UPUTSTVO ZA LEK

§▲

Metadon Alkaloid, 1 mg/mL, oralni rastvor metadon

Pažljivo pročitajte ovo uputstvo, pre nego što počnete da uzimate ovaj lek, jer ono sadrži informacije koje su važne za Vas.

• Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.

• Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.

• Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.

• Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, ili farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.

U ovom uputstvu pročitaćete:

1. Šta je lek Metadon Alkaloid i čemu je namenjen

2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Metadon Alkaloid

3. Kako se uzima lek Metadon Alkaloid

4. Moguća neželjena dejstva

5. Kako čuvati lek Metadon Alkaloid

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije

1. Šta je lek Metadon Alkaloid i čemu je namenjen

   
   

   Ovaj lek sadrži aktivnu supstancu metadon-hidrohlorid, koja spada u grupu opioidnih analgetika. Koristi se u terapiji zavisnosti od opioida.

   Svi pacijenti koji su na terapiji lekom Metadon Alkaloid moraju biti rutinski praćeni zbog znakova pogrešne upotrebe, zloupotrebe i pojave zavisnosti tokom lečenja.

   
   

2. Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Metadon Alkaloid Lek Metadon Alkaloid ne smete uzimati:

   • ukoliko ste alergični na metadon ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Alergijska reakcija uključuje osip, svrab ili kratak dah;

   • ako imate napad astme. Ne smete koristiti ovaj lek u toku napada astme. Ukoliko sami uzimate ovaj lek (samostalna primena), sačekajte dok napad astme prođe i dok se potpuno ne oporavite;

   • ukoliko dišete veoma sporo ili plitko (respiratorna depresija);

   • ako ste zavisni od alkohola;

   • ako ste nedavno imali povredu glave ili imate povišen intrakranijalni pritisak;

   • ako ste na terapiji inhibitorima monoaminooksidaze (MAO), lekovima koji se koriste za lečenje depresije ili ako ste uzimali ove lekove u protekle dve nedelje (videti „Drugi lekovi i lek Metadon Alkaloid”);

   • ako niste zavisni od opioidnih supstanci;

   • ako imate probleme sa srcem (produženje QT intervala);

   • ako imate ozbiljne probleme sa jetrom;

   • ako patite od bolesti creva koja se naziva ulcerozni kolitis;

   • ako imate spazam u urinarnom traktu (uzrokuje bolove u donjem delu leđa i probleme sa mokrenjem);

   • ako imate spazam u bilijarnom traktu (uzrokuje bolove ispod rebara sa desne strane, obično nakon obroka);

   • u toku porođaja.

   
   

   Ukoliko niste sigurni da se nešto od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja leka Metadon Alkaloid.

   
   

   Upozorenja i mere opreza

   
   

   Razgovarajte sa svojim lekarom ili farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Metadon Alkaloid ako:

   • imate ozbiljne probleme sa disanjem;

   • imate ili ste nedavno imali povredu glave;

   • imate probleme sa jetrom ili bubrezima;

   • imate epilepsiju;

   • Vam je smanjena aktivnost hipofize (hipopituitarizam);

   • imate smanjenu funkciju štitaste žlezde (hipotireoidizam);

   • imate smanjenu aktivnost nadbubrežne žlezde;

   • imate tumor nadbubrežnih žlezda (feohromocitom);

   • imate uvećanu prostatu;

   • imate nizak krvni pritisak;

   • ste u stanju šoka (cirkulatorni kolaps);

   • imate bolest koja se manifestuje slabošću mišića koja se zove miastenija gravis;

   • imate oboljenje creva;

   • imate poznate faktore rizika za produženje QT intervala što uključuje:

     • da imate ili ste imali poremećaj srčanog ritma;

     • da ste ranije imali srčanu bolest;

     • da je u porodici neko umro iznenada, bez vidljivog uzroka;

     • da imate nizak nivo kalijuma, natrijuma ili magnezijuma u krvi;

   • ste trudni ili dojite;

   • ste jako bolesni ili ste stariji. Možete biti osetljiviji na dejstvo leka.

   
   

   Kod nekih pacijenata može se razviti stanje koje se naziva insuficijencija nadbubrežnih žlezda (smanjena aktivnost nadbubrežnih žlezda), kao posledica uzimanja metadona.

   Dugotrajna primena lekova kao što je metadon može biti povezana sa sniženim nivoima polnih hormona i simptomima kao što su smanjen libido, impotencija, amenoreja (izostanak menstruacije) ili neplodnost.

   
   

   Ako niste sigurni da li se bilo šta od navedenog odnosi na Vas, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom pre uzimanja leka Metadon Alkaloid.

   
   

   Drugi lekovi i lek Metadon Alkaloid

   
   

   Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.

   
   

   Lek Metadon Alkaloid može uticati na dejstvo nekih drugih lekova, kao što i neki lekovi mogu uticati na dejstvo leka Metadon Alkaloid.

   Ne smete uzimati lek Metadon Alkaloid:

   - u isto vreme ili u toku 2 nedelje po prestanku terapije MAO inhibitorima.

   
   

   Posebno, obavestite svog lekara ako uzimate neki od sledećih lekova:

   • druge opioidne analgetike;

   • lekove koji imaju uticaj na Vaše mentalno stanje (npr. tioridazin, fenotiazin, haloperidol i sertindol);

   • lekove za lečenje srčanih oboljenja kao što su verapamil i hinidin;

   • lekove za lečenje depresije (kao što su dezipramin, nefazodon, fluvoksamin, fluoksetin, paroksetin, sertralin);

   • antiinflamatorne lekove i imunosupresive (npr. deksametazon i ciklosporin);

   • antivirotike uključujući i neke lekove koji se koriste za lečenje HIV infekcije (nevirapin, zidovudin, efavirenz, nelfinavir, ritonavir, amprenavir, delavirdin, lopinavir/ritonavir, ritonavir/sakvinavir, abakavir, didanozin i stavudin);

   • antibiotike (lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija) kao što su ciprofloksacin i makrolidni antibiotici npr. klaritromicin, telitromicin i eritromicin;

   • lekove protiv gljivičnih infekcija, kao što su flukonazol, itrakonazol i ketokonazol;

   • cimetidin, lek za lečenje čira na želucu;

   • nalokson, lek za poništavanje delovanja opioida;

   • lekove koji se koriste da zaustave delovanje opioidnih lekova, kao što su naltrekson i buprenorfin;

   • rifampicin, lek za lečenje tuberkuloze;

   • lekove za lečenje epilepsije, kao što su fenitoin, karbamazepin, fenobarbital i primidon;

   • lekove koji povećavaju kiselost urina, kao što je askorbinska kiselina (vitamin C) i amonijum hlorid;

   • lekove za lečenje dijareje (npr. loperamid, difenoksilat);

   • diuretike (npr. spironolakton);

   • lekove koji Vas uspavljuju;

   • kantarion, biljni preparat protiv depresije.

   
   

   Kod nekih pacijenata koji uzimaju opioide kao što je metadon može se razviti stanje koje se naziva serotoninski sindrom, ukoliko istovremeno uzimaju antidepresive kao što su SSRI (citalopram, fluoksetin), SNRI (duloksetin, venlafaksin, sibutramin) ili triciklični antidepresivi (amitriptilin, klomipramin, imipramin, nortriptilin). Simptomi ovog stanja su sledeći: osećaj jake uznemirenosti ili razdražljivosti, osećaj zbunjenosti, osećaj nemira, halucinacije (neobični prizori ili zvukovi), brzi otkucaji srca, nestabilan krvni pritisak, osećaj vrućine, znojenje,

   tremor, drhtavica, ukočenost mišića, iznenadni trzaji mišića. Simptomi se mogu pojačati, dovodeći do gubitka svesti. Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, obratite se svom lekaru (videti odeljak 4).

   
   

   Istovremena upotreba leka Metadon Alkaloid i sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini ili slični lekovi, povećava rizik od pospanosti, otežanog disanja (respiratorna depresija), kome i može biti životno ugrožavajuća. Zbog navedenog, istovremenu primenu treba razmotriti samo ukoliko druge metode lečenja nije moguće primeniti.

   Međutim, ako Vam lekar propiše lek Metadon Alkaloid zajedno sa sedativnim lekovima, on mora ograničiti doze i trajanje istovremene terapije.

   Obavestite Vašeg lekara o svim sedativnim lekovima koje uzimate i pomno sledite njegove preporuke za doziranje. Može biti korisno da upoznate prijatelje ili rođake sa prethodno navedenim znakovima i simptomima. Obratite se Vašem lekaru ukoliko se pojave takvi simptomi.

   
   

   Ostali lekovi koje uzimate mogu takođe da imaju uticaj na srce (npr. sotalol, amjodaron i flekainid). Morate obavestiti Vašeg lekara o bilo kom drugom leku koji uzimate, jer oni mogu biti opasni ukoliko se primenjuju istovremeno sa metadonom. U ovim slučajevima Vaš lekar može odlučiti da je neophodno da se prati rad Vašeg srca na elektrokardiogramu (EKG) na početku lečenja kako bi se osiguralo da se ovi efekti nisu javili.

   
   

   Metadon takođe može uticati na neke analize krvi i urina (uključujući i doping testove). Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate metadon pre izvođenja bilo kog testa.

   
   

   Uzimanje leka Metadon Alkaloid sa hranom, pićima i alkoholom

   Lek Metadon Alkaloid se može uzimati sa ili bez hrane.

   Ne konzumirajte alkohol u toku terapije ovim lekom, s obzirom na to da lek Metadon Alkaloid izaziva pospanost koja se pojačava pri istovremenoj primeni alkohola.

   U toku terapije lekom Metadon Alkaloid nemojte da pijete sok od grejpfruta, jer on može da promeni dejstvo leka.

   
   

   Trudnoća, dojenje i plodnost

   Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.

   Obratite pažnju ukoliko radite test na trudnoću, jer lek Metadon Alkaloid može uticati na rezultate testa.

   Ovaj lek ne treba uzimati u toku porođaja.

   
   

   Upravljanje vozilima i rukovanje mašinama

   Lek Metadon Alkaloid ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti, Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje vozilom niti rukovanje mašinama.

   Samo ukoliko Vam Vaš lekar dozvoli možete ponovo početi sa ovim aktivnostima.

   
   

   Lek Metadon Alkaloid sadrži sorbitol.

   U slučaju intolerancije na pojedine šećere, obratite se vašem lekaru pre upotrebe ovog leka.

   
   

   Lek Metadon Alkaloid sadrži boju Sunset yellow FCF (E110).

   Ovaj lek sadrži boju koja može izazvati alergijske reakcije.

   
   

   Lek Metadon Alkaloid sadrži natrijum.

   Ovaj lek sadrži 57,36 mg natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

   
   

3. Kako se uzima lek Metadon Alkaloid

   
   

   Uvek uzimajte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar ili farmaceut. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom ili farmaceutom.

   Lek Metadon Alkaloid je namenjen samo za oralnu upotrebu. Ni pod kojim okolnostima ne treba da ubrizgavate ovaj lek kao injekciju, jer može izazvati ozbiljna i trajna oštećenja Vašeg tela uz mogućnost smrtnog ishoda.

   Vaš lekar će Vam reći koliko leka Metadon Alkaloid treba da uzimate, i koliko često morate da ga uzimate. Važno je da ne uzimate više leka nego što Vam je lekar preporučio.

   
   

   Odrasli

   Uobičajena početna doza je 10-30 mg dnevno. Doza se postepeno povećava sve dok se ne postigne kontrola simptoma obustave ili intoksikacija. Uobičajena doza je 60-120 mg/dan. Vaš lekar će određivati koja doza Vam je potrebna i kada da smanjite dozu.

   
   

   Stariji pacijenti

   Lekar Vam može smanjiti dozu i pažljivije pratiti Vaše stanje.

   
   

   Pacijenti sa oboljenjem bubrega ili jetre

   Lekar Vam može smanjiti dozu i pažljivo pratiti Vaše stanje. Ukoliko imate tešku bolest jetre ne smete uzimati ovaj lek.

   
   

   Primena kod dece i adolescenata

   Lek Metadon Alkaloid nije pogodan za primenu kod dece i adoloscenata.

   
   

   Ako ste uzeli više leka Metadon Alkaloid nego što treba

   Ukoliko ste uzeli previše leka Metadon Alkaloid mogu Vam se javiti sledeći simptomi:

   • otežano disanje, sporo ili plitko disanje,

   • izrazita pospanost, gubitak svesti ili koma,

   • izrazito suženje zenica,

   • mišićna slabost,

   • hladna i vlažna koža,

   • usporen rad srca, nizak krvni pritisak, šok (cirkulatorni kolaps), srčani zastoj,

   • u ozbiljnim slučajevima može se javiti smrt.

   Ukoliko dođe do predoziranja treba odmah da potražite medicinsku pomoć čak iako se osećate dobro, jer možda imate trovanje metadonom.

   
   

   Ako ste zaboravili da uzmete lek Metadon Alkaloid

   Ukoliko zaboravite dozu, ne uzimajte je. Sačekajte vreme uzimanja sledeće doze i uzmite samo tu dozu.

   
   

   Ne uzimajte duplu dozu da biste nadoknadili propuštenu dozu.

   
   

   Ako naglo prestanete da uzimate lek Metadon Alkaloid

   Nemojte prekinuti uzimanje leka osim ako Vam to nije rekao lekar, jer postoji rizik od pojave simptoma obustave (videti odeljak 4). Lekar će Vam objasniti kako da postepeno smanjujete dozu leka.

   
   

   Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.

   
   

4. Moguća neželjena dejstva

   
   

   Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.

   
   

   Prestanite da uzimate ovaj lek i odmah se obratite lekaru ako imate bilo koje stanje navedeno u nastavku:

   • alergijsku reakciju koja može da uključuje: oticanje Vašeg lica, usana, jezika ili grla, ili teškoće pri disanju ili gutanju ili jak svrab kože sa ispupčenjima;

   • ozbiljne srčane probleme, koji se mogu ispoljiti kao promena srčanog ritma, kao što je ubrzani rad srca ili preskakanje pojedinih otkucaja srca, otežano disanje i vrtoglavica, srčani zastoj;

   • ako Vam disanje postaje sporo i plitko;

   • pogoršanje intrakranijalnog pritiska (pritisak u glavi) ukoliko ste već ranije imali ovaj problem usled povrede glave ili oboljenja mozga.

     
     

     Nastavite uzimanje leka, ali obavestite odmah svog lekara ako imate bilo koje od sledećih neželjenih dejstava:

   • ako imate astmu i ako dođe do njenog pogoršanja. Ostala moguća neželjena dejstva uključuju:

     Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

   • ne osećate se dobro ili ste bolesni.

     
     

     Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):

   • zadržavanje vode/tečnosti;

   • osećaj preterano dobrog raspoloženja (euforija), kada vidite ili čujete stvari koje nisu stvarne (halucinacije), konfuzija (zbunjenost);

   • pospanost;

   • zamagljen vid, suženje zenica, suve oči;

   • vrtoglavica;

   • zatvor;

   • prolazni osip, znojenje;

   • umor; ošamućenost;

   • povećanje telesne mase.

     
     

     Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):

   • osećaj preterano lošeg raspoloženja (disforija), agitacija (uznemirenost), teškoće sa spavanjem, dezorijentacija, smanjen seksualni nagon;

   • glavobolja, nesvestica;

   • nizak krvni pritisak, crvenilo lica;

   • teškoće sa disanjem (uključujući kašalj) zbog nakupljanja tečnosti u plućima, pogoršanje astme, suv nos;

   • suva usta, zapaljenje jezika;

   • spazam bilijarnog trakta (bol u abdomenu);

   • svrab, koprivnjača, osip, koprivnjača sa krvarenjem;

   • zadržavanje urina (otežano mokrenje), smanjeno stvaranje mokraće;

   • smanjena potencija, poremećaji menstruacije, produkcija mleka;

   • oticanje nogu, oticanje (edem);

   • slabost;

   • niska telesna temtperatura (hipotermija).

     
     

     Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):

   • usporen srčani ritam, subjektivni osećaj lupanja srca (palpitacije);

   • kolaps, šok;

   • zastoj u disanju;

   • smanjena pokretivost creva (ileus).

     
     

     Sledeća neželjena dejstva su takođe prijavljena (nepoznata učestalost):

   • smanjen broj krvnih pločica u krvi (kod opioidnih zavisnika koji imaju hronični hepatitis), što povećava rizik od krvarenja ili modrica;

   • povišen nivo hormona prolaktina;

   • smanjena funkcija nadbubrežnih žlezda (sa simptomima kao što su: mučnina ili povraćanje, gubitak apetita, umor, slabost, vrtoglavica, nizak krvni pritisak);

   • gubitak apetita;

   • niska koncentracija magnezijuma ili kalijuma u krvi;

   • serotoninski sindrom (videti odeljak 2);

   • nistagmus (nevoljni pokreti oka);

   • gubitak sluha;

   • spazam u urinarnom traktu (uzrokuje bolove u donjem delu leđa i probleme sa mokrenjem);

   • produžena primena metadona povezana je sa povećanjem dojki kod muškaraca, oštećenjem plodnosti, seksualnom disfunkcijom, sniženim polnim hormonima.

   
   

   Simptomi obustave mogu se uočiti nakon prekida lečenja i uključuju: bolove, dijareju, naježenost kože, gubitak apetita, nervozu ili nemir, kijanje, curenje nosa, tremor ili drhtanje, grčeve u stomaku, mučninu, poremećaje spavanja, pojačano znojenje i zevanje, slabost i neobjašnjivu povišenu telesnu temperaturu. Neke osobe mogu primetiti da im srce kuca malo brže ili jače. Uz odgovarajuće prilagođavanje doze i postepeno ukidanje, ovi simptomi su obično blagi.

   
   

   Prijavljivanje neželjenih reakcija

   Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

   
   

   Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

   Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

   website:

   e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

   
   

5. Kako čuvati lek Metadon Alkaloid

   
   

   Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.

   
   

   Ne smete koristiti lek Metadon Alkaloid posle isteka roka upotrebe naznačenog na spoljašnjem pakovanju nakon „Važi do:”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.

   Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

   
   

   Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja je 90 dana, kada se čuva u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

   
   

   Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.

   
   

6. Sadržaj pakovanja i ostale informacije Šta sadrži lek Metadon Alkaloid

• Aktivna supstanca je metadon-hidrohlorid.

  1 mL oralnog rastvora sadrži 1 mg metadon-hidrohlorida.

• Pomoćne supstance su: sorbitol, tečni, nekristališući (E 420); glicerol; natrijum-benzoat (E 211); limunska kiselina, monohidrat; boja Brilliant blue FCF (E 133); boja Sunset yellow FCF (E

110) i voda, prečišćena.

Kako izgleda lek Metadon Alkaloid i sadržaj pakovanja

Lek Metadon Alkaloid je bistar, zeleni rastvor.

Metadon Alkaloid, oralni rastvor, 100 mL:

Unutrašnje pakovanje: boca od smeđeg stakla zapremine 125 mL (hidrolitičke otpornosti III), zatvorena sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena sa RE oblogom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 100 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Metadon Alkaloid, oralni rastvor, 1000 mL:

Unutrašnje pakovanje: boca od smeđeg stakla zapremine 1000 mL (hidrolitičke otpornosti III), zatvorena sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena sa RE oblogom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 1000 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Nosilac dozvole i proizvođač Nosilac dozvole

ALKALOID D.O.O. BEOGRAD

Prahovska 3, Beograd

Proizvođač

ALKALOID AD SKOPJE

Bulevar Aleksandar Makedonski 12, Skopje, Republika Severna Makedonija

Ovo uputstvo je poslednji put odobreno

Mart, 2020.

Režim izdavanja leka:

Lek se može upotrebljavati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, shodno propisima o lekovima koji sadrže opojne droge.

Broj i datum dozvole:

Metadon Alkaloid, oralni rastvor, 100 mL: 515-01-02138-18-001 od 26.03.2020.

Metadon Alkaloid, oralni rastvor, 1000 mL: 515-01-02141-18-001 od 26.03.2020.

------------------------------------------------------------------------------------------------

SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENjENE SU ISKLjUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNjACIMA:

Terapijske indikacije

Supstituciona terapija lečenja zavisnosti od opioida kod odraslih u kombinaciji sa odgovarajućim drugim lekovima, socijalnim i psihosocijalnim merama.

Doziranje i način primene

Doziranje

Samo za oralnu upotrebu.

Lek se može uzimati sa hranom ili bez nje.

Lek se ne sme primenjivati injekcionim putem.

Doziranje treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta. Lokalne kliničke smernice za doziranje mogu se razlikovati od doziranja opisanog u nastavku teksta i treba ih se pridržavati.

Supstitucionu terapiju metadonom treba da propiše lekar sa iskustvom u lečenju pacijenata zavisnih od opioida, poželjno u centrima specijalizovanim za lečenje zavisnosti od opioida.

Dozu primenjuje isključivo lekar ili neko ko je je izabran od strane lekara. Pacijent nikada ne meri količinu koju treba uzimati. Odgovarajuća doza se daje pacijentu samo za trenutnu upotrebu i koristi se po uputstvima lekara.

Doza se određuje na osnovu pojave simptoma obustave leka i mora se prilagoditi svakom pacijentu pojedinačno prema njegovoj individualnoj situaciji i tome kako se oseća. Generalno, nakon prilagođavanja doze, cilj je davanje najniže moguće doze održavanja.

Odrasli

Početna doza je između 10-30 mg. Prva doza koja se daje pacijentu koji nije u skorije vreme koristio opioide ne sme biti veća od 10-20 mg.U slučajevima visoke tolerancije na opioide, početna doza je između 25-40 mg.

Stanje pacijenta treba pratiti 3–4 sata nakon uzimanja prve doze. Ako pacijent pokazuje znakove predoziranja, potrebno je nastaviti praćenje u vremenskom intervalu na svakih 15 minuta. Ako pacijent padne u komu, primenite nalokson u vidu produžene infuzije.

Da bi se postigla doza održavanja, preporučuje se da se doza povećava za najviše 10 mg odjednom. Povećanja doze ne bi trebalo da budu veća od 20 mg nedeljno. Kod većine osoba za efikasno i bezbedno lečenje i za postizanje doze održavanja potrebno je od 60-120 mg dnevno, međutim nekima će možda biti potrebna veća doza. Dozu treba odrediti na osnovu kliničke procene.

Lekari treba da budu informisani o trenutno važećim smernicama, regulativi i preporukama za lečenje pacijenata zavisnih od opioida, (uključujući integrisane psihosocijalne tretmane i strategije promena ponašanja) i pridržavati ih se zbog optimalnih rezultata. Doziranje i trajanje lečenja treba biti prilagođeno svakom pacijentu na osnovu pažljive procene subjektivnih i objektivnih podataka o pacijentu, imajući u vidu kliničko stanje, uključujući i funkciju jetre ili bubrega kod pacijenta.

Metadon se obično primenjuje jednom dnevno. Ako se češće primenjuje, postoji rizik od akumulacije i predoziranja. Najveća preporučena doza, koja treba da se koristi retko, je 150 mg/dan (osim ako nacionalni vodiči ne preporučuju drugačije). Razlog za ovo ograničenje je povećana učestalost

produženja QT intervala i torsade de pointes i slučajeva srčanog zastoja u većim rasponima doze (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Ako je pacijent bio na kombinovanoj terapiji agonistom/antagonistom (npr. buprenorfinom), dozu treba postepeno smanjivati kada se započinje terapija metadonom. Ako se terapija metadonom prekida i planira prelazak na lečenje sublingvalnim buprenorfinom (naročito u kombinaciji sa naloksonom), dozu metadona treba inicijalno smanjiti na 30 mg/dan kako bi se izbegli simptomi obustave uzrokovani kombinacijom buprenorfin/nalokson.

Prekid terapije

Prekid terapije uvek mora biti postepen, nedeljnim smanjivanjem doze po 5-10 mg tokom nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Tokom ovog perioda postepenog smanjivanja doze, potrebno je obratiti pažnju na ponovnu pojavu simptoma obustave koji bi zahtevali povratak na prethodnu dozu i ponovnu pojavu zavisnog ponašanja.

Starije osobe

Kod starijih pacijenata preporučuje se smanjenje doze (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”). Kao i drugi opioidi, metadon može da uzrokuje konfuziju u ovoj starosnoj grupi i zato se savetuje pažljivo praćenje.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije bubrega

Potreban je oprez prilikom primene leka Metadon Alkaloid, 1 mg/mL kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Ako je brzina glomerularne filtracije (GFR) 10 - 50 mL/min, interval doziranja treba produžiti na najmanje 32 sata, a ako je GFR manja od 10 mL/min interval doziranja treba produžiti na najmanje 36 sati.

Pacijenti sa oštećenjem funkcije jetre

Potreban je poseban oprez kada lek Metadon Alkaloid, 1 mg/mL treba primeniti kod pacijenata sa oštećenjem funkcije jetre s obzirom da ti pacijenti metabolišu metadon sporije od pacijenata koji nemaju oštećenje funkcije jetre. U slučajevima kada to nije kontraindikovano, lek Metadon Alkaloid, 1 mg/mL treba primeniti u dozi manjoj od uobičajeno preporučene doze, a zatim je prilagoditi prema odgovoru pacijenta (videti odeljke: „Kontraindikacije” i „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Pedijatrijska populacija

Nema dostupnih podataka o upotrebi ovog leka kod pacijenata mlađih od 18 godina. Zato se primena leka Metadon Alkaloid, 1 mg/mL ne preporučuje kod dece i adolescenata (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Način primene

Lek Metadon Alkaloid, 1 mg/mL, oralni rastvor se može primeniti samo oralno i pod medicinskim nadzorom i ne sme se primenjivati injekcionim putem.

Pacijent dobija potrebnu dozu od lekara ili osobe koju je lekar ovlastio i odmah je uzima. Potrebnu količinu odmerava isključivo lekar ili osoba koju je lekar za to ovlastio.

Dozu koju pacijent uzima kod kuće mora da bude propisana od strane lekara.

Propisivanje uzimanja leka kod kuće nije prihvatljivo ako lekar testovima i nalazima ustanovi da pacijent uzima supstance koje su opasne u kombinaciji sa supstitucionom terapijom (uzimajući u obzir razvoj tolerancije), ako još nije postignuta stabilna doza održavanja ili ako pacijent zloupotrebljava lek.

Lek Metadon Alkaloid, 1 mg/mL, oralni rastvor sadrži sorbitol koji može uticati na bioraspoloživost metadona kod nekih osoba. Kod ovih osoba prelazak sa leka Metadon Alkaloid, 1 mg/mL na druge lekove koji sadrže metadon, a ne sadrže sorbitol, može da dovede do klinički značajnih promena koncentracije metadona u plazmi.

Savetuje se oprez u slučaju potrebe za promenom leka, posebno kod pacijenata koji uzimaju visoke doze. Tokom promene leka preporučuje se praćenje.

Kontraindikacije

• Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku: „Lista pomoćnih supstanci”.

• Upotreba u toku akutnog napada astme.

• Respiratorna depresija, naročito u slučaju postojanja cijanoze i prekomerne bronhijalne sekrecije.

• Akutni alkoholizam.

• Povreda glave i povišen intrakranijalni pritisak.

• Istovremena primena sa inhibitorima monoaminooksidaze (MAO inhibitori) ili u toku 2 nedelje od prekida terapije MAO inhibitorima.

• Odsustvo zavisnosti od opioidnih supstanci.

• Produžen QT interval, uključujući kongenitalni sindrom dugog QT intervala.

• Kao i kod svih opioidnih analgetika, ovaj lek ne treba primenjivati kod pacijenata sa teškimoštećenjem funkcije jetre, jer kod ovih pacijenata može da dovede do porto-sistemske encefalopatije.

• Ulcerozni kolitis, jer može da izazove toksičnu dilataciju ili spazam kolona.

• Spazam žučnih i bubrežnih puteva.

Ne preporučuje se upotreba tokom porođaja, jer se zbog dugotrajnog delovanja povećava rizik od neonatalne respiratorne depresije.

Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka

Preporučljivo je smanjiti dozu kod starijih pacijenata, pacijenata sa poremećajima funkcije bubrega ili blagim do umerenim poremećajima funkcije jetre, kao i kod pacijenata lošeg opšteg stanja.

Zavisnost/Tolerancija

Metadon je lek koji izaziva zavisnost. Ima dugo poluvreme eliminacije i zato može da se akumulira u organizmu. Pojedinačna doza koja dovodi do olakšanja simptoma, ukoliko se svakodnevno primenjuje, može da dovede do akumulacije leka i moguće smrti.

Kao i pri primeni morfina mogu se javiti tolerancija i zavisnost.

Metadon može da izazove pospanost i smanji stepen svesti, mada se može razviti tolerancija na ove efekte pri ponavljanoj primeni.

Obustava leka

Nagli prekid terapije može da dovede do pojave simptoma obustave leka koji, iako su slični kao pri prekidu terapije morfinom, su slabijeg intenziteta, ali duže traju. Zbog toga prekid terapije treba da bude postepen.

Depresija disanja

Kao i druge opioide, metadon treba uzimati sa oprezom kod pacijenata sa astmom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća ili plućnim srcem (cor pulmonale), kao i kod pacijenata sa veoma ograničenom respiratornom rezervom, već postojećim oštećenjem respiratorne funkcije, hipoksijom ili hiperkapnijom. Čak i kod uobičajenih terapijskih doza za opioide, kod ovih pacijenata može doći do smanjenja respiratorne aktivnosti uz istovremeno povećanje otpora u disajnim putevima, što konačno može da dovede do apnee. Kod pacijenata sa predispozicijom za atopijske pojave, može doći do pogoršanja postojeće astme, kožnih erupcija i promena broja ćelija krvi (eozinofilije). Respiratorna depresija je glavni rizik povezan sa lečenjem metadonom.

Simptomi i znaci predoziranja i toksičnosti metadona su u suštini isti kao i kod morfina, iako se smatra da metadon ima jači efekat na depresiju disanja, a manji sedativni efekat od odgovarajuće

doze morfina. Toksične doze su vrlo varijabilne, a redovna upotreba dovodi do tolerancije. Edem pluća je česta posledica predoziranja, dok osobina metadona da dovodi do dozno-zavisnog oslobađanja histamina može biti odgovorna za pojavu nekih slučajeva urtikarije i pruritusa povezanih sa primenom metadona.

Srčane aritmije

Tokom terapije metadonom zabeleženi su slučajevi produženja QT intervala i torsade de pointes, posebno pri većim dozama (>100 mg dnevno). Metadon treba primenjivati uz oprez kod pacijenata kod kojih postoji rizik od produženja QT intervala, kao u slučajevima:

• poremećaja sprovođenja srčanih impulsa u anamnezi;

• uznapredovale bolesti srca ili ishemijske bolesti srca;

• oboljenja jetre;

• iznenadne smrti u porodičnoj anamnezi;

• poremećaja elektrolita (hipokalemija, hipomagnezemija);

• istovremene terapije lekovima koji imaju potencijal za produženje QT intervala;

• istovremene terapije lekovima koji mogu da izazovu poremećaje elektrolita;

• istovremene terapije inhibitorima citohroma P450 CYP3A4 (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Kod pacijenata sa potvrđenim faktorima rizika za produženje QT-intervala ili u slučaju istovremene terapije lekovima koji imaju potencijal za produženje QT-intervala, preporučuje se praćenje EKG-a pre početka terapije metadonom i kada se postigne doza održavanja.

Preporučuje se praćenje EKG-a kod pacijenata koji nemaju faktore rizika za produženje QT- intervala , i to pre povećanja doze preko 100 mg/dan i 7 dana posle povećanja doze.

Povrede glave i povišen intrakranijalni pritisak

Efekat metadona da dovodi do respiratorne depresije i njegov efekat povećanja pritiska cerebrospinalne tečnosti može biti znatno pojačan u slučaju povrede glave, drugih intrakranijalnih lezija ili već postojećeg povišenog intrakranijalnog pritiska. Čak, opioidi dovode do pojave neželjenih dejstava koja mogu zamaskirati kliničku sliku pacijenata sa povredama glave. Kod takvih pacijenata, metadon se mora koristiti oprezno i samo ako se smatra neophodnim. Metadon može uzrokovati porast intrakranijalnog pritiska posebno u slučajevima kada je već povišen.

Gastrointestinalni motilitet

Opioidi, uključujući metadon, mogu uzrokovati problematičnu konstipaciju što je posebno opasno kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, a mere za sprečavanje pojave konstipacije treba uvesti na vreme.

Serotoninski sindrom

Kod pacijenata koji su uzimali opioide istovremeno sa serotonergičnim lekovima (uključujući SSRI, SNRI i triciklične antidepresive) prijavljen je serotoninski sindrom (uključujući promene mentalnog statusa, kao što su agitacija, halucinacije ili koma; nestabilnost autonomnih funkcija kao što su tahikardija, varijacije krvnog pritiska ili hipertermija i neuromuskularne poremećaje, kao što su hiperrefleksija, odsustvo koordinacije ili rigidnost). Pojava simptoma obično se javlja nekoliko sati do nekoliko dana od početka istovremene primene, ali može se javiti i kasnije, naročito posle povećanja doze. Ako se sumnja na serotoninski sindrom, potrebno je prekinuti terapiju opioidom i/ili istovremenu primenu sa serotonergičnim lekom. Ako je istovremeno lečenje klinički opravdano, savetuje se odgovarajuće praćenje stanja pacijenta (videti odeljak:

„Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”). Metadon je kontraindikovan kod pacijenata koji uzimaju inhibitore monoaminooksidaze (MAO inhibitori) ili 14 dana nakon prekida lečenja MAO inhibitorima (videti odeljak: „Kontraindikacije”).

Adrenalna insuficijencija

U toku primene opioida prijavljeni su slučajevi adrenalne insuficijencije. Lečenje opioidima može da izazove akutnu supresiju lučenja ACTH (adrenokortikotropni hormon), što može da dovede do smanjenja nivoa cirkulišućeg kortizola i potencijalno do hipokorticizma.

Klinička slika adrenalne isuficijencije može da uključuje nespecifične simptome i znakove uključujući mučninu, povraćanje, anoreksiju, umor, slabost, vrtoglavicu i nizak krvni pritisak. Ako se sumnja na adrenalnu insuficijenciju, treba je potvrditi dijagnostičkim ispitivanjima što pre. Pacijenta treba lečiti fiziološkim zamenskim dozama kortikosteroida, a primenu opioida treba prekinuti kako bi se adrenalna funkcija oporavila.

Smanjena koncentracija polnih hormona

Dugotrajna primena opioida može biti povezana sa smanjenim koncentracijama polnih hormona i pojavom simptoma kao što su smanjen libido, impotencija, amenoreja ili neplodnost.

Oštećenje funkcije jetre

Potreban je oprez u slučaju blagog ili umerenog oštećenja funkcije jetre, jer ovi pacijenti mogu biti izloženi riziku od povećane sistemske izloženosti metadonu nakon višestrukog doziranja. U slučajevima kada to nije kontraindikovano, lek Metadon Alkaloid treba primeniti u dozi nižoj od uobičajene preporučene doze, a zatim je prilagoditi prema odgovoru pacijenta (videti odeljke:

„Doziranje i način primene” i „Kontraindikacije”). Može se nastaviti sa primenom uobičajene doze metadona kod pacijenata sa stabilnim hroničnim oboljenjem jetre. Kada postoji mogućnost oštećenja funkcije jetre nakon infekcije virusima hepatitis B ili C ili nakon dugotrajnog korišćenja alkohola, doza metadona se mora pažljivo pratiti. Potrebna je posebna pažnja kada se propisuju doze veće od 50 mg.

Oštećenje funkcije bubrega

Potreban je oprez pri upotrebi metadona kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega. Interval doziranja treba produžiti na najmanje 32 sata ako je brzina glomerularne filtracije (GFR) od 10-50 mL/min i na najmanje 36 sati ako je GFR manja od 10 mL/min.

Pedijatrijska populacija

Postoji veći rizik za pojavu respiratorne depresije kod novorođenčadi. Primena metadona kod dece i adolescenata mlađih od 18 godina se ne preporučuje zbog nedostatka kliničkih podataka o efikasnosti i bezbednosti.

Kod beba rođenih od majki koje uzimaju metadon mogu se javiti simptomi obustave (apstinencijalni sindrom) i/ili respiratorna depresija.

Apstinencijalni sindrom se ne mora javiti kod novorođenčeta prvih nekoliko dana nakon

rođenja. Zbog toga, osim početne provere prisustva respiratorne depresije, kod novorođenčadi treba sprovesti produženo praćenje zbog znakova i simptoma obustave (videti odeljak: „Plodnost, trudnoća i dojenje”).

Produženo trajanje delovanja metadona povećava rizik od respiratorne depresije kod novorođenčadi (videti odeljak: „Plodnost, trudnoća i dojenje”).

Postoje prijave da su se kod novorođenčadi koja su bila izložena metadonu u toku trudnoće razvili poremećaji vida, naročito nistagmus. Uzročna povezanost sa samim metadonom nije još utvrđena, jer drugi faktori kao što su drugi lekovi primenjivani u toku trudnoće (npr. benzodiazepini), konzumiranje alkohola i primena drugih lekova za lečenje neonatalnog apstinencijalnog sindroma (npr. fenobarbital), mogu imati uticaj na pojavu uočenih neželjenih dejstava.

Ostala upozorenja

Metadon treba primenjivati sa oprezom kod pacijenata sa:

• konvulzivnim poremećajima,

• hipopituitarizmom,

• hipotireozom,

• adrenokortikalnom insuficijencijom,

• hiperplazijom prostate,

• hipotenzijom,

• šokom,

• inflamatornim ili opstruktivnim bolestima creva,

• miastenijom gravis.

Poseban oprez je potreban pri primeni metadona kod pacijenata sa feohromocitomom, jer su prijavljeni slučajevi pogoršanja hipertenzije povezani sa diamorfinom.

Potreban je oprez kod pacijenata koji istovremeno primenjuju depresore centralnog nervnog sistema (CNS).

Metadon treba primenjivati uz oprez i u nižim dozama kod pacijenata koji istovremeno primenjuju druge opioidne analgetike, opšte anestetike, fenotiazine, druge lekove za smirenje, hipnotike, triciklične antidepresive i druge depresore CNS-a (uključujući alkohol) (videti odeljak

„Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija'').

Rizici pri istovremenoj primeni sedativa, kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima

Istovremena primena leka Metadon Alkaloid i sedativnih lekova, kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima, može dovesti do pojave sedacije, depresije disanja, kome i smrti. Zbog ovih rizika istovremeno propisivanje sa ovim sedativnim lekovima treba biti ograničeno na pacijente kod kojih druge metode lečenja nisu moguće. Ako se donese odluka o propisivanju leka Metadon Alkaloid istovremeno sa sedativnim lekovima, potrebno je primeniti najnižu efikasnu dozu, a trajanje lečenja treba da bude što kraće.

Pacijente treba pažljivo pratiti zbog znakova i simptoma respiratorne depresije i sedacije. Zbog toga se izričito preporučuje da pacijenti i njihovi negovatelji budu infornisani o tim simptomima (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Kod pacijenata koji se leče kombinovanom terapijom agonist/antagonist (npr. buprenorfinom), dozu tog leka treba postepeno smanjiti kada se uvodi lečenje metadonom. Ako se lečenje metadonom prekida i planira prelazak na lečenje sublingvalnim buprenorfinom (naročito u kombinaciji sa naloksonom), dozu metadona treba smanjiti na 30 mg/dan kako bi se izbegli simptomi obustave uzrokovani kombinacijom buprenorfin/nalokson.

Sok od grejpfruta

Sok od grejpfruta povećava bioraspoloživost metadona (videti odeljak: „Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija”).

Pomoćne supstance

Ovaj lek sadrži sorbitol (E 420). Pacijenti sa retkim naslednim oboljenjem intolerancije na fruktozu ne smeju koristiti ovaj lek.

Ovaj lek sadrži azo boju Sunset yellow, koja može izazvati alergijske reakcije.

Ovaj lek sadrži 57,36 mg natrijuma po dozi. Savetuje se poseban oprez prilikom upotrebe kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.

Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija

Farmakokinetičke interakcije

Inhibitori P-glikoproteina:

Metadon je supstrat P-glikoproteina i zato svi lekovi koji inhibiraju P-glikoprotein (npr., kinidin, verapamil, ciklosporin), mogu povećati koncentraciju metadona u serumu. Farmakodinamski efekat metadona se takođe može povećati i zbog povećanog prolaska kroz krvno- moždanu barijeru.

Induktori CYP3A4-enzima:

Metadon je supstrat CYP3A4 (videti odeljak: „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka). Indukovanjem CYP3A4, klirens metadona će se povećavati i kocentracije u plazmi će se smanjiti. Induktori ovog enzima (barbiturati, karbamazepin, fenitoin, nevirapin,

rifampicin, efavirenz, amprenavir, spironolakton, deