UPUTSTVO ZA LEK

▲

Haldol; 5 mg/mL; rastvor za injekciju INN: haloperidol

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da primate ovaj lek, jer ono sadrži informacije koje su važne za Vas.

• Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

• Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili medicinskoj sestri.

• Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Haldol i čemu je namenjen

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Haldol

3. Kako se primenjuje lek Haldol

4. Moguća neželjena dejstva

5. Kako čuvati lek Haldol

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Haldol i čemu je namenjen

   
   

   Lek Haldol sadrži aktivnu supstancu haloperidol. Ona spada u grupu lekova koji se nazivaju antipsihotici.

   
   

   Haldol se koristi kod odraslih pacijenata za bolesti koje utiču na Vaš način razmišljanja, osećanja ili ponašanja. To uključuje prihijatrijske poremećaje (kao što je shizofrenija ili bipolarni poremećaj) i probleme sa ponašanjem.

   
   

   Ove bolesti mogu da prouzrokuju:

   • da se osećate zbunjeno (delirijum),

   • da vidite, čujete ili osećate stvari koje ne postoje (halucinacije),

   • da verujete u stvari koje nisu istinite (deluzije),

   • da osećate neuobičajenu sumnjičavost (paranoja),

   • da osećate preteranu uzbuđenost, uznemirenost, entuzijazam, impulsivnost ili hiperaktivnost,

   • da osećate veliku agresivnost, neprijateljstvo ili da imate nasilno ponašanje.

   
   

   Lek Haldol se kod odraslih koristi i za:

   • kontrolisanje pokreta kod Hantingtonove bolesti

   • sprečavanje ili lečenje mučnine i povraćanja nakon hirurške intervencije.

   
   

   Lek Haldol se može koristiti samostalno ili u kombinaciji sa drugim lekovima, a ponekad se koristi kada drugi lekovi ili terapije nisu bili delotvorni, ukoliko su prouzrokovali neprihvatljiva neželjena dejstva ili kada se ne mogu uzimati oralno.

2. Šta treba da znate pre nego što primite lek Haldol Lek Haldol ne smete primati:

   - ako ste alergični (preosetljivi) na haloperidol ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6),

   • ako ste nedovoljno svesni svoje okoline ili Vaše reakcije postanu neuobičajeno usporene,

   • ako imate Parkinsonovu bolest,

   • ako imate vrstu demencije koja se naziva „demencija sa Levijevim telima“,

   • ako imate progresivnu supranuklearnu paralizu (PSP),

   • ako imate bolest srca poznatu kao produženi QT interval ili bilo koji drugi problem sa srčanim ritmom, koji se manifestuje promenama na EKG-u (elekrokardiogramu),

   • ako imate slabost srca ili ste nedavno imali srčani udar,

   • ako imate nisku koncentraciju kalijuma u krvi, koja nije lečena

   • ako uzimate bilo koji od lekova nabrojanih u odeljku „Drugi lekovi i Haldol – Ne smete primati lek Haldol ako uzimate lekove za lečenje“.

   
   

   Ne smete primati ovaj lek ako se bilo šta od navedenog odnosi na Vas. Ako niste sigurni, razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Haldol, rastvor za injekciju.

   Upozorenja i mere opreza Ozbiljna neželjena dejstva

   Lek Haldol može dovesti do problema sa srcem, kontrolom pokreta tela ili ekstremiteta i do ozbiljne neželjene reakcije koja se naziva „neuroleptički maligni sindrom“. Takođe, mogu se javiti i teške alergijske reakcije i krvni ugrušci. Morate biti upoznati sa ozbiljnim neželjenim reakcijama koje se mogu javiti dok ste na terapiji lekom Haldol, jer će Vam u tom slučaju biti potrebna hitna medicinska pomoć. Videti odeljak 4, deo “Obratitie pažnju na ozbiljne neželjene reakcije”.

   
   

   Starija populacija i pacijenti sa demencijom

   Zabeležen je mali porast broja smrtnih slučajeva i šloga kod starijih osoba sa demencijom koji uzimaju antipsihotične lekove. Posavetujte se sa svojim lekarom pre upotrebe leka Haldol ukoliko ste starija osoba, naročito ukoliko je prisutna demencija.

   Porazgovarajte sa lekarom ukoliko:

   • imate usporen rad srca, oboljenje srca ili ukoliko je bilo ko iz Vaše bliže porodice iznenada preminuo usled srčanih problema,

   • imate nizak krvni pritisak ili vrtoglavicu prilikom sedenja ili ustajanja,

   • imate nisku koncentraciju kalijuma ili magnezijuma u krvi (ili drugih elektrolita). Lekar će odlučiti da li Vam je potrebna dodatna terapija za ovo stanje,

   • ste ikada ranije imali krvarenje u mozgu ili Vas je lekar upozorio da kod Vas postoji veća verovatnoća nego kod drugih ljudi da se javi moždani udar,

   • imate epilepsiju ili ste nekada imali epileptične napade (konvulzije),

   • imate probleme sa bubrezima, jetrom ili štitastom žlezdom,

   • imate povišenu koncentraciju hormona prolaktina u krvi ili karcinom koji bi mogao biti prouzrokovan povišenim koncentracijama prolaktina u krvi (npr. rak dojke),

   • ste ikada ranije imali krvne ugruške ili je neko u Vašoj porodici imao krvne ugruške,

   • imate depresiju, ili ako imate bipolarni poremećaj i počnete da se osećate depresivno.

   
   

   Vaš lekar će tokom terapije pažljivo pratiti Vaše zdravstveno stanje i po potrebi prilagoditi dozu leka Haldol rastvora za injekciju.

   
   

   Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, razgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Haldol, rastvor za injekciju.

   
   

   Medicinski pregledi

   Lekar će možda zatražiti da se uradi elektrokardiogram (EKG), pre nego što otpočnete terapiju lekom Haldol ili u toku terapije. EKG meri električnu aktivnost srca.

   
   

   Analize krvi

   Lekar će možda zatražiti proveru koncentracije kalijuma ili magnezijuma (ili drugih elektrolita) u krvi, pre ili tokom lečenja lekom Haldol.

   
   

   Deca i adolescenti

   Lek Haldol, rastvor za injekciju nije namenjen za primenu kod dece i adolescenata uzrasta ispod 18 godina, jer nisu sprovedena ispitivanja u ovim starosnim grupama.

   
   

   Drugi lekovi i lek Haldol

   Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

   
   

   Ne smete primati lek Haldol ako uzimate lekove za lečenje:

   • nepravilnog srčanog ritma (kao što su amjodaron, dofetilid, dizopiramid, dronedaron, ibutilid, hinidin i sotalol)

   • depresije (kao što su citalopram i escitalopram)

   • psihoza (kao što je flufenazin, levomepromazin, perfenazin, pimozid, prohlorperazin, promazin, sertindol, tiorizadin, trifluoperazin, triflupromazin i ziprasidon)

   • bakterijskih infekcija (kao što su azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin i telitromicin)

   • gljivičnih infekcija (npr. pentamidin)

   • malarije (npr. halofantrin)

   • mučnine i povraćanja (kao što je dolasetron)

   • kancera (kao što su toremifen i vandetanib).

   Takođe, recite lekaru ukoliko uzimate bepridil (kod bola u grudnom košu ili za snižavanje krvnog pritiska) ili metadon (kao lek protiv jakih bolova ili za lečenje bolesti zavisnosti).

   Ovi lekovi mogu dovesti do problema sa srcem. Zato je važno da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate bilo koji od navedenih lekova, jer u tom slučaju ne smete primati lek Haldol (videti odeljak „Lek Haldol ne smete primati“).

   Potrebno je dodatno praćenje ukoliko istovremeno uzimate litijum i lek Haldol. Recite odmah svom lekaru i prestanite sa upotrebom oba leka ukoliko se javi:

   • povišena telesna temperatura, koju ne možete da objasnite, ili pokreti tela koje ne možete da kontrolišete

   • zbunjenost, dezorijentisanost, glavobolja, problemi sa ravnotežom i pospanost. Ovo su znaci ozbiljnog stanja.

     
     

     Neki lekovi mogu da utiču na delovanje leka Haldol i mogu da povećaju verovatnoću nastanka problema sa srcem

     Recite lekaru ako uzimate:

   • alprazolam ili buspiron (za lečenje anksioznosti)

   • duloksetin, fluoksetin, fluvoksamin, nefazodon, paroksetin, sertralin, kantarion (Hypericum perforatum) ili venlafaksin (za lečenje depresije)

   • bupropion (za lečenje depresije ili za odvikavanje od pušenja)

   • karbamazepin, fenobarbital ili fenitoin (u terapiji epilepsije)

   • rifampicin (za lečenje bakterijskih infekcija)

   • itrakonazol, posakonazol ili vorikonazol (za lečenje gljivičnih infekcija)

   • ketokonazol, tablete (za lečenje Kušingovog sindroma)

   • indinavir, ritonavir ili sakvinavir (lekovi u terapiji infekcije izazvane virusom humane inunodeficijencije, HIV)

   • hlorpromazin ili prometazin (za lečenje mučnine i povraćanja)

   • verapamil (za snižavanje krvnog pritiska ili zbog problema sa srcem).

   Takođe, recite lekaru ako uzimate bilo koji lek za snižavanje krvnog pritiska, kao što su lekovi za izbacivanje viška tečnosti iz organizma (diuretici).

   
   

   Lekar će možda morati da promeni dozu leka Haldol ako uzimate neki od navedenih lekova.

   
   

   Haldol može da utiče na dejstvo sledećih lekova

   Recite svom lekaru ukoliko uzimate lekove koji se koriste:

   • za smirenje ili lekove za lečenje problema sa spavanjem (trankilizeri)

   • u terapiji bola (jaki analgetici)

   • za lečenje depresije (triciklične antidepresive)

   • za snižavanje krvnog pritiska (kao što su gvanetidin i metildopa)

   • u terapiji teških alergijskih reakcija (adrenalin)

   • u terapiji hiperkinetičkog sindroma sa poremećajem pažnje (ADHD) ili narkolepsije (poznati još i kao

     „stimulansi“)

   • u terapiji Parkinsonove bolesti (kao što je levodopa)

   • za razređivanje krvi (fenindion).

   
   

   Razgovarajte sa lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primite lek Haldol ako uzimate bilo koji od ovih lekova.

   
   

   Primena leka Haldol i alkohol

   Konzumiranje alkohola dok ste na terapiji lekom Haldol može da učini da se osećate pospano ili manje pribrano. To znači da morate paziti koliko alkohola konzumirate. Razgovarajte sa lekarom o konzumiranju alkohola tokom terapije lekom Haldol i obavezno obavestite lekara ukoliko konzumirate alkohol.

   
   

   Trudnoća, dojenje i plodnost

   
   

   Trudnoća

   Ukoliko ste trudni, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, posavetujte se sa lekarom. Lekar će Vam možda savetovati da ne koristite lek Haldol tokom trudnoće.

   
   

   Kod novorođenih beba majki koje su primale lek Haldol tokom poslednja 3 meseca trudnoće (poslednji trimestar), mogu se javiti:

   • drhtanje mišića, ukočenost ili slabost mišića

   • pospanost ili uznemirenost

   • problemi sa disanjem ili hranjenjem.

     Tačna učestalost ovih pojava nije utvrđena. Ukoliko ste tokom trudnoće primali lek Haldol i primetite neki od navedenih simptoma kod svoje bebe, obratite se lekaru.

     
     

     Dojenje

     Obratite sa Vašem lekaru ukoliko dojite ili planirate da dojite. Male količine leka se mogu izlučiti u majčino mleko i dospeti do bebe. Vaš lekar će proceniti odnos koristi i rizika dojenja tokom lečenja lekom Haldol.

     
     

     Plodnost

     Haldol može povećati koncentraciju hormona prolaktina u krvi, što može uticati na plodnost i muškaraca i žena. Ukoliko imate dodatna pitanja, obratite se svom lekaru.

     
     

     Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

     
     

     Lek Haldol ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.

3. Kako se primenjuje lek Haldol Koju dozu leka ćete primiti

   Lekar će odlučiti koju dozu leka Haldol treba da primite i koliko dugo ćete lek primati. Može da prođe određeno vreme pre nego što osetite puno dejstvo leka. Lekar će vam obično dati malu dozu na početku i zatim će je prilagoditi Vašem individualnom odgovoru na terapiju. Doza haloperidola zavisi od:

   • starosnog doba,

   • stanja koje se leči,

   • toga da li imate poremećaj funkcije bubrega ili jetre

   • drugih lekova koje uzimate.

     
     

     Odrasli

   • Početna doza će obično biti između 1mg i 5 mg.

   • Možda ćete dobiti dodatne doze, obično u razmaku od 1 do 4 sata.

   • Nećete dobijati više od ukupno 20 mg dnevno.

     
     

     Starije osobe

   • Starije osobe terapiju obično počinju sa polovinom najniže doze za odrasle.

   • Dozu će lekar naknadno prilagođavati dok ne dobijete dozu koja Vam najviše odgovara.

   • Nećete dobijati više od ukupno 5 mg dnevno, osim ako lekar ne odluči da je neophodna veća doza.

   
   

   Kako se primenjuje lek Haldol

   Lek Haldol će Vam primeniti lekar ili medicinska sestra. Namenjen je za intramuskularnu primenu i daje se kao injekcija u mišić.

   
   

   Ako ste zaboravili da primite ili ste primili više leka Haldol nego što treba

   Ovaj lek će Vam dati lekar ili medicinska sestra, tako da je malo verovatno da ćete propustiti dozu ili primiti previše leka. Ako ste zabrinuti, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.

   
   

   Ako naglo prestanete da primate lek Haldol

   Osim ako lekar ne odluči drugačije, terapija lekom Haldol će se postepeno ukidati. Nagli prekid terapije može da izazove dejstva kao što su:

   • mučnina ili povraćanje,

   • problemi sa spavanjem.

   Uvek pažljivo pratite uputstva lekara.

   
   

   Ako imate bilo kakva dodatna pitanja o primeni ovog leka, obratite se lekaru ili medicinskoj sestri.

4. Moguća neželjena dejstva

   
   

   Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.

   
   

   Obratite pažnju na ozbiljne neželjene reakcije

   Ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koju od sledećih neželjenih reakcija, recite to odmah svom lekaru ili medicinskoj sestri. Možda će Vam biti neophodna hitna medicinska pomoć.

   
   

   Problemi sa srcem:

   • poremećaj srčanog ritma – ovo može uzrokovati prestanak normalnog rada srca i dovesti do gubitka svesti

   • neuobičajeno brz rad srca

   • osećaj lupanja srca

   Problemi sa srcem se javljaju povremeno kod osoba koji primaju lek Haldol (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek). Iznenadni smrtni ishodi su zabeleženi kod pacijenata koji su lečeni ovim lekom, ali je tačna učestalost nepoznata. Srčani zastoj (prestanak rada srca) je takođe zabeležen kod pacijenata na terapiji antipsihoticima.

   
   

   Ozbiljan problem koji se zove „neuroleptički maligni sindrom“. Ovo stanje se odlikuje povišenom telesnom temperaturom, teškom mišićnom ukočenošću, zbunjenošću i gubitkom svesti. On se retko javlja kod osoba koji primaju lek Haldol (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji primaju lek).

   
   

   Otežana kontrola pokreta tela ili ekstremiteta (ekstrapiramidalni poremećaj), kao što su:

   • pokreti usta, jezika, vilice i ponekad ekstremiteta (tardivna diskinezija)

   • osećaj nemira, ili nemogućnost mirnog sedenja, učestali pokreti tela

   • usporeni ili redukovani pokreti tela, trzaji ili pokreti uvrtanja

   • drhtanje mišića ili ukočenost, geganje

   • nemogućnost kretanja

   • izostajanje uobičajene facijalne ekspresije koja čini da lice ponekad izgleda kao maska.

     Ove pojave se veoma često javljaju kod pacijenata na terapiji lekom Haldol (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek). Ukoliko se kod Vas jave neki od ovih simptoma, možda će Vam biti neophodna dodatna terapija.

     
     

     Teška alergijska reakcija koja uključuje:

   • oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla

   • poteškoće sa gutanjem ili disanjem

   • svrab sa osipom (koprivnjača)

   Alergijska reakcija se povremeno javlja kod osoba koje primaju lek Haldol (može da se javi kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek).

   
   

   Krvni ugrušci u venama, najčešće u nogama (duboka venska tromboza ili DVT) prijavljeni su kod osoba na terapiji antipsihotičnim lekovima. Znakovi DVT-a u nozi uključuju oticanje, bol i crvenilo noge, ali se ugrušak može kretati do pluća, uzrokujući bol u grudnom košu i poteškoće sa disanjem. Ukoliko primetite neki od ovih problema, odmah se obratite svom lekaru, jer postojanje krvnog ugruška može biti veoma ozbiljno.

   
   

   Obratite se svom lekaru odmah ukoliko primetite neku od navedenih ozbiljnih neželjenih reakcija.

   
   

   Ostala neželjena dejstva

   
   

   Recite Vašem lekaru ukoliko primetite ili posumnjate na bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

   
   

   Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

   • osećaj uznemirenosti,

   • problemi sa spavanjem,

   • glavobolja.

   Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji primaju lek):

   - ozbiljni psihički poremećaji, kao što je verovanje u stvari koje nisu istinite (deluzije) ili priviđanje stvari, osećaja, zvukova ili mirisa koji nisu prisutni (halucinacije)

   • depresija

   • neprirodna napetost mišića

   • vrtoglavica

   • vrtoglavica prilikom ustajanja zbog pada krvnog pritiska (ortostatska hipotenzija)

   • osećaj pospanosti

   • pokreti očiju nagore ili brzi pokreti očiju koji ne mogu da se kontrolišu

   • problemi sa vidom, kao što je zamućen vid

   • nizak krvni pritisak

   • mučnina, povraćanje

   • konstipacija (zatvor)

   • suvoća usta ili pojačano lučenje pljuvačke

   • osip na koži

   • nemogućnost mokrenja ili potpunog pražnjenja bešike

   • otežano postizanje i održavanje erekcije (impotencija)

   • dobijanje ili gubljenje na telesnoj masi.

   • promene vrednosti parametara analize krvi za test funkcije jetre.

     
     

     Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji primaju lek):

   • uticaj na krvna zrnca – smanjenje broja svih vrsta krvnih zrnaca, uključujući i ozbiljno smanjenje broja belih krvnih zrnaca i trombocita (krvne pločice, zadužene za koagulaciju)

   • osećaj konfuzije (zbunjenosti)

   • gubitak seksualnog nagona ili smanjen seksualni nagon

   • konvulzije (epileptični napadi)

   • ukočenost mišića i zglobova

   • mišićni spazmi, nekontrolisano trzanje ili kontrakcije mišića, uključujući spazam mišića vrata, koji dovodi do toga da je glava okrenuta na stranu

   • problemi sa hodanjem

   • kratak dah

   • zapaljenje jetre ili problemi sa jetrom koji prouzrokuju žutu prebojenost kože i beonjača (žutica)

   • povećana osetljivost kože na sunčevu svetlost

   • svrab

   • preterano znojenje

   • poremećaj menstrualnog ciklusa (menstruacije), kao što je izostajanje menstruacije, produžene, obilne ili bolne menstruacije

   • neočekivano lučenje mleka

   • bol i nelagodnost u dojkama

   • povišena telesna temperatura,

   • oticanje izazvano nakupljanjem tečnosti u organizmu.

