Aclasta
zoledronska kiselina
UPUTSTVO ZA LEK
Proizvođač: Novartis Pharma Stein AG, Švajcarska Adresa: Schaffhauserstrasse, Stein, Švajcarska
Podnosilac zahteva: Predstavništvo Novartis Pharma Services Inc., Beograd
Adresa: Bulevar Zorana Đinđića 71/VI/18, 11 070 Beograd
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Aclasta i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Aclasta
Kako se upotrebljava lek Aclasta
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Aclasta
Dodatne informacije
Aclasta sadrži aktivnu supstancu koja se zove zoledronska kiselina. Pripada grupi lekova koji se zovu bisfosfonati i namenjena je za lečenje osteoporoze kod žena u postmenopauzi, osteoporoze kod muškaraca
, osteporoze koja je uzrokovana primenom kortikosteroida i Paget-ove bolesti kostiju.
Osteoporoza je bolest kod koje dolazi do smanjivanja i slabljenja kostiju i česta je kod žena posle menopauze, ali se takođe može javiti i kod muškaraca. Kod žena u postmenopauzi, jajnici prestaju da stvaraju ženski polni hormon estrogen, koji pomaže da se očuvaju kosti. Osteoporoza se takođe može javiti kod muškaraca i žena zbog dugotrajne primene kortikosterioda, koji mogu uticati na čvrstinu kostiju. Posle menopauze, dolazi do gubitka koštane mase, kosti postaju slabije i podložnije lomljenju. Mnogi pacijenti
sa osteoporozom nemaju simptome, ali su i dalje izloženi riziku od preloma kostiju, jer je osteoporoza
dovela do slabljenja kostiju. Smanjenje koncentracije polnih hormona u cirkulaciji, uglavnom estrogena koji su nastali konverzijom iz androgena, ima ulogu u postepenijem smanjivanju koštane mase kod muškaraca u odnosu na žene iste starosne dobi. I kod žena i kod muškaraca, Aclasta dovodi do jačanja kostiju, čime se smanjuje rizik od pojave preloma. Aclasta se takođe koristi kod pacijenata koji su nedavno slomili kuk u manjoj traumi kao što je pad i stoga su u riziku od naknadnih koštanih preloma.
Normalno je da se stari koštani materijal razgrađuje i zamenjuje novim. Ovaj proces zove se remodeliranje. U Paget-ovoj bolesti remodeliranje se odvija previše brzo, nova kost se formira na nepravilan način, što je čini slabijom nego što je normalno. Ukoliko se bolest ne leči može doći do deformacija kostiju koje mogu biti deformisane, bolne i podložne prelomu. Aclasta deluje tako što normalizuje proces remodeliranja kosti, osigurava formiranje normalne kosti i vraća jačinu kosti.
Pažljivo se pridržavajte uputstava koje Vam je dao Vaš lekar pre primanja leka Aclasta .
Ako ste alergični (preosetljivi) na zolendronsku kiselinu, ostale bisfosfonate ili bilo koji od ostalih sastojaka leka
Ako imate hipokalcemiju (to znači da je nivo kalcijuma u krvi previše nizak).
Ako imate teško oboljenje bubrega
Ako ste trudni
Ako dojite.
Pre nego što dobijete infuziju leka Aclasta morate reći lekaru:
Ukoliko ste lečeni sa lekom Zometa, koja sadrži istu aktivnu supstancu kao i lek Aclasta.
Ukoliko ste imali ili imate neko bubrežno oboljenje.
Ukoliko niste u mogućnosti da dnevno uzimate kalcijum
Ukoliko su Vam hiruški odstranjene paratireoidne žlezde iz vrata. Ukoliko Vam je odstranjen deo creva
Pre nego što primite lek Aclasta recite Vašem lekaru ako imate ( ili ste imali) bol, oticanje ili trnjenje desni, vilice, ako imate osećaj težine u vilici ili vam je ispao zub. Pre nego što započnete lečenje kod stomatologa ili se podvrgnete stomatološkoj hiruškoj intervenciji, recite Vašem stomatologu da primate lek Aclasta.
Aclasta se ne preporučuje osobama mlađim od 18 godina. Nije ispitana upotreba leka Aclasta kod dece i
adolescenata.
Obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.
Posebno je značajno da Vaš lekar zna sve lekove koje uzimate, posebno ako uzimate lekove za koje se zna da su štetni za vaše bubrege (npr. aminoglikozidi) ili diuretici („pilule za vodu“) koji mogu dovesti do dehidratacije.
Pre i posle primanja leka Aclasta neophodno je da popijete dovoljnu količinu tečnosti (najmanje 1 ili 2 čaše), kao što će Vam objasniti lekar. Ovo će sprečiti dehidrataciju. Na dan kada dobijate lek Aclasta hranu možete uzimati uobičajeno. Ovo je posebno važno kod pacijenata koji uzimaju diuretike („pilule za vodu“) ili kod starijih pacijenata.
Ne postoje adekvatne informacije o primeni zoledronske kiseline kod trudnica. Studije na životinjama su pokazale reproduktivne toksične efekte. Dodatno, nema informacija o primeni kod žena koje doje. Aclasta se ne daje u trudnoći ili ukoliko planirate trudnoću.
Aclasta se ne daje u toku dojenja.
Pitajte svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru za savet pre uzimanja bilo kakvog leka.
Ako osećate vrtoglavicu dok ste na terapiji lekom Aclasta ne smete upravljati vozilom ili rukovati mašinama dok se ne budete osećali bolje.
Aclasta sadrži sledeće pomoćne supstance: manitol, natrijum-citrat i vodu za injekcije. Ukoliko ste alergični na bilo koji sastojak ovog leka - ne smete uzimati lek.
Pažljivo pratite uputstva koja će Vam dati lekar ili medicinska sestra. Treba da proverite sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom ako niste sigurni.
Vaš lekar bi trebalo da Vam testira krv da bi proverio funkciju bubrega (nivo kreatinina) pre svake doze leka Aclasta. Važno je da popijete najmanje jednu ili dve čaše tečnosti (kao što je voda), u toku nekoliko sati pre primanja leka Aclasta, prema uputstvu Vašeg lekara ili medicinske sestre.
Uobičajena doza iznosi 5mg i daje se kao jedna infuzija godišnje, u venu koju Vam daje lekar ili medicinska sestra. Infuzija treba da se daje najmanje 15 minuta.
Ukoliko ste nedavno imali prelom kuka, preporučuje se primena leka nakon dve ili više nedelja posle operacije kuka.
Veoma jer važno da uzimate kalcijum i vitamin D kao dodatak ishrani (npr. tablete), onako kako Vam je preporučio Vaš lekar.
Za osteoporozu, Aclasta deluje tokom jedne godine. Vaš lekar će Vas obavestiti kada će Vam biti potrebna sledeća doza.
Uobičajena doza iznosi 5mg i daje se u početnoj infuziji u venu koju primenjuje lekar ili medicinska sestra. Infuzija treba da traje najmanje 15 minuta. Aclasta može delovati duže od jedne godine, a o nastavku lečenja odlučuje Vaš lekar.
Lekar Vam može savetovati da uzimate i dodatke ishrani koji sadrže kalcijum i vitamin D (npr.tablete) najmanje deset dana nakon što ste dobili infuziju leka Aclasta. Važno je da postupite prema ovom savetu da bi ste smanjili rizik od prevelikog sniženja koncentracije kalcijuma u krvi (hipokalcijemija) u periodu posle primene infuzije. Vaš lekar će Vas obavestiti u vezi sa simptomima koji su vezani za sniženje koncentracije kalcijuma u krvi (hipokalcemija).
O dužini lečenja i prekidu terapije porazgovarajte sa Vašim lekarom.
Nije primenljivo, lek se daje intravenski u bolničkim uslovima (lekar, ili medicinska sestra) i malo je verovatno da ćete dobiti veću količinu leka od propisane. .
Odmah kontaktirajte svog lekara ili bolnicu da utvrdite novi termin za primenu leka.
Ako razmišljate o prekidu terapije lekom Aclasta, molimo Vas da odete na sledeći zakazani termin kod Vašeg lekara i razgovarate sa njim o tome. Vaš lekar će vas savetovati i odlučiti koliko dugo ćete primati
lek Aclasta.
Ako imate bilo kakvo pitanje o upotrebi ovog leka, pitajte svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru.
Kao i svi lekovi i Aclasta može imati neželjena dejstva, iako se ne javljaju kod svih pacijenata. U većini slučajeva nije potrebna nikakva specifična terapija.
Neželjena dejstva se javljaju prema određenoj učestalosti, koje su definisane prema sledećem:
Veoma često: | Javlja se kod više od 1 na 10 |
Često: | Javlja se kod 1 do 10 pacijenata na 100 |
Povremeno: | Javlja se kod 1 do 10 pacijenata na 1000 |
Retko: | Javlja se kod 1 do 10 pacijenata na 10000 |
Veoma retko: | Javlja se kod manje od 1 pacijenta na 10000 |
Nepoznato: | Učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupih podataka |
Neželjena dejstva koja se javljaju nakon prve infuzije leka su veoma česta (javljaju se kod više od 30% pacijenata) a manje su česta pri primeni narednih infuzija. Većina neželjenih dejstava kao što su groznica i temperatura, bol u mišićima i zglobovima i glavobolja javljaju se tokom prva tri dana nakon primene leka Aclasta. Simptomi su obično blagi do umereni i povlače se u roku od 3 dana. Lekar Vam može preporučiti lek protiv bolova kao što je ibuprofen ili paracetamol radi ublažavanja ovih simptoma. Šansa da ponovo doživite ove simptome se značajno smanjuje sa narednim dozama leka Aclasta.
Veoma česta neželjena dejstva Groznica
Česta neželjena dejstva
Glavobolja, vrtoglavica, mučnina, povraćanje, proliv, bol u mišićima, bol u kostima i/ili zglobovima, bol u leđima, rukama i nogama, simptomi slični gripu (umor, groznica, bol u mišićima i zglobovima), groznica, osećaj umora i gubitak interesovanja, slabost, bol, loše opšte stanje, reakcija kože kao što je crvenilo, oticanje i/ili bol na mestu infuzije.
