ZEMPLAR
parikalcitol
UPUTSTVO ZA LEK
Ime leka, oblik, jačina i pakovanje
Proizvođač: Abbott S.R.L.
Adresa: Via Pontina km. 52, Campoverde di Aprilia (Latina), Italija
Podnosilac zahteva: Predstavništvo Abbott Laboratories S.A.
Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 115D, Novi Beograd
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Šta je lek ZEMPLAR i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek ZEMPLAR
Kako se upotrebljava lek ZEMPLAR
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek ZEMPLAR
Dodatne informacije
Zemplar je sintetski analog aktiviranog vitamina D koji se koristi za sprečavanje i lečenje visokih nivoa paratireoidnog hormona u krvi kod ljudi sa oslabljenom funkcijom bubrega, a koji se nalaze na hemodijalizi. Visoki nivoi paratireoidnog hormona mogu da budu izazvani niskim nivoima „aktiviranog“ vitmina D kod pacijenata sa oslabljenom funkcijom bubrega.
Aktivirani vitamin D je neophodan za normalno funkcionisanje brojnih tkiva u telu, uključujući bubrege i kosti.
ako ste alergični (preosetljivi) na parikalcitol ili na bilo koji sastojak leka Zemplar (videti odeljak 6).
ako imate veoma visoke nivoe kalcijuma ili vitamina D u krvi. Vaš lekar će pratiti nivoe u Vašoj krvi i moći će da Vam kaže ukoliko se ovi uslovi odnose na Vas.
Pre početka terapije, važno je da ograničite količinu fosfora u ishrani. Primeri hrane bogate fosforom su čaj, gazirana pića, pivo, sir, mleko, pavlaka, riba, pileća ili goveđa džigerica, pasulj, grašak, žitarice, orasi.
Možda ćete radi kontrole nivoa fosfora u krvi morati da uzimate lekove koji vezuju fosfate i sprečavaju njihovu resorpciju iz hrane.
Ukoliko uzimate lekove koji vezuju fosfate na bazi kalcijuma, lekar će možda morati da Vam promeni dozu.
Vaš lekar će Vam raditi ispitivanja krvi radi praćenja terapije.
Obavestite svog lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta o svim lekovima koje trenutno uzimate ili ste nedavno uzimali, pa čak i o onim lekovima koje ste nabavili bez recepta.
Neki lekovi mogu da utiču na dejstvo leka Zemplar ili mogu da dovedu do pojave neželjenih dejstava. Veoma je važno da obavestite svog lekara ako uzimate lekove:
za lečenje gljivičnih infekcija kao što je kandida ili sor (npr. ketokonazol)
za lečenje bolesti srca ili povišenog krvnog pritiska (npr. digoksin i diuretici ili lekovi koji pospešuju izlučivanje tečnosti)
koji sadrže magnezijum (npr. neke vrste lekova za probavu koji se nazivaju antacidi, kao što je magnezijum-trisilikat)
koji sadrže aluminijum (npr. lekovi koji vezuju fosfate, kao što je aluminijum-hidroksid).
Posavetujte se sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kog leka.
Lek Zemplar se može davati sa ili bez hrane.
Ukoliko ste trudni ili planirate da zatrudnite, obavestite o tome svog lekara pre nego što počnete da primate lek Zemplar.
Nema podataka da li je bezbedno primenjivati ovaj lek u periodu trudnoće ili dojenja. Stoga, treba da ga koristite samo nakon konsultacija sa svojim lekarom, koji će Vam pomoći da donesete odluku koja je najbolja za Vas.
Posavetujte se sa svojim lekarom, medicinskom sestrom ili farmaceutom pre uzimanja bilo kog leka.
Nisu rađena ispitivanja uticaja leka Zemplar na sposobnost upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama. Dok ste na terapiji lekom Zemplar Vaša sposobnost da bezbedno upravljate motornim vozilima ili rukujete teškim mašinama može da bude umanjena. Lek Zemplar može da izazove osećaj vrtoglavice, slabosti i/ili pospanosti.