     
     

     Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji primaju lek):

   • povišena koncentracija hormona prolaktina u krvi

   • sužavanje disajnih puteva u plućima koje izaziva otežano disanje

   • otežano otvaranje usta

   • seksualna disfunkcija

     
     

     Sledeća neželjena dejstva su takođe zabeležena, ali je njihova učestalost nepoznata:

   • povišena koncentracija antidiuretskog hormona u krvi (sindrom neadekvatne sekrecije antidiuretskog hormona)

   • smanjena koncentracija šećera u krvi

   • oticanje u predelu larinksa ili kratki spazmi glasnih žica koji mogu da remete govor ili otežavaju disanje

   • akutna insuficijencija jetre (otkazivanje rada jetre)

   • otežano oticanje žuči iz žučnih puteva

   • perutanje ili ljuštenje kože

   • zapaljenje malih krvnih sudova koje dovodi do osipa na koži sa malim crvenim ili ljubičastim čvorićima

   • razgradnja mišića (rabdomioliza)

   • produžena i bolna erekcija

   • uvećanje grudi kod muškaraca

   • niska telesna temperatura. Prijavljivanje neželjenih reakcija

   Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.

   Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

   
   

   Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

   Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

   website:

   e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

   
   

5. Kako čuvati lek Haldol

   
   

   Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

   
   

   Ne smete koristiti lek Haldol posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon “Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

   
   

   Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

   
   

   Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije Šta sadrži lek Haldol

• Aktivna supstanca je haloperidol. 1 mL rastvora za injekciju (1 ampula) sadrži 5 mg haloperidola.

• Pomoćne supstance su mlečna kiselina i voda za injekciju.

Kako izgleda lek Haldol i sadržaj pakovanja

Bistra, bezbojna tečnost, bez vidljivih čestica.

Unutrašnje pakovanje je ampula od tamnog stakla (tip I) sa identifikacionom tačkom, koja sadrži 1 mL rastvora za injekciju.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi dva blistera sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač

Nosilac dozvole:

KRKA-FARMA D.O.O. BEOGRAD, Jurija Gagarina 26/V/II, Beograd Proizvođač:

KRKA D.D., NOVO MESTO, Šmarješka cesta 6, Novo mesto, Slovenija

u saradnji sa JANSSEN PHARMACEUTICA N.V., Turnhoutseweg 30, Beerse, Belgija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Maj 2018.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.

Broj i datum dozvole:

515-01-01824-17-002 od 03.05.2018.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:

Terapijske indikacije

Haldol, rastvor za injekciju je indikovan kod odraslih pacijenata za:

• brzu kontrolu teške akutne psihomotorne agitacije povezane sa psihotičnim poremećajem ili maničnim epizodama bipolarnog poremećaja tip I, kada oralna terapija nije primenjiva,

• akutnu terapiju delirijuma kada nefarmakološka terapija nema uspeha,

• terapiju blage do umerene horeje kod Hantingtonove bolesti, kada drugi lekovi nisu delotvorni ili ih pacijent ne podnosi i kada oralna terapija nije primenjiva,

• samostalnu ili kombinovanu profilaksu kod pacijenata koji imaju umeren do visok rizik od postoperativne mučnine i povraćanja, kada drugi lekovi nisu delotvorni ili ih pacijent ne podnosi,

• kombinovanu terapiju postoperativne mučnine i povraćanja kada drugi lekovi nisu delotvorni ili ih pacijent ne podnosi.

Doziranje i način primene

Doziranje

Odrasli

Preporučuje se mala početna doza, koja se mora prilagođavati u skladu sa odgovorom pacijenta da bi se odredila minimalna efikasna doza (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Preporuke za doziranje Haldol, rastvora za injekciju su navedene u Tabeli 1.

Tabela 1: Preporuke za doziranje haloperidola kod odraslih osoba, uzrasta 18 godina i starijih

Obustava terapije

Savetuje se postepena obustava haloperidola (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Posebne populacije

Starije osobe

Preporučena početna doza haloperidola kod starijih pacijenta je polovina najniže doze za odrasle.

Naknadne doze se mogu primenjivati i prilagođavati u zavisnosti od odgovora pacijenta. Preporučuje se pažljivo, postepeno povećavanje doze kod starijih pacijenata.

Maksimalna doza je 5 mg/dan.

Doze veće od 5 mg/dan mogu se razmatrati samo kod pacijenata koji su podnosili veće doze i nakon ponovne procene odnosa koristi i rizika kod pacijenta individulano.

Oštećenje funkcije bubrega

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije bubrega na farmakokinetiku haloperidola. Ne preporučuje se prilagođavanje doze, ali se savetuje oprez kada se leče pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega. Međutim, pacijentima sa teškim oštećenjem funkcije bubrega može biti potrebna niža početna doza. Sledeće doze se mogu primenjivati i prilagođavati u skladu sa odgovorom pacijenta (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Oštećenje funkcije jetre

Nije procenjivan uticaj oštećenja funkcije jetre na farmakokinetiku haloperidola. Pošto se haloperidol u velikoj meri metaboliše u jetri, savetuje se da se početna doza prepolovi. Sledeće doze se mogu primenjivati i prilagođavati u zavisnosti od odgovora pacijenta (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Pedijatrijska populacija

Nije utvrđena bezbednost primene i efikasnost leka Haldol, rastvor za injekciju kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina. Nema raspoloživih podataka.

Način primene

Haldol rastvor za injekciju je namenjen isključivo za intramuskularnu primenu (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Uputstvo za rukovanje lekom Haldol, rastvor za injekciju pogledajte u tački Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci.

• Komatozno stanje.

• Depresija centralnog nervnog sistema (CNS).

• Parkinsonova bolest.

• Demencija sa Levijem telima.

• Progresivna supranuklearna paraliza.

• Potvrđeno produženje QTc intervala ili urođeni sindrom dugog QT intervala.

• Nedavni akutni infarkt miokarda.

• Nekompenzovana srčana insuficijencija.

• Ventrikularna aritmija ili torsades de pointes u anamnezi.

• Nekorigovana hipokalemija.

• Istovremena terapija lekovima koji produžavaju QT interval (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Povećani mortalitet kod starijih osoba sa demencijom

Zabeleženi su slučajevi iznenadne smrti kod psihijatrijskih pacijenata koji su dobijali antipsihotične lekove, uključujući haloperidol (videti odeljak Neželjena dejstva).

Stariji pacijenti sa psihozama povezanim sa demencijom koji uzimaju antipsihotične lekove imaju povećani rizik od smrtnog ishoda. Analize sedamnaest istraživanja kontrolisanih placebom (uslovno trajanje od 10 nedelja), najviše kod pacijenata koji su uzimali atipične antipsihotike, otkrile su rizik od smrtnog ishoda kod pacijenata koji su primali lek, između 1,6 i 1,7 puta veći nego kod pacijenata koji su dobijali placebo. Tokom terapije od obično 10 nedelja kontrolisanog istraživanja, stopa smrtnosti kod pacijenata koji su primali lek bila je oko 4,5%, u poređenju sa stopom od oko 2,6% u placebo grupi. Iako su se smrtni slučajevi razlikovali, deluje da je većina smrtnih slučajeva po prirodi bila ili kardiovaskularna (npr. srčana insuficjencija, iznenadna smrt) ili infektivna (npr. pneumonija). Opservaciona istraživanja ukazuju da je terapija haloperidolom kod starijih pacijenata povezana i sa povećanim mortalitetom. Ova povezanost je možda jača za haloperidol nego za atipične antipsihotike i najizraženija je u prvih 30 dana po započinjanju terapije i nastavlja se najmanje 6 meseci. Stepen u kojem se ova povezanost može pripisati leku, u odnosu na povezanost sa karakteristikama pacijenta, još uvek nije rasvetljen.

Haldol rastvor za injekciju nije indikovan za lečenje poremećaja ponašanja povezanih sa demencijom. Kardiovaskularna dejstva

Osim iznenadne smrti, sa haloperidolom je zabeležen produžetak QTc intervala i/ili ventrikularne aritmije (pogledajte tačke Kontraindikacije i Neželjena dejstva). Deluje da se rizik od ovih događaja povećava sa velikim dozama, velikim koncentracijama u plazmi, kod predisponiranih pacijenata ili kod parenteralne primene, pre svega kod intravenske primene.

Haldol, rastvor za injekciju je namenjen isključivo za intramuskularnu primenu. Međutim, ako se primeni intravenski, mora se sprovoditi kontinuirani EKG monitoring, radi praćenja produžnog QTc intervala i ventrikularnih aritmija.

Savetuje se oprez kod pacijenata sa bradikardijom, srčanim oboljenjima, produženim QTc intervalom u porodičnoj anamnezi ili istorijom teške izloženosti alkoholu. Neophodan je oprez i kod potencijalno visokih koncentracija u plazmi (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Slabi metabolizeri CYP2D6).

Preporučuje se da se pre početka intramuskularne primene uradi EKG. Tokom terapije se kod svih pacijenata mora proceniti potreba za EKG monitoringom, radi praćenja produženog QTc intervala i ventrikularnih

aritmija, a kontinuiran EKG monitoring se savetuje kod ponovljenih intramuskularnih doza. Preporučuje se EKG praćenje do 6 sati nakon primene Haldol, rastvora za injekciju za profilaksu ili terapiju postoperativne mučnine ili povraćanja.

Tokom trajanja terapije, savetuje se smanjenje doze ukoliko dođe do produženja QTc intervala, ali se primena haloperidola mora prekinuti ukoliko QTc pređe vrednost od 500 ms.

Pre otpočinjanja terapije haloperidolom moraju se korigovati poremećaji u ravnoteži elektrolita, kao što su hipokalijemija i hipomagnezemija, zato što oni povećavaju rizik od ventrikularne aritmije. Zbog toga se savetuje provera elektrolita na početku terapije i periodično tokom nje.

Tahikardija i hipotenzija (uključujući ortostatsku hipotenziju) su takođe bile zabeležene (videti

odeljak Neželjena dejstva). Savetuje se oprez kada se haloperidol primenjuje kod pacijenata sa ispoljenom hipotenzijom ili ortostatskom hipotenzijom.

Cerebrovaskularni događaji

U randomiziranim kliničkim ispitivanjima kontrolisanim placebom u populaciji pacijenata sa demencijom, javio se približno 3 puta veći rizik od cerebrovaskularnih neželjenih događaja sa nekim atipičnim antipsihoticima. Nalazi opservacionih istraživanja u kojima je poređena stopa moždanog udara kod starijih pacijenata koji su bili izloženi bilo kojim antipsihoticima sa stopom moždanog udara kod onih koji nisu bili izloženi ovakvim lekovima, pokazuju povećanu stopu moždanog udara među izloženim pacijentima. Ovo povećanje može biti veće sa svim butirofenonima, uključujući haloperidol. Mehanizam ovog povećanja rizika nije poznat. Povećanje rizika se ne može isključiti ni za druge grupe pacijenata. Haldol, rastvor za injekciju se mora oprezno koristiti kod pacijenata sa faktorima rizika od moždanog udara.

Neuroleptički maligni sindrom

Haloperidol je bio povezan sa neuroleptičkim malignim sindromom: redak idiosinkrazioni odgovor koji se manifestuje kao hipertermija, opšta ukočenost mišića, nestabilnost autonomnog nervnog sistema, izmenjeno stanje svesti i povećana koncentracija kreatin fosfokinaze u serumu. Hipertermija je obično rani znak ovog sindroma. Antipsihotičnu terapiju treba odmah prekinuti i uvesti odgovarajuću suporativnu terapiju i pažljivo praćenje.

Tardivna diskinezija

Tardivna diskinezija može da se javi kod nekih pacijenata tokom dugotrajne terapije ili nakon prekida korišćenja ovog leka. Ovaj sidrom obično karakterišu nevoljni ritmični pokreti jezika, lica, usta ili vilice. Ove manifestacije kod nekih pacijenata mogu biti trajne. Ovaj sindrom može biti prikriven kada se terapija ponovo započinje, kada se doza povećava ili kada se prelazi na drugi antipsihotični lek. Ako se pojave znakovi i simptomi tardivne diskinezije, mora se razmotriti prekid svih terapija antipsihoticima, uključujući i lek Haldol.