Kod pacijenata obolelih od Paget-ove bolesti: simptomi koji nastaju zbog snižene koncentracije kalcijuma
u krvi, kao što su grčevi u mišićima, ili utrnulost ili osećaj bola i bockanja naročito u predelu oko usta. Poremećaj srčanog ritma (atrjalna fibrilacija) je prijavljen od strane pacijentkinja koje su primenjivale lek
Aclasta za lečenje postmenopauzalne osteoporoze. Za sada nije jasno da li primena leka Aclasta dovodi do
ovog poremećaja srčanog ritma, ali potrebno je da obavestite Vašeg lekara ako primetite ovakve simptome nakon primene leka Aclasta.
Povremena neželjena dejstva
Grip, infekcije gornjih disajnih puteva, smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, gubitak apetita, nesanica, pospanost koja može uključiti i smanjenje pažnje i svesnosti, osećaj bockanja ili utrnulost, izuzetno jak osećaj umora, drhtanje, privremeni gubitak svesti, infekcija ili iritacija oka ili upala oka praćena bolom i crvenilom, osetljivost oka na svetlost, osećaj vrtoglavice, povišen krvni pritisak, crvenilo u licu, kašalj, gubitak daha, nervoza želuca, bol u trbuhu, zatvor, suva usta, gorušica, osip na koži, prekomerno znojenje, svrab, crvenilo kože, bol u vratu, ukočenost mišića, kostiju i/ili zglobova, oticanje zglobova,
grčevi u mišićima, bol u ramenu, bol u grudnim mišićima i grudnom košu, upala zglobova, slabost mišića, loši rezultati testova funkcije bubrega, povećana učestalost mokrenje, oticanje šaka, članaka i stopala, žeđ, zubobolja, poremećaj ukusa.
Dodatna neželjena dejstva koja su prijavljena (učestalost nepoznata): teška alergijska reakcija uključujući vrtoglavicu i otežano disanje, oticanje uglavnom lica i grla, snižen krvni pritisak, bol u ustima, zubima i vilici, oticanje ili ranice u ustima, utrnulost ili osećaj težine u vilici, ili ispadanje zuba, poremećaj rada bubrega (npr. smanjena količina urina), dehidratacija posledično zbog simptoma kao što su groznica, povraćanje i proliv.
Retko se mogu javiti nesvakidašnji prelomi butne kosti posebno kod pacijenata na dugotrajnoj terapiji osteoporoze. Javite se svom lekaru ako osetite bol, slabost ili nelagodnost u butini, kuku ili preponi s obzirom da ovo mogu biti rani znaci mogućeg preloma butne kosti.
Ako primetite bilo koje od ovih neželjenih dejstava obratite se svom lekaru.
Ako bilo koje od ovih neželjenih dejstava postane ozbiljno ili, ako primetite bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da obavestite svog lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru.
3 godine.
Lek se ne sme koristiti posle isteka roka upotrebe
Vaš lekar, medicinska sestra i farmaceut znaju kako se čuva lek Aclasta.
-Čuvati lek Aclasta van domašaja i vidokruga dece.
Ne koristiti lek posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju i bočici. Uslovi čuvanja neotvorene bočice: Originalna, zatvorena boca ne zahteva posebne mere čuvanja.
Uslovi čuvanja otvorene bočice: Proizvod se mora upotrebiti odmah nakon otvaranja boce, kako bi se
izbegla kontaminacija. Ako se lek odmah ne iskoristi, korisnik je odgovoran za uslove i vreme čuvanja, koje ne bi smelo da bude duže od 24 časa na temperaturi od 2 do 8°C. Rastvor izvađen iz frižidera mora pre upotrebe da dostigne sobnu temperaturu.
Aktivna supstanca leka Aclasta je zoledronska kiselina.
Jedna bočica sa 100 mL rastvora sadrži 5 mg zoledronske kiseline, bezvodne što odgovara količini od 5,330 mg zoledronske kiseline, monohidrat.
Pomoćne supstance: manitol,
natrijum-citrat i
voda za injekcije.
Rastvor je bistar i bezbojan. Plastična boca.
Aclasta se pakuje u plastičnu bočicu zapremine 100 mL u obliku rastvora spremnog za upotrebu. U spoljašnjem pakovanju se nalazi jedna bočica.
Predstavništvo Novartis Pharma Services Inc.Beograd Bulevar Zorana Đinđića 71/VI/18, 11070 Beograd
Novartis Pharma Stein AG, Švajcarska Schaffhauserstrasse, Stein, Švajcarska
Mart, 2013.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj i datum dozvole za stavljanje upromet leka Aclasta rastvor za infuziju, 100mL, (0.05mg/mL) : 515-01-8154-12-001 od 16.05.2013.
Sledeće informacije namenjene su isključivo zdravstvenim radnicima:
Terapija osteoporoze
kod žena u postmenopauzi
kod muškaraca
sa povećanim rizikom od fraktura , uključujući i one sa nedavnom frakturom kuka usled lake povrede.
Terapija osteoporoze povezane sa dugotrajnom terapijom sistemskim glukokortikoidima
kod žena u postmenopauzi
kod muškaraca
sa povećanim rizikom od frakture.
Terapija Paget-ove bolesti kostiju kod odraslih.
Doziranje
Za terapiju osteoporoze kod žena u postmenopauzi, osteoporoze kod muškaraca i osteoporoze povezane sa dugotrajnom terapijom sistemskim glukokortikoidima, preporučena doza je pojedinačna intravenska infuzija od 5 mg leka Aclasta koja se primenjuje jednom godišnje.
Optimalno trajanje terapije osteoporoze bisfosfonatima nije utvrđeno. Neophodnost dugotrajne terapije treba periodično proceniti na osnovu koristi i potencijalnog rizika leka Aclasta kod svakog pacijenta posebno, naročito nakon 5 ili više godina primene.
Za pacijente sa skorašnjom frakturom kuka usled lake povrede, preporučuje se davanje infuzije leka Aclasta dve ili više nedelja nakon oporavka frakture kuka (videti odeljak 5.1).
Za lečenje Paget-ove bolesti lek Aclasta bi trebalo da propiše samo lekar sa iskustvom u lečenju ove bolesti kostiju. Preporučena doza je pojedinačna intravenska infuzija od 5 mg leka Aclasta.
Ponavljanje terapije kod Paget-ove bolesti: Posle početne terapije sa lekom Aclasta kod Paget-ove
bolesti, primećen je produženi remisivni period kod pacijenata koji su odgovorili na terapiju. Ponovljena terapija se sastoji od dodatne intravenske infuzije od 5 mg leka Aclasta posle intervala od jedne godine ili duže, od početne terapije kod pacijenata koji su imali relaps. Dostupni su ograničeni podaci o ponovljenoj terapiji kod Paget-ove bolesti (videti odeljak 5.1).
Pacijenti moraju biti adekvatno hidrirani pre nego što dobiju lek Aclasta. Ovo je naročito važno kod starijih pacijenata i pacijenata koji su na terapiji diureticima.
Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D je preporučen kod terapije lekom Aclasta . Dodatno, kod pacijenata sa Paget-ovom bolešću, se naročito savetuje primena kalcijuma u obliku odgovarajućeg dodatka ishrani, koji odgovara dozi od najmanje 500 mg elementarnog kalcijuma dva puta dnevno tokom najmanje 10 dana nakon primene leka Aclasta. (videti odeljak 4.4.)
Kod pacijenata sa nedavnom frakturom kuka usled lake povrede, preporučuje se primena udarne doze od 50,000 do 125,000 IU vitamina D oralnim ili intramuskularnim putem pre prve infuzije leka Aclasta.
Inicidenca simptoma koji se javljaju unutar prva tri dana nakon primanja leka Aclasta (post-dose symptoms) može se smanjiti primenom paracetamola ili ibubrofena neposredno nakon infuzije leka Aclasta.
Pacijenti sa oštećenjem bubrega
Primena leka Aclasta je kontraindikovana kod pacijenata sa klirensom kreatinina manjim od 35 mL/min (videti odeljke 4.3 i 4.4).
Nije potrebno prilagođavanje doze kod pacijenata sa klirensom kreatinina ≥35mL/min.
Pacijenti sa oštećenjem jetre
Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 5.2 .)
Stariji pacijenti (≥65 godina)
Nije potrebno prilagođavanje doze pošto su bioraspoloživost, distribucija i eliminacija bili slični kod starijih i mlađih pacijenata.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Aclasta kod dece i adolescenata ispod 18 godina nije utvrđena.
Način primene Intravenska primena.
Lek Aclasta ( 5 mg u 100 ml gotovog rastvora za infuziju) se aplikuje kroz sistem za infuziju sa ventilom ujednačenom brzinom. Infuzija mora trajati najmanje 15 minuta. Za informacije o infuziji leka Aclasta videti odeljak 6.6.
-Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koji od bisfosfonata ili na bilo koju pomoćnu supstancu leka
-Pacijenti sa hipokalcemijom (videti odeljak 4.4 )
Teško oštećenje bubrega sa klirensom kreatinina <35 mL/min (videti odeljak 4.4).
-Trudnoća i dojenje (videti odeljak 4.6 )
Upotreba leka Aclasta je kontraindikovana kod pacijenata sa teškim oštećenjem bubrega (klirens kreatinina <35 mL/min) zbog povećanog rizika od bubrežne insuficijencije kod ovih pacijenata.
Oštećenje funkcije bubrega je posmatrano kod primene leka Aclasta (videti odeljak 4.8), posebno kod pacijenata sa prethodno postojećom disfunkcijom bubrega ili drugim rizikom uključujući starije životno doba, istovremenu primenu nefrotoksičnih lekova, istovremenu diuretsku terapiju (videti odeljak 4.5), ili sa dehidratacijom koja se javila posle primene leka Aclasta. Retko se kod pacijenata sa pratećim oštećenjem bubrežne funkcije ili sa bilo kojim faktorom rizika koji je prethodno opisan javila bubrežna insuficijencija koja zahteva dijalizu ili fatalni ishod.
Sledeće mere opreza treba uzeti u obzir da bi se smanjio rizik od bubrežnih neželjenih reakcija:
Pre svake doze leka Aclasta treba odrediti klirens kreatinina.
Kod pacijenata sa pratećim oštećenjem bubrežne funkcije može se javiti izraženije prolazno povećanje kreatinina u serumu.
Praćenje serumskog kreatinina treba razmotriti kod rizičnih pacijenata.
Lek Aclasta treba oprezno primenjivati kod istovremene upotrebe drugih lekova koji mogu uticati na bubrežnu funkciju (videti odeljak 4.5).
Pre primene leka Aclasta pacijenti moraju biti adekvatno hidrirani, posebno stariji pacijenti i oni koji primaju diuretsku terapiju.
Pojedinačna doza leka Aclasta ne sme da bude veća od 5mg i trajanje infuzije mora biti najmanje
15 min (videti odeljak 4.2).
Postojeća hipokalcemija mora se lečiti adekvatnim unosom kalcijuma i vitamina D pre započinjanja terapije lekom Aclasta (videti odeljak 4.3.). Ostali poremećaji metabolizma minerala moraju se takođe efikasno lečiti (npr.smanjenje paratiroidne rezerve; malapsorcija kalcijuma u crevima). Lekari moraju uzeti u obzir i klinički nadzor ovih pacijenata.
Paget-ovu bolest karakteriše ubrzana razgradnja kostiju. Zbog rapidnog dejstva zoledronske kiseline na metabolizam kostiju moguća je pojava prolazne hipokalcemije, nekada i sa pojavom simptoma, u toku prvih 10 dana nakon primene leka Aclasta (videti odeljak 4.8.)
Adekvatan unos kalcijuma i vitamina D je preporučen kod terapije lekom Aclasta. Dodatno, kod pacijenata sa Paget-ovom bolešću naročito se savetuje primena kalcijuma u obliku odgovarajućeg dodatka ishrani koji odgovara najmanje 500 mg elementarnog kalcijuma dva puta dnevno tokom najmanje 10 dana posle primene leka Aclasta . (videti odeljak 4.2.).Pacijente je neophodno informisati o simptomima hipokalcemije i u rizičnom periodu treba primeniti adekvatni klinički monitoring. Kod pacijenata sa Paget-ovom bolešću, pre primene infuzije leka Aclasta preporučljivo je merenje koncentracije kalcijuma u serumu.
Teški i ponekad onesposobljavajući bolovi u kostima, zglobovima i/ili mišićima su povremeno zabeleženi kod pacijenata koji uzimaju bisfosfonate, uključujući lek Aclasta.
Lek Aclasta sadrži istu aktivnu supstancu kao i Zometa (zoledronska kiselina) koja se koristi u onkološkim indikacijama, pa pacijenti koji su lečeni lekom Zometa ne bi trebalo da se leče lekom Aclasta.
Osteonekroza vilice (ONV)
Osteonekroza vilice prijavljena je prvenstveno kod pacijenata sa karcinomom koji u terapijskom režimu dobijaju bisfosfonate uključujuči zoledronsku kiselinu. Mnogi od ovih pacijenata su takođe primali hemoterapiju i kortikosteroide. Većina prijavljenih slučajeva se odnosi na procedure na zubima kao što je vađenje zuba. Mnogi su imali znake lokalne infekcije uključujući osteomijelitis. Stomatološki pregledi sa odgovarajućom preventivom moraju se uzeti u obzir pre lečenja bisfosfonatima kod pacijenata sa istovremenim rizičnim faktorima (kancer, hemoterapija, kortikosteroidi, loša oralna higijena). Dok su na terapiji, ovi pacijenti moraju izbegavati invazivne stomatološke zahvate, ako je moguće. Kod pacijenata kod kojih se razvila osteonekroza vilice dok su na terapiji bisfosfonatima, stomatološki zahvat može pogoršati stanje. Kod pacijenata kojima je neophodan stomatološki zahvat, nema podataka koji ukazuju da li prekidanje terapije bisfosfonatima smanjuje rizik od nastanka osteonekroze vilice. Na osnovu kliničke procene ordinirajućeg lekara treba da se vodi lečenje svakog pacijenta koje je zasnovano na individualnoj proceni korist/rizik.
Atipične frakture femura
Atipične subtrohanterične i dijafizealne frakture femura su prijavljene prilikom lečenja bisfosfonatima, naročito kod pacijenata koji su na dugotrajnoj terapiji osteoporoze. Uzdužne i kratke kose frakture mogu se javiti bilo gde na femuru od odmah ispod trochanter minor-a do odmah iznad suprakondilarnog dela femura. Ove frakture se javljaju nakon minimalnih trauma ili čak i bez trauma. Kod nekih pacijenta su praćene bolom u butini ili preponi, a naprsnuće kosti se može videti na rentgenskom snimku nedeljama i mesecima pre nego što dođe do potpune frakture femura. Frakture su obično bilateralne, pa prema tome ukoliko se na jednoj nozi pojavi suspektna fraktura, treba pregledati i drugu nogu. Prijavljivano je takođe i sporo zarastanje ovih fraktura. Na osnovu individualne procene
koristi i rizika za svakog pacijenta pojedinačno, treba razmotriti prekid terapije bisfosfonatima ukoliko postoji sumnja na atipične frakture femura.
Tokom terapije bisfosfonatima pacijentima treba savetovati da prijave svaki bol u butini, kuku ili preponi. Kod svakog pacijenta sa ovakvim simptomima mora se proveriti postojanje nepotpune frakture femura.
Nisu obavljena ispitivanja specifičnih lek-lek interakcija sa zoledronskom kiselinom. U in vitro uslovima zoledronska kiselina se ne metaboliše sistemski i ne utiče na humane enzime citohroma P450 (videti odeljak 5.2.). Zoledronska kiselina ne vezuje se u velikoj meri za proteine plazme (približno 43- 55% je vezano) pa je malo verovatno da može doći do interakcija koje su posledica istiskivanja od strane lekova koji se u velikoj meri vezuju za proteine.
Zoledronska kiselina eliminiše se izlučivanjem preko bubrega. Potreban je poseban oprez kada se lek
Aclasta primenjuje zajedno sa lekovima koji u značajnoj meri utiču na funkciju bubrega (na primer aminoglikozidi ili diuretici koji mogu izazvati dehidrataciju) ( videti odeljak 4.4.)
Kod pacijenata sa oštećenom bubrežnom funkcijom, može doći do povećanja sistemske izloženosti lekovima koji se primarno izlučuju bubrezima, pri njihovoj istovremenoj primeni.
Trudnoća
Ne postoje adekvatni podaci o upotrebi zoledronske kiseline kod trudnica. Ispitivanja na životinjama pokazala su toksične efekte na reproduktivne funkcije uključujući malformacije (videti odeljak 5.3.). Nije poznat potencijalni rizik za ljude.
Dojenje
Nije poznato da li se zoledronska kiselina izlučuje u majčino mleko. Lek Aclasta je kontraindikovan u trudnoći i kod žena koje doje (videti odeljak 4.3.).
Žene u reproduktivnom periodu
Lek Aclasta se ne preporučuje kod žena u reproduktivnom periodu.
Fertilnost
Potencijalni neželjeni efekti zoledronske kiseline su procenjivani na pacovima na roditeljskoj i F1 generaciji. Došlo je do preteranog farmakološkog efekta za koji se smatra da je povezan sa inhibicijom metabolizma kalcijuma u kosti od strane jedinjenja, i dovodi do hipokalcemije u periodu okota, kao klasni efekat bisfosofonata, distokije (slabe materične kontrakcije) i ranog završavanja studije. Dodatno su ovi podaci odredili definitivno dejstvo zoledronske kiseline na fertilitet ljudi.
Neželjeno dejstvo, kao što je vrtoglavica, može da utiče na sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanje mašinama, mada nijedna studija sa lekom Aclasta nije ispitivala ovo neželjeno dejstvo.
Ukupan procenat pacijenata koji su imali simptome nakon davanja leka je bio 44,7% nakon prvog, 16,7% nakon drugog i 10,2% nakon trećeg davanja infuzije. Incidenca pojedinačnih simptoma nakon davanja prve doze je bila: groznica (17,1%), mijalgija (7,8%), simptomi slični gripu (6,7%), artralgija (4,8%), i glavobolja (5,1%). Pojavljivanje ovih simptoma se značajno smanjuje sa sledećim dozama leka Aclasta. Većina ovih simptoma se pojavljuje u toku prva tri dana po primeni leka Aclasta.Većina ovih simptoma su po prirodi blagi do umereni i povlače se u roku od 3 dana od kada je slučaj zabeležen. Procenat pacijenata koji su osetili simptome posle primene leka (post-dose symtoms) je bio niži u manjoj studiji (19,5%, 10,4%, 10,7% posle prve, druge i treće infuzije), gde je korišćena profilaksa za te simptome
posle primene leka na način koji je dole opisan.
Inicidenca simptoma koji se javljaju unutar prva tri dana nakon primanja leka Aclasta (post-dose symptoms) može se smanjiti primenom paracetamola ili ibubrofena neposredno nakon infuzije leka Aclasta.
(videti odeljak 4.2).
U HORIZON – Pivotal Fracture Studiji [ PFT ] (videti odeljak 5.1), ukupna incidenca atrijalne fibrilacije je bila 2,5% (96 od 3862) kod pacijenata koji su primali lek Aclasta i 1,9% (75 od 3852) kod pacijenata koji su primali placebo. Stopa atrijalne fibrilacije kao ozbiljnog neželjenog dejstva je bila povećana 1,3% (51 od 3862) kod pacijenata koji su primali lek Aclasta u odnosu na 0,6% (22 od 3852) kod pacijenata koji su primali placebo. Nije poznat mehanizam koji objašnjava povećanje incidence atrijalne fibrilacije. U studijama o osteoporozi (PFT, HORIZON – Recurrent Fracture Studiji [ RFT ]) ukupna incidenca atrijalne fibrilacije je bila uporediva prilikom primene leka Aclasta (2,6%) i primene placeba (2,1%). Ukupna incidenca atrijalne fibrilacije kao ozbiljnog neželjenog dejstva je bila 1,3% pri primeni leka Aclasta i 0,8% pri primeni placeba.
Neželjene reakcije u Tabeli 1 su date prema MedDRA klasifikaciji sistema organa i kategoriji učestalosti. Kategorija učestalosti je definisana koristeći sledeću konvenciju; veoma česta (≥1/10), česta (≥ 1/100 do
<1/10), povremena (≥1/1000 do <1/100), retka (≥1/10000 do <1/1000 ), veoma retka (<1/10000 ) ; nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka). U okviru svake grupe formirane prema učestalosti, neželjena dejstva su poređana prema opadajućoj ozbiljnosti.
Infekcije i infestacije Povremeni: | Influenca, nazofaringitis |
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema Povremeni: | Anemija |
Imunološki poremećaji Nepoznati** | Reakcije preosetljivosti uključujući retke slučajeve bronhokonstrikcije, urtikarije i angioedema, i veoma retke slučajeve anafilaktičke reakcije/šoka |
Poremećaji metabolizma i ishrane Česti: Povremeni: | Hipokalcemija* Anoreksija, smanjenje apetita |
Psihijatrijski poremećaji Povremeni: | Nesanica |
Poremećaji nervnog sistema Česti: Povremeni | Glavobolja, vrtoglavica Letargija, parestezija, somnolencija, tremor, sinkopa, poremećaj ukusa | |
Poremećaji na nivou oka Česti: Povremeni: Retki: Nepoznati:** | Okularna hiperemija Konjuktivitis, bol u oku Uveitis, episkleritis, iritis Skleritis i orbitalna inflamacija | |
Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu Povremeni: | Vertigo | |
Kardiološki poremećaji Česti: Povremeni: | Atrijalna fibrilacija Palpitacije | |
Vaskularni poremećaji Povremeni: Nepoznati:** | Hipertenzija, crvenilo u licu Hipotenzija (neki od pacijenata su imali prateće faktore rizika) | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji Povremeni: | Kašalj, dispnea | |
Gastrointestinalni poremećaji Česti: Povremeni: | Mučnina, povraćanje, dijareja Dispepsija, bol u gornjem delu abdomena, bol u abdomenu, gastroezofagealni refluks, opstipacija, suvoća usta, ezofagitis, bol u zubima, gastritis# | |
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva Povremeni: | Osip, hiperhidroza, pruritus, eritem | |
Poremećaji mišićno-skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva Česti: Povremeni: Retki Nepoznati:** | Mialgija, artralgija, bol u kostima, bol u leđima, bol u ekstremitetima Bol u vratu, mišićno-skeletna ukočenost, oticanje zglobova, mišićni spazmi, bol u ramenu, mišićno- skeletni bol u grudima, mišićno-skeletni bol, ukočenost zglobova, artritis, mišićna slabost Atipična subtrohanterična i dijafizalna femoralna fraktura † (klasna neželjena reakcija bisfosfonata) Osteonekroza vilice (videti odeljak 4.4 i 4.8 Neželjena dejstva prema klasama organa) | |
Poremećaji na nivou bubrega i urinarnog sistema Povremeni: Nepoznati:** | Povećanje koncentracije kreatinina u krvi, učestalo mokrenje, proteinurija Oštećenje bubrežne funkcije. Retki slučajevi bubrežne insuficijencije koja zahteva dijalizu i |
retki slučajevi sa fatalnim ishodom prijavljivani su kod pacijenata sa postojećim oštećenjem bubrežne funkcije ili drugim faktorima rizika kao što je starije životno doba, istovremena primena nefrotoksičnih lekova, istovremena diuretska terapija, ili dehidratacija u post-infuzijskom periodu (videti odeljak 4.4 i 4.8 Neželjena dejstva prema klasama organa) | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene Veoma česti: Česti: Povremeni: Nepoznati:** | Groznica Simptomi slični gripu, jeza, umor, astenija, bol, slabost, reakcija na mestu primene infuzije Periferni edem, žeđ, reakcija akutne faze, i bol u grudima koji nije srčanog porekla Dehidratacija posledično posle post-doznih simptoma kao što su groznica, povraćanje i dijareja | |
Laboratorijska ispitivanja Često Povremeno | Porast koncentracije C-reaktivnog proteina Sniženje koncentracije kalcijuma u krvi |
# Zapaženo kod pacijenata koji su na istovremenoj terapiji glukokortikoidima
* Često samo kod Paget-ove bolesti.
