoumnost, kažu autori studije. U istraživanju, Lirijeva grupa je sprovela seriju eksperimenata koji su bili fokusirani na intelektualnu skromnost - svesnost da nečija verovanja mogu biti pogrešna. Istraživači su otkrili da ovakav stav doprinosi povećanju tolerancije u odnosu na druge ljude i pomaže u donošenju boljih odluka. Na primer, u jednom eksperimentu ljudi su čitali esej u kome je pisac ili podržavao ili nije podržavao religiju. Ako se nisu slagali sa esejom, intelektualno arogantni čitaoci su jednostavno napali karakter pisca, dok su se intelektualno skromni čitaoci uzdržavali od ličnih napada. U drugom eksperimentu, intelektualno skromni ljudi su preciznije procenili argumente u poređenju sa intelektualno arogantnim tipovima. Što su više bili skromniji, ljudi su bolje izdvajali činjenične argumente od nepotkrepljenih činjenicama argumente. "Ne plašiti se da niste u pravu - to je vrednost, i mislim da to treba da se ističe", navodi Liri. "Mislim da ako bi svi bili malo više intelektualno skromni, svi bi se slagali bolje, a manje bi bili frustrirani jedni drugima". Isto važi za svakodnevne odnose u kući ili na poslu. "Čak i u međusobnim odnosima, manje svađe koje imamo sa prijateljima, partnerima ili saradnicima, su obično oko relativno trivijalnih stvari za koje smo ubeđeni da smo u pravu a drugi ne", kaže Liri. "Ako ste na sastanku i šef nije intelektualno skroman, on neće saslušati sugestije svojih zaposlenih", kaže Liri, "A biti uspešan vođa zahteva široku perspektivu i uzimanje u obzir tuđih stavova koliko god je to moguće".