Ekstrapiramidalni simptomi

Mogu se javiti ekstrapiramidalni simptomi (npr. tremor, ukočenost, hipersalivacija, bradikinezija, akatizija, akutna distonija). Primena haloperidola je bila povezana sa razvojem akatizije, koja se manifestovala subjektivno neprijatnim ili stresnim nemirom i potrebom za kretanjem, što je često praćeno nemogućnošću mirnog sedenja ili stajanja. Najveća verovatnoća da se ovo javi je tokom prvih nekoliko nedelja terapije. Kod pacijenata kod kojih se jave ovi simptomi, povećanje doze može biti škodljivo.

Akutna distonija može da se javi tokom prvih nekoliko dana terapije lekom Haldol, ali su bili zabeleženi i slučajevi kasnije pojave simptoma kao i pojava simptoma nakon povećanja doze. Simptomi distonije mogu da uključuju, ali nisu ograničeni na tortikolis, grimase lica, trizmus, protruziju jezika i neprirodne pokrete očiju, uključujući okulogirne krize. Muškarci i pacijenti mlađe životne dobi imaju veći rizik od pojave ovakvih reakcija. Akutna distonija može biti razlog za prekid primene ovog leka.

Po potrebi se mogu propisati antiparkinsonici antiholinergičkog tipa za kontrolu ekstrapiramidalnih simptoma, ali se savetuje da se ne propisuju rutinski kao preventivna mera. Ako je neophodna istovremena primena antipakinsonika, ona će možda morati da se nastavi nakon ukidanja terapije lekom Haldol, ako je njegovo izlučivanje brže od haloperidola, da bi se izbegao nastanak ili pogoršanje ekstrapiramidalnih simptoma. Mora se imati u vidu moguće povećanje intraokularnog pritiska kada se antiholinergici, uključujući antiparkinsonike, primenjuju istovremeno sa lekom Haldol.

Epileptični napadi/konvulzije

Zabeleženo je da epileptični napadi mogu biti aktivirani haloperidolom. Savetuje se oprez kod pacijenata koji boluju od epilepsije i stanja u kojima su konvulzije predisponirane (npr. obustava konzumiranja alkohola i oštećenje mozga).

Mere opreza za hepatobilijarni sistem

Pošto se haloperidol metaboliše u jetri, savetuje se primena polovine početne doze i oprez kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Zabeleženi su izolovani slučajevi poremećaja u radu jetre ili hepatitisa, najčešće holestatskog (videti odeljak Neželjena dejstva).

Mere opreza za endokrini sistem

Tiroksin može da izazove toksičnost haloperidola. Antipsihotičnu terapiju kod pacijenata sa hipertireoidizmom treba primenjivati samo uz veliki oprez i uvek mora da je prati terapija kojom se postiže eutireoidno stanje.

Hormonska dejstva antipsihotičnih, neuroleptičnih lekova uključuju hiperprolaktinemiju, koja može da prouzrokuje galaktoreju, ginekomastiju i oligomenoreju ili amenoreju (videti odeljak Neželjena dejstva). Istraživanja sa kulturama tkiva ukazuju na to da rast ćelija u tumorima dojke u humanoj populaciji može biti stimulisan prolaktinom. Iako do sada nije dokazana jasna povezanost tumora dojke u humanoj populaciji sa primenom antipsihotika u kliničkim i epidemiološkim istraživanjima, preporučuje se oprez kod pacijenata sa relevantnom anamnezom. Haldol se mora koristiti uz oprez kod pacijenata sa ranije postojećom hiperprolaktinemijom i pacijentima sa mogućim tumorima zavisnim od prolaktina (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).

Sa haloperidolom je bila zabeležena hipoglikemija i sindrom neodgovarajućeg lučenja antidiuretskog hormona (videti odeljak Neželjena dejstva).

Venska tromboembolija

Zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije (VTE), sa antipsihotičnim lekovima. Pošto kod pacijenata koji se leče antipsihoticima često postoje stečeni faktori rizika za VTE, sve moguće faktore rizika za VTE treba identifikovati pre terapije lekom Haldol i tokom nje, i preduzeti preventivne mere.

Odgovor na terapiju i obustava

Odgovor na lečenje antipsihotičnim lekovima može biti odložen kod shizofrenije.

Ako se terapija antipsihoticima obustavi, ponovna pojava simptoma povezanih sa osnovnim stanjem možda neće biti očigledna tokom nekoliko nedelja ili meseci.

Veoma retko su zabeleženi slučajevi akutnih simptoma obustave (uključujući mučninu, povraćanje i nesanicu) nakon nagle obustave visokih doza antipsihotika. Kao mera opreza, savetuje se postepena obustava leka.

Pacijenti sa depresijom

Preporučuje se da se Haldol ne koristi samostalno kod pacijenata kod kojih je depresija predominantna. On

se može kombinovati sa antidepresivima za lečenje stanja kada istovremeno postoje i depresija i psihoze (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).

Prelazak iz stanja manije u depresiju

U terapiji maničnih epizoda pacijenata sa bipolarnim poremećajem postoji rizik od prelaza iz stanja manije u depresiju. Veoma je važno kod pacijenta pratiti prelazak u depresivnu epizodu, sa pratećim rizikom od suicidalnog ponašanja, da bi se moglo intervenisati kada do tog prelaska dođe.

Slabi metabolizeri CYP2D6

Haldol treba sa oprezom koristiti kod pacijenata za koje se zna da su slabi metabolizeri citohroma P450 (CYP) 2D6 i koji istovremeno dobijaju inhibitor CYP3A4.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija Studije interakcije su sprovedene samo kod odraslih pacijenata. Kardiovaskularna dejstva

Haldol je kontraindikovan u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da produžavaju QTc interval (videti odeljak Kontraindikacije). Na primer:

• antiaritmici klase IA (npr. dizopiramid, hinidin),

• antiaritmici klase III (npr. amjodaron, dofetilid, dronedaron, ibutilid, sotalol),

• određeni antidepresivi (npr. citalopram, escitalopram),

• određeni antibiotici (npr. azitromicin, klaritromicin, eritromicin, levofloksacin, moksifloksacin, telitromicin),

• drugi antipsihotici (npr. derivati fenotiazina, sertindol, pimozid, ziprasidon),

• određeni antimikotici (npr. pentamidin),

• određeni antimalarici (npr. halofantrin),

• određeni gastrointestinalni lekovi (npr. dolasetron),

• određeni lekovi koji se koriste u terapiji karcionoma (npr. toremifen, vandetanib).