Nemojte da upravljate motornim vozilima ili rukujete mašinama ukoliko osetite ove simptome.
Ovaj lek sadrži 20% v/v (zapreminskih delova) etanola (alkohol). Svaka doza može da sadrži do 1.3 grama etanola. Ovo je štetno za ljude koji boluju od alkoholizma. Treba voditi računa kod trudnica i dojilja, dece i visokorizičnih grupa, kao što su pacijenti sa bolestima jetre ili sa epilepsijom (padavicom).
Vaš lekar će Vam na osnovu rezultata Vaših laboratorijskih ispitivanja odrediti tačnu početnu dozu leka. Nakon početka terapije lekom Zemplar, doza se može podešavati, na osnovu rezultata redovnih laboratorijskih ispitivanja. Pomoću laboratorijskih rezultata, Vaš lekar će Vam odrediti tačnu dozu leka Zemplar.
Lek Zemplar će Vam dati lekar ili medicinska sestra za vreme hemodijalize. Lek se primenjuje preko cevčice kojom ste priključeni na aparat za hemodijalizu (cevčica za dovod krvi). Nećete morati da primate injekciju jer lek Zemplar može da se da direkto u cevčicu koja se koristi kod hemodijalize. Lek Zemplar nećete primati češće od svakog drugog dana i ne više od tri puta nedeljno.
Ako ste primili više leka Zemplar nego što je trebalo, može doći do pojave visokih nivoa kalcijuma u krvi koji zahtevaju terapiju.
Simptomi koji se mogu javiti odmah nakon primene previsoke doze leka Zemplar uključuju:
osećaj slabosti i/ili pospanosti
glavobolju
osećaj mučnine ili mučninu
suva usta, zatvor
bolovi u mišićima ili kostima
neobičan ukus u ustima
Simptomi koji se mogu razviti nakon dužeg perioda od primene previsoke doze leka Zemplar uključuju:
gubitak apetita
pospanost
gubitak telesne mase
crvenilo i svrab očiju
curenje iz nosa
svrab na koži
osećaj vrućine i groznice
gubitak seksualne želje
jak bol u trbuhu
kamen u bubregu
može biti i uticaja na krvni pritisak i i možete da osetite snažno lupanje srca (palpitacije).
Zemplar sadrži 30% v/v (zapreminskih delova) propilenglikola kao pomoćnu supstancu. Slučajevi trovanja usled visokih doza propilenglikola retko su zabeleženi i takvo dejstvo se ne očekuje za vreme primene leka Zemplar kod bubrežnih pacijenata na hemodijalizi jer se propilenglikol odstranjuje iz krvi tokom dijalize.
Ukoliko se kod Vas jave visoki nivoi kalcijuma u krvi nakon primene leka Zemplar, Vaš lekar će se postarati da primate odgovarajuću terapiju radi vraćanja nivoa kalcijuma u normalne granice. Kada se nivoi kalcijuma vrate u normalne granice mogu da Vam budu date niže doze leka Zemplar.
Ipak, Vaš lekar će Vam kontrolisati nivoe u krvi i ukoliko primetite neki od gore navedenih simptoma odmah zatražite medicinsku pomoć.
Kao i drugi lekovi i lek Zemplar može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju javiti kod svih pacijenata.
Različite alergijske rekcije su zapažene kod primene leka Zemplar.
gubitak daha
otežano disanje i gutanje
otežano disanje praćeno šištanjem
osip, svrab na koži, koprivnjača
oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla.