** Zasnovano na post-marketinškim prijavama. Učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka.
† Identifikovano u post-marketinškom iskustvu Neželjena dejstva prema klasama organa:
Oštećenje funkcije bubrega
Primena zoledronske kiseline je povezana sa oštećenjem funkcije bubrega koje se ispoljava kao pogoršanje bubrežne funkcije (povećanje nivoa kreatinina u serumu) a u retkim slučajevima kao akutna bubrežna insuficijencija. Oštećenje funkcije bubrega zapaženo je posle primene zoledronske kiseline, posebno kod pacijenata kod kojih je prethodno već postojalo oštećenje bubrega ili dodatni faktori rizika (na primer starije životno doba, onkološki pacijenti na hemoterapiji, istovremena primena nefrotoksičnih lekova, istovremena diuretska terapija, teška dehidratacija), sa većinom onih koji su primali dozu od 4 mg svake 3-4 nedelje, ali je primećena i kod pacijenata posle jednokratne primene.
U kliničkim ispitivanjima osteoporoze, promena u klirensu kreatinina (merena godišnje, pre doziranja), i pojava bubrežne insuficijencije i slabljenja funkcije bubrega, upoređivane su u grupi pacijenata tretiranih lekom Aclasta i grupi pacijenata na placebu tokom 3 godine. Posmatrajući period od 10 dana došlo je do prolaznog povećanja koncentracije kreatinina u serumu za 1,8% kod pacijenata koji su lečeni lekom Aclasta u odnosu na 0,8% kod pacijenata lečenih placebom.
Hipokalcijemija
U kliničkim ispitivanjima osteoporoze, približno 0,2% pacijenata je imalo zabeleženo smanjenje nivoa kalcijuma u serumu (manje od 1,87 mmoL/L) posle primene leka Aclasta. Nisu zabeleženi simptomatski
slučajevi hipokalcijemije.
U studijama Paget-ove bolesti, simptomatska hipokalcijemija je zabeležena kod približno 1% pacijenata, koja se kod svih pacijenata povukla.
Bazirano na laboratorijskoj proceni, prolazno asimptomatsko sniženje nivoa kalcijuma ispod nivoa normalnih referentnih vrednosti (manje od 2,10 mmoL/L) se javilo u velikoj kliničkoj studiji kod 2,3% pacijenata lečenih lekom Aclasta u poređenju sa 21% pacijenata u studijama za Paget-ovu bolest. Učestalost hipokalcemije se smanjivala sa svakom narednom primenom leka.
Svi pacijenti su primali adekvatan dodatak vitamina D i kalcijuma u studijama postmenopauzalne osteoporoze, u studijama prevencije kliničkih fraktura nakon frakture kuka i studijama Paget-ove bolesti (videti odeljak 4.2). U studiji prevencije kliničkih fraktura nakon nedavne frakture kuka, nivo vitamina D nije rutinski meren ali većina ovih pacijenata je dobila udarnu dozu vitamina D pre primene leka Aclasta (videti odeljak 4.2)
Lokalne reakcije
U velikom kliničkom ispitivanju, lokalne reakcije na mestu primene infuzije kao što su crvenilo, otok i/ili bol su zabeležene (0,7%) posle primene zoledronske kiseline.
Osteonekroza vilice
Povremeno, slučajevi osteonekroze (primarno vilice) prijavljeni su prvenstveno kod pacijenata sa karcinomom koji su lečeni bisfosfonatima, uključujući zoledronsku kiselinu. Mnogi od ovih pacijenata su imali znake lokalne infekcije uključujući osteomijelitis, a većina opisanih slučajeva se odnosi na
pacijente sa kancerom posle ekstrakcije zuba ili drugih stomatoloških zahvata. Za pojavu osteonekroze
vilice postoji više dokumentovanih faktora rizika, uključujući i dijagnozu karcinoma, kombinovane terapije (npr hemioterapija, radioterapija, kortikosteroidi) i postojeće bolesti (npr.anemija, koagulopatije, infekcija, već postojeće dentalne bolesti). Mada uzročno-posledične veze nisu utvrđene, veoma je važno izbeći stomatološke hiruške zahvate jer bi oporavak bio produžen (pogledati odeljak 4.4.).U velikoj kliničkoj studiji na 7736 pacijenata, osteonekroza vilice je zabeležena kod jednog pacijenta koji je lečen lekom Aclasta i kod jednog pacijenta koji je lečen placebom. Oba slučaja su razrešena.
Kliničko iskustvo sa akutnim predoziranjem je ograničeno. Pacijente koji su primili doze veće od preporučenih je potrebno pažljivo pratiti. U slučaju predoziranja, čiji je rezultat klinički značajna hipokalcijemija, poboljšanje se može postići davanjem oralnog kalcijuma i/ili infuzije kalcijum glukonata.
Aclasta rastvor za infuziju ne sme doći u kontakt sa rastvorima koji sadrže kalcijum. Aclasta se ne sme mešati ili davati intravenski sa bilo kojim drugim lekovima.
Samo za pojedinačnu upotrebu. Neupotrebljena količina leka se mora uništiti u skladu sa važećim propisima. Samo bistar rastvor bez prisutnih čestica i izmene boje se može koristiti.
Ukoliko se čuva u frižideru, pre primene rastvor mora dostići sobnu temperaturu. Priprema za infuziju
radi se pod aseptičnim uslovima