• određeni drugi lekovi (npr. bepridil, metadon). Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Savetuje se oprez kada se Haldol koristi u kombinaciji sa lekovima za koje se zna da prouzrokuju disbalans elektrolita (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Lekovi koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi

Haloperidol se metaboliše na nekoliko načina (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Glavni putevi su glukuronidacija i redukcija ketona. Uključen je i sistem enzima citohrom P450, pre svega CYP3A4 i u manjoj meri CYP2D6. Inhibicija ovih puteva metabolizma drugim lekovima ili smanjenjem aktivnosti enzima CYP2D6 može da dovede do povećanja koncentracija haloperidola. Dejstva inhibicije CYP3A4 i smanjenja aktivnosti enzima CYP2D6 mogu biti aditivna (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Na osnovu ograničenih i ponekad protivrečnih informacija, potencijalna povećanja koncentracije haloperidola u plazmi, kada se istovremeno primenjuju inhibitori CYP3A4 i/ili CYP2D6, mogu da se kreću između 20 i 40%, iako je u nekim slučajevima bilo zabeleženo i povećanje do 100%. Primeri lekova koji mogu da povećaju koncentraciju haloperidola u plazmi (na osnovu kliničkog iskustva ili mehanizma interakcije lekova) obuhvataju:

• inhibitore CYP3A4 – alprazolam, fluvoksamin, indinavir, itrakonazol, ketokonazol, nefazodon, posakonazol, sakvinavir, verapamil, vorikonazol,

• inhibitore CYP2D6 – bupropion, hlorpromazin, duloksetin, paroksetin, prometazin, sertralin, venlafaksin,

• kombinaciju inhibitora CYP3A4 i CYP2D6 – fluoksetin, ritonavir,

• neutvrđen mehanizam – buspiron. Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Povećane koncentracije haloperidola u plazmi mogu da dovedu do povećanog rizika od neželjenih događaja, uključujući produženje QTc intervala (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Povećanje QTc intervala je zabeleženo kada je haloperidol davan u kombinaciji sa metaboličkim inhibitorima – ketokonazolom (400 mg/dan) i paroksetinom (20 mg/dan).

Savetuje se da se kod pacijenata koji istovremeno uzimaju haloperidol i ovakve lekove, prate znakovi i simptomi produženih farmakoloških dejstva haloperidola, i da se po potrebi smanji doza leka Haldol.

Lekovi koji mogu da smanje koncentraciju haloperidola u plazmi

Istovremena primena haloperidola sa snažnim induktorom enzima CYP3A4 može postepeno da smanjuje koncentraciju haloperidola u plazmi do te mere da efikasnost može biti umanjena. Na primer:

- karbamazepin, fenobarbital, fenitoin, rifampicin, kantarion (Hypericum perforatum). Ovaj spisak ne obuhvata sve lekove.

Indukcija enzima se može zabeležiti nakon nekoliko dana terapije. Maksimalna indukcija enzima je obično zabeležena posle približno 2 nedelje i može se zadržati isti vremenski period nakon prekida primene leka. Tokom kombinovane terapije sa induktorima CYP3A4, preporučuje se da se pacijenti prate i da se poveća doza leka Haldol, ako je neophodno. Nakon povlačenja induktora CYP3A4, koncentracija haloperidola može postepeno da se povećava i zbog toga može biti potrebno smanjenje doze leka Haldol.

Natrijum-valproat, lek za koji se zna da inhibira glukuronidaciju, ne utiče na koncentraciju haloperidola u plazmi.

Dejstvo haloperidola na druge lekove

Haloperidol može da pojača depresiju centralnog nervnog sistema izazvanu alkoholom ili depresorima CNS- a, uključujući hipnotike, sedative ili jake analgetike. Zabeleženo je i pojačano dejstvo na CNS u kombinaciji sa metildopom.

Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na adrenalin i druge simpatomimetičke lekove (npr. stimulansi kao što su amfetamini) i da preokrene dejstvo adrenergičkih blokatora koji snižavaju krvni pritisak, na primer gvanetidina.

Haloperidol može da ispolji antagonističko dejstvo u odnosu na levodopu i druge dopaminske agoniste.

Haloperidol je inhibitor CYP 2D6. Haloperidol inhibira metabolizam tricikličnih antidepresiva (npr. imipramina, desipramina), i tako povećava njihovu koncentraciju u plazmi.

Drugi oblici interakcije

U retkim slučajevima zabeleženi su sledeći simptomi tokom istovremene primene litijuma i haloperidola: encefalopatija, ekstrapiramidalni simptomi, tardivna diskinezija, neuroleptički maligni sindrom, akutni moždani sindrom i koma. Većina ovih simptoma je bila reverzibilna. Ostaje nejasno da li oni predstavljaju poseban klinički entitet.

Ipak, savetuje se da se kod pacijenata koji se istovremeno leče litijumom i lekom Haldol, terapija mora odmah prekinuti ako se jave ovakvi simptomi.

Zabeležen je antagonizam dejstva antikoagulansa, fenindiona.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Umerena količina podataka vezana za primenu kod trudnica (više od 400 ishoda trudnoće) ukazuje na to da haloperidol ne ispoljava malformativnu i fetalnu/neonatalnu toksičnost. Međutim, bilo je izolovanih slučajeva urođenih mana nakon izlaganja fetusa haloperidolu, uglavnom u kombinaciji sa drugim lekovima. Istraživanja na životinjama pokazala su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Kao mera predostrožnosti, treba izbegavati primenu leka Haldol tokom trudnoće.

Kod novorođenih beba koje su bile izložene antipsihoticima (uključujući i haloperidol) tokom trećeg tromesečja trudnoće, postoji rizik od neželjenih reakcija koje obuhvataju ekstrapiramidalne i/ili simptome obustave koji mogu varirati u pogledu ozbiljnosti i trajanja posle porođaja. Bilo je izveštaja o uznemirenosti, hipertoniji, hipotoniji, tremoru, somnolenciji, respiratornom distresu i poremećajima u uzimanju hrane. Zbog toga se savetuje da se novorođenčad pažljivo prati.