Obavestite lekara ili medicinsku sestru ukoliko primetite neko od navedenih neželjenih dejstava:
glavobolja
neobičan ukus u ustima
svrab na koži
niski nivoi paratireoidnog hormona
visoki nivoi kalcijuma (osećaj mučnine ili mučnina, zatvor, ili zbunjenost); visoki nivoi fosfora u krvi (verovatno bez simptoma ali može povećati rizik od preloma kostiju).
alergijske reakcije (kao što je gubitak daha, otežano disanje praćeno šištanjem, osip, svrab ili oticanje lica i usana); plikovi praćeni svrabom
infekcija krvi; smanjen broj crvenih krvnih zrnaca (anemija – osećaj slabosti, gubitak daha, bledilo); smanjen broj belih krvnih zrnaca (veća verovatnoća od pojave infekcije); oticanje žlezda u vratu, ispod
pazuha i/ili na preponama; produženo vreme krvarenja (krv se ne zgrušava tako brzo)
srčani udar; moždani udar; bol u grudima; poremećen/ubrzan srčani ritam; nizak krvni pritisak; visok krvni pritisak
koma (stanje duboke nesvesti u kojem osoba ne reaguje na okolinu)
neuobičajen zamor, slabost, vrtoglavica, nesvestica
bol na mestu davanja injekcije
zapaljenje pluća; tečnost u plućima; astma (šištanje pri disanju, kašalj, otežano disanje)
upaljeno grlo; prehlada; visoka temperatura; simptomi slični gripu; crvenilo očiju (svrab/skoreni kapci); povećan očni pritisak; bol u uhu; krvarenje iz nosa
nervozni trzaji; zbunjenost, koja nekad može biti teška (delirijum); uzbuđenost (osećaj nervoze i uznemirenosti); uzrujanost; poremećaji ličnosti (osećaj kao da to niste Vi)
peckanje i obamrlost; slabljenje osećaja dodira; poremećaji sna; noćno znojenje; grčevi u mišićima ruku i nogu, čak i tokom spavanja
suva usta; osećaj žeđi; mučnina; otežano gutanje; povraćanje; gubitak apetita; gubitak telesne mase; gorušica; proliv i bol u stomaku; zatvor; krvarenje iz debelog creva
problemi sa erekcijom; rak dojke; vaginalna infekcija
bol u dojkama; bol u leđima; bol u zglobovima/mišićima; osećaj težine uzrokovan opštim ili lokalizovanim oticanjem gležnjeva, stopala i nogu (edem); poremećaj hoda
opadanje kose; preterana maljavost
povećane vrednosti enzima jetre; visoki nivoi paratireoidnog hormona; visoki nivoi kalijuma u krvi, niski nivoi kalcijuma u krvi.
oticanje lica, usana, usta, jezika ili grla što može prouzrokovati otežano gutanje ili disanje; svrab na koži (koprivnjača). Krvarenje u želucu. Potražite hitnu medicinsku pomoć.
Možda nećete znati da imate neka od gore navedenih neželjenih dejstava ukoliko Vam na to ne ukaže Vaš lekar. Ukoliko neko od neželjenih dejstava postane ozbiljno, ili ako primetite neka neželjena dejstva koja nisu
navedena u ovom Uputstvu za lek, odmah obavestite svog lekara, medicinsku sestru ili farmaceuta.
Držati lek van domašaja dece.
Ne smete upotrebljavati lek Zemplar nakon datuma isteka roka upotrebe, koji je označen na pakovanju. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan u navedenom mesecu.
Ne smete upotrebljavati lek Zemplar ukoliko uočite prisustvo čestica ili gubitak boje.
Lekove ne treba bacati u kanalizaciju ili u otpad. Posavetujte se sa Vašim farmaceutom o načinu odlaganja neupotrebljenih lekova. Ove mere će pomoći u očuvanju životne sredine.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Čuvati na temperaturi do 30°C. Upotrebiti odmah nakon otvaranja.
Aktivna supstanca je parikalcitol. 1 ml leka Zemplar, rastvor za injekciju, sadrži 5 mikrograma parikalcitola.
Pomoćne supstance su: etanol, propilenglikol i voda za injekcije.
Zemplar rastvor za injekciju je bistar, bezbojan vodeni rastvor, bez vidljivih čestica. Lek je pakovan u kutiju sa 5 ampula od 1 ml.
Predstavništvo Abbott Laboratories S.A. Bulevar Mihajla Pupina 115D, Novi Beograd
Abbott S.R.L.
Via Pontina km. 52, Campoverde di Aprilia (Latina), Italija
April 2012.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
515-01-6420-11-001 od 17.07.2012.
Parikalcitol je indikovan za sprečavanje i lečenje sekundarnog hiperparatireoidizma kod bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom koji su na hemodijalizi.
Zemplar rastvor za injekciju obično se daje kroz centralnu liniju za vreme hemodijalize.
Odrasli
Početna doza se izračunava na osnovu početnih vrednosti PTH: Početna doza parikalcitola izračunava se prema formuli:
početna doza (mikrograma) = početna vrednost intaktnog PTH u pmol/l 8
ili
početna doza (mikrograma) = početna vrednost intaktnog PTH u pg/ ml 80
i daje se u obliku intravenske bolus injekcije za vreme hemodijalize, ne češće od svakog drugog dana.
Najveća doza primenjena u kliničkim ispitivanjima bez štetnih posledica bila je 40 mikrograma.
Titriranje doze:
Trenutno prihvaćen ciljni raspon vrednosti PTH kod dijaliziranih bolesnika sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom u završnoj fazi svega je 1,5 do 3 puta viši od gornje granice referentnih vrednosti pri urednoj funkciji bubrega 15,9 do 31,8 pmol/l (150–300 pg/ml) za intaktni PTH. Zbog toga su pomno praćenje bolesnika i individualno određivanje doze nužni za dostizanje normalnih fizioloških vrednosti. Ako se razvije
hiperkalcijemija ili je proizvod korigovanog nivoa kalcijuma i fosfora (Ca x P) trajno veći od 5,2 mmol2/l2 (65 mg2/dl2), dozu treba smanjiti ili primenu leka potpuno obustaviti sve dok se te vrednosti ne normalizuju. Nakon
toga primenu parikalcitola treba nastaviti, ali u manjim dozama. Doze ponekad treba smanjivati i zato što se vrednost PTH snižava za vreme lečenja.
Preporučuje se da se doza titrira na način kako je prikazano u tabeli:
Preporuke za doziranje (Prilagođavanje doze u intervalima od 2 do 4 nedelje) | |||
iPTH nivo u odnosu na početnu vrednost | Prilagođavanje doze parikalcitola | ||
jednak ili u porastu | povećati za 2–4 mikrograma | ||
snižen za < 30% | |||
snižen za ≥ 30%, ≤ 60% | održavati | ||
snižen za > 60% | smanjiti za 2–4 mikrograma | ||
iPTH < 15,9 pmol/l (150 pg/ml) |
Nakon utvrđivanja potrebne doze parikalcitola serumske nivoe kalcijuma i fosfata treba meriti najmanje jedanput mesečno. Preporučuje se da se kontrolišu serumski nivoi intaktnog PTH svaka tri meseca. Za vreme prilagođivanja doze parikalcitola laboratorijske analize treba češće ponavljati.
Insuficijencija jetre
Koncentracije nevezanog parikalcitola kod bolesnika sa blagom do umerenom insuficijencijom jetre slične su onima kod zdravih osoba pa kod takvih bolesnika ne treba prilagođavati dozu. Međutim, nema kliničkih iskustava kod bolesnika sa teškom insuficijencijom jetre.
Pedijatrijska populacija (0-18 godina)
Efikasnost i bezbednost leka Zemplar kod dece nije utvrđena. Nema podataka o primeni leka kod dece mlađe od 5 godina. Trenutno dostupni podaci o primeni kod dece opisani su u odeljku Farmakodinamski podaci Sažetka karakteristika leka.
Primena kod starijih bolesnika (preko 65 godina)
Postoje ograničeni podaci o primeni parikalcitola kod bolesnika starijih od 65 godina, dobijeni iz kliničkih studija III faze. U sprovedenim ispitivanjima nisu zabeležene razlike u efikasnosti i bezbednosti leka između pacijenata starijih od 65 godina i mlađih.
Preosetljivost na parikalcitol ili na bilo koji od ekscipijenasa (videti odeljak Lista pomoćnih supstanci) Toksičnost vitamina D.
Hiperkalcijemija.
Prevelika supresija paratireoidnog hormona može da rezultira povišenjem nivoa serumskog kalcijuma i može voditi ka metaboličkoj bolesti kostiju. Praćenje bolesnika i individualno titriranje doze su potrebni kako bi se postigli odgovarajući fiziološki efekti.
Ukoliko se razvije klinički značajna hiperkalcijemija, a bolesnik prima lekove koji vezuju fosfate na bazi kalcijuma, dozu lekova koji vezuje fosfate na bazi kalcijuma treba smanjiti ili obustaviti njihovu primenu.
Hronična hiperkalcijemija može biti povezana sa opštom vaskularnom kalcifikacijom i kalcifikacijom drugih mekih tkiva.
Toksičnost digitalisa je povećana usled hiperkalcijemije iz bilo kog razloga, zbog toga treba biti vrlo oprezan kada se digitalis propisuje zajedno sa parikalcitolom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Treba voditi računa kada se parikalcitol daje zajedno sa ketokonazolom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Zemplar sadrži 20% v/v etanola (alkohola). Svaka doza sadrži do 1,3 g etanola. Štetan je za osobe koje pate od alkoholizma. Treba uzeti u obzir prilikom primene kod trudnica ili dojilja, dece i populacije visokog rizika kao što su bolesnici sa bolestima jetre ili epilepsijom.
Nisu sprovedena posebna ispitivanja mogućih interakcija između parikalcitola u obliku rastvora za injekciju i drugih lekova. Ipak, sprovedeno je ispitivanje interakcije između ketokonazola i parcikatola u obliku kapsula.
Fosfati i razni oblici vitamina D ne smeju se uzimati u isto vreme sa parikalcitolom, zbog povećanog rizika od pojave hiperkalcijemije i povećanja proizvoda Ca x P.
Visoke doze lekova na bazi kalcijuma ili tiazidnih diuretika mogu povećati rizik od hiperkalcijemije.
Proizvodi koji sadrže aluminijumove soli (npr. antacidi ili lekovi koji vezuju fosfate) ne smeju se dugotrajno uzimati zajedno sa lekovima na bazi vitamina D jer mogu izazvati porast serumske koncentracije aluminijuma i pojavu toksičnih učinaka aluminijuma u kostima.
Proizvodi na bazi magnezijuma (npr. antacidi) ne smeju se uzimati u isto vreme sa proizvodima vitamina D, jer se može razviti hipermagnezijemija.
Ketokonazol je poznat kao nespecifični inhibitor nekoliko enzima citohroma P450. Dostupni in vivo i in vitro podaci ukazuju da ketokonazol može da stupi u interakciju sa enzimima koji su uključeni u metabolizam parikalcitola i drugih analoga vitamina D. Treba obratiti pažnju kada se parikalcitol daje zajedno sa ketokonazolom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Na zdravim ispitanicima je proučavan uticaj višestrukih doza ketokonazola od 200 mg, davanih dva puta dnevno, tokom pet dana, na farmakokinetiku parikalcitola u obliku kapsula. Uticaj na Cmax parikalcitola je minimalan, ali PIK0-∞ se uvećala približno dva puta u prisustvu ketokonazola. Srednji poluživot parikalcitola u prisustvu ketokonazola bio je 17.0 sati, u odnosu na 9.8 sati kada je davan samo parikalcitol. Rezultati ovih ispitivanja ukazuju da nakon oralne primene najveće povećanje PIK∞ parikalcitola usled interakcije sa ketokonazolom najverovatnije neće biti veće od dva puta.
Budući da hiperkalcijemija bilo kojeg porekla povećava toksičnost digitalisa, potreban je oprez ako se digitalis daje zajedno sa parikalcitolom (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Trudnoća:
Za sada nema odgovarajućih kliničkih podataka o primeni parikalcitola kod trudnica. U ispitivanjima na životinjama zabeleženi su toksični učinci na reproduktivne procese (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka, u Sažetku karakteristika leka). Budući da potencijalne opasnosti za ljude nisu poznate, lek Zemplar se ne sme davati trudnicama osim ukoliko to izričito nije potrebno.