Dojenje

Haloperidol se izlučuje u mleko majke. Otkrivene su male količine haloperidola u plazmi i urinu onih novorođenčadi koje su dojile majke lečene haloperidolom. Nema dovoljno informacija o dejstvima haloperidola kod odojčadi. Mora se doneti odluka da li je bolje prekinuti dojenje ili terapiju lekom Haldol, uzimajući u obzir koristi dojenja za dete i koristi terapije za ženu.

Plodnost

Haloperidol povećava koncentraciju prolaktina. Hiperprolaktinemija može suprimirati GnRH iz hipotalamusa, što dovodi do smanjenog lučenja gonadotropina iz hipofize. To može da inhibira reproduktivnu funkciju umanjenjem steroidogeneze u gonadama kod pacijenata oba pola (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Lek Haldol ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.

Pacijentu treba skrenuti pažnju da lek može izazvati određeni stepen sedacije ili smanjene budnosti, naročito sa većim dozama i na početku terapije. Ovi efekti mogu biti pojačani alkoholom. Pacijenta treba savetovati da za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilom, niti rad sa mašinama.

Neželjena dejstva

Bezbednost haloperidola procenjivana je kod 284 ispitanika lečenih haloperidolom, koji su učestvovali u 3 klinička ispitivanja kontrolisana placebom i kod 1295 ispitanika lečenih haloperidolom koji su učestvovali u šesnaest dvostruko slepih kliničkih ispitivanja kontrolisanih aktivnim komparatorom.

Na osnovu objedinjenih podataka o bezbednosti iz ovih kliničkih ispitivanja, najčešće zabeležene neželjene reakcije leka bile su: ekstrapiramidalni poremećaj (34%), insomnija (19%), agitacija (15%), hiperkinezija (13%), glavobolja (12%), psihotični poremećaj (9%), depresija (8%), povećanje telesne mase (8%), tremor

(8%), hipertonija (7%), ortostatska hipotenzija (7%), distonija (6%) i somnolencija (5%).

Osim toga, bezbednost haloperidoldekanoata je bila procenjivana na 410 ispitanika koji su učestvovali u 3 studije poređenja (jedna koja je upoređivala haloperidoldekanoat i flufenazin i dve koje su poredile formulaciju dekanoata sa formulacijom haloperidola za oralnu primenu), 9 otvorenih ispitivanja i 1 ispitivanje odgovora na dozu.

U Tabeli 2 su navedene neželjene reakcije na sledeći način:

• Zabeležene u kliničkim ispitivanjima sa haloperidolom.

  • Zabeležene u kliničkim ispitivanjima sa haloperidoldekanoatom i koje su povezane sa aktivnim entitetom.

  • Iz postmarketinškog iskustava sa haloperidolom i haloperidoldekanoatom.

Učestalost neželjenih reakcija je određena (ili procenjena) na osnovu kliničkih ispitivanja ili epidemioloških studija sa haloperidolom i klasifikovana prema sledećoj konvenciji:

Veoma često: ≥1/10

Često: ≥1/100 do <1/10 Povremeno: ≥1/1000 do <1/100 Retko: ≥1/10000 do <1/1000 Veoma retko: <1/10000

Nepoznato: ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka.

Neželjene reakcije su navedene prema klasi sistema organa i prema opadajućem stepenu ozbiljnosti u okviru svake kategorije učestalosti.

Tabela 2: Neželjene reakcije

Sa haloperidolom su bile zabeležene i sledeće reakcije: produžen QT na EKG zapisu, ventrikularne aritmije (ventrikularna fibrilacija, ventrikularna tahikardija), torsade de pointes i iznenadna smrt.

Dejstva antipsihotika kao klase lekova

Sa antipsihoticima je bio zabeležen srčani arest.

Sa antipsihotičnim lekovima zabeleženi su slučajevi venske tromboembolije, uključujući slučajeve plućne embolije i slučajeve duboke venske tromboze – frekvencija je nepoznata.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

fax: +381 (0)11 39 51 131

website:

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi i znakovi

Manifestacije predoziranja haloperidolom su pojačana poznata farmakološka dejstva i neželjene reakcije. Najizraženiji simptomi su teške ekstrapiramidalne reakcije, hipotenzija i sedacija. Ekstrapiramidalne reakcije karakteriše ukočenost mišića i opšti ili lokalizovani tremor. Moguća je i pojava hipertenzije pre nego hipotenzije.

U ekstremnim slučajevima, pacijent može da deluje komatozno sa respiratornom depresijom i hipotenzijom koje mogu biti dovoljno ozbiljne da izazovu stanje slično šoku. Mora se razmotriti rizik od ventrikularnih aritmija, verovatno povezan sa produženim QTc intervalom.

Terapija

Ne postoji specifični antidot. Terapija je suportivna. Ne preporučuje se dijaliza u terapiji za predoziranja zato što se njom uklanjaju samo veoma male količine haloperidola (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).

Kod komatoznih pacijenata mora se obezbediti prohodnost disajnih puteva pomoću orofaringealnog ili endotrahealnog tubusa. U slučaju respiratorne depresije može biti neophodno veštačko disanje.

Preporučuje se EKG praćenje i praćenje vitalnih znakova. Ovo praćenje se mora sprovoditi sve dok se EKG zapis ne normalizuje. Savetuje se i terapija teških aritmija odgovarajućim antiaritmijskim merama.

Hipotenzija i cirkulatorni kolaps se mogu zbrinuti primenom intravenskih tečnosti, plazme ili koncentrovanog albumina i vazporesorskih lekova, kao što su dopamin ili noradrenalin. Ne sme se koristiti

adrenalin zato što on može da prouzrokuje tešku hipotenziju u prisustvu haloperidola.

U slučajevima teških ekstrapiramidalnih reakcija, preporučuje se parenteralna primena antiparkinsonika.

Lista pomoćnih supstanci

mlečna kiselina; voda za injekciju.

Inkompatibilnost

Rastvor za injekciju ne sme se mešati sa drugim rastvorima.

Rok upotrebe

5 godina.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati na temperaturi do 25 °C, u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Priroda i sadržaj pakovanja

Unutrašnje pakovanje je ampula od tamnog stakla (tip I) sa identifikacionom tačkom, koja sadrži 1 mL rastvora za injekciju.

Spoljnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi dva blistera sa po 5 ampula (ukupno 10 ampula) i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.

Pre primene potrebno je pregledati sadržaj ampule kako bi se utvrdilo da nema nataloženih čestica odnosno da nije došlo do promene boje rastvora.