Dojenje:
Ispitivanja na životinjama su pokazala da se parikalcitol ili njegovi metaboliti u malim količinama izlučuju mlekom dojilja. Odluku o tome da li treba nastaviti/prekinuti dojenje ili nastaviti/prekinuti terapiju parikalcitolom treba doneti uzimajući u obzir koje su koristi od dojenja za dete, a koje su koristi od terapije parikalcitolom za majku.
Nisu sprovedena ispitivanja mogućeg uticaja parikalcitola na sposobnosti prilikom upravljanja motornim vozilima i rukovanja mašinama.
Približno 600 bolesnika je bilo lečeno lekom Zemplar u kliničkim ispitivanjima II/III/IV faze. Neželjena dejstva su zabeležena kod ukupno 6% bolesnika lečenih lekom Zemplar.
Za vreme lečenja lekom Zemplar najčešće neželjeno dejstvo je bila hiperkalcijemija, koja se javila kod 4.7% pacijenata. Hiperkalcijemija je uglavnom zavisna od stepena sniženja vrednosti PTH i može se ublažiti pravilnim titriranjem doze.
Neželjena dejstva iz kliničkih studija, koja su bila makar s najmanjom verovatnoćom povezana sa parikalcitolom, prikazana su u sledećoj tabeli prema MedDRA klasifikaciji sistema organa, nazivu i učestalosti pojavljivanja, i to kao vrlo česta (≥1/10), česta (≥1/100, <1/10), povremena (≥1/1 000, <1/100), retka (≥1/10 000, <1/1 000), vrlo retka (<1/10 000), nije poznato (ne može se proceniti prema dostupnim podacima).
Sistem organa | Neželjena dejstva | Učestalost |
Laboratorijska ispitivanja | Produženo vreme krvarenja, povišene vrednosti aspartat- aminotransferaze, anbormalni rezultati laboratorijskih ispitivanja, smanjenje telesne mase | Povremeno |
Kardiološki poremećaji | Prestanak rada srca, aritmija, fibrilacija pretkomora | Povremeno |
Poremećaji na nivou krvi i limfnog sistema | Anemija, leukopenija, limfadenopatija | Povremeno |
Poremećaji nervnog sistema | Glavobolja, poremećaj ukusa | Često |
Koma, cerebrovaskularni insult, tranzitorni ishemijski napad, sinkopa, mioklonus, hipoestezija, parestezija, vrtoglavica | Povremeno | ||
Poremećaji na nivou oka | Glaukom, konjunktivitis | Povremeno | |
Poremećaji na nivou uha i centra za ravnotežu | Poremećaji uha | Povremeno | |
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | Edem pluća, astma, dispneja, epistaksa, kašalj | Povremeno | |
Gastrointestinalni poremećaji | Rektalno krvarenje, kolitis, dijareja, gastritis, dispepsija, disfagija, bol u trbuhu, konstipacija, mučnina, povraćanje, suva usta, gastrointestinalne smetnje Gastrointestinalno krvarenje | Povremeno Nepoznato | |
Poremećaji na nivou kože i potkožnog tkiva | Svrab Bulozni dermatitis, alopecija, hirzutizam, osip, prekomerno znojenje | Često Povremeno | |
Poremećaji mišićno- skeletnog, vezivnog i koštanog tkiva | Artralgija, ukočenost zglobova, bol u leđima, grčenje mišića, mijalgija | Povremeno | |
Endokrinološki poremećaji | Hipoparatireoidizam Hiperparatireoidizam | Često Povremeno | |
Poremećaji metabolizma i ishrane | Hiperkalcijemija, hiperfosfatemija Hiperkalijemija, hipokalcijemija, anoreksija | Često Povremeno | |
Infekcije i infestacije | Sepsa, pneumonija, infekcija, faringitis, vaginalna infekcija, influenca | Povremeno | |
Maligne i benigne neoplazme (uključujući ciste i polipe) | Karcinom dojke | Povremeno | |
Vaskularni poremećaji | Hipertenzija, hipotenzija | Povremeno |
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | Poremećaj hoda, edem, periferni edem, bol, bol na mestu primene injekcije, povišena temperatura, bol u grudima, pogoršanje zdravstvenog stanja, astenija, slabost, osećaj žeđi | Povremeno | |
Imunološki poremećaji | Preosetljivost Edem larinksa, angioedem, urtikarija | Povremeno Nije poznato | |
Poremećaji reproduktivnog sistema i na nivou dojki | Bolovi u dojkama, erektilna disfunkcija | Povremeno | |
Psihijatrijski poremećaji | Konfuzija, delirijum, depersonalizacija, agitacija, nesanica, nervoza | Povremeno |
Nije prijavljen nijedan slučaj predoziranja lekom.
Predoziranje parikalcitolom može prouzrokovati hiperkalcijemiju, hiperkalciurija, hiperfosfatemija, prekomerna supresija PTH (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
U slučaju predoziranja, treba pratiti i prijaviti lekaru znake i simptome hiperkalcijemije (nivoi serumskog kalcijuma). Treba što pre krenuti sa lečenjem.
Parikalcitol se ne može odstraniti dijalizom u velikoj meri. Lečenje pacijenata sa klinički značajnom hiperkalcijemijom se sastoji od trenutnog smanjenja doze ili prekida terapije parikalcitolom, a uključuje i ishranu sa niskim sadržajem kalcijuma, prestanak uzimanja suplemenata sa kalcijumom, mobilizaciju pacijenta, vođenje računa o ravnoteži tečnosti i elektrolita, procenu izmena u elektrokardiogramu (od ključnog značaja kod pacijenata koji primaju digitalis) i hemodijalizu ili peritonealnu dijalizu protiv dijalizata bez kalcijuma, u skladu sa preporukama.
Nakon što se vrednosti serumskog kalcijuma vrate u normalne granice, može se ponovo započeti terapija nižim dozama parikalcitola. Ukoliko se jave perzistentni i jako povišeni nivoi serumskog kalcijuma, mogu se uzeti u obzir različite alternativne terapije, uključujući upotrebu lekova poput fosfata i kortikosteroida, kao i mere za podsticanje diureze.
Zemplar rastvor za injekciju sadrži 30% v/v propilenglikola kao ekscipijens. Zabeleženi su izolovani slučajevi depresije centralnog nervnog sistema, hemolize i laktatne acidoze kao toksična dejstva povezana sa primenom propilenglikola u velikim dozama. Iako se ne očekuju u toku primene leka Zemplar jer se propilenglikol odstranjuje tokom dijalize, rizik od toksičnih dejstava u situacijama predoziranja se mora uzeti u obzir.
Pomoćne supstance: etanol (20 % v/v); propilenglikol;
voda za injekcije.
Pošto nisu rađene studije o kompatibilnosti, ovaj se lek ne sme mešati sa drugim lekovima. Propilenglikol stupa u interakciju sa heparinom i neutrališe njegovo delovanje.
Zemplar rastvor za injekciju sadrži propilenglikol kao ekscipijens, stoga Zemplar rastvor za injekciju ne treba
davati kroz isti injekcioni port kao i heparin.
Zemplar 5 mikrograma/ml rastvor za injekciju je namenjen samo za jednokratnu up otrebu. Kao i kod ostalih
lekova koji se daju injekciono, razblaženi rastvor treba pre upotrebe pregledati, kako bi se proverilo da ne sadrži čvrste čestice i da nije promenio boju.
Lekove za parenteralnu primenu treba pre upotrebe vizuelno pregledati, kako bi se proverilo da ne sadrže čvrste čestice i da nisu promenili boju. Rastvor je bistar i bezbojan.
Čuvati na temperaturi do 30°C.
Ovaj lek ima rok upotrebe od 2 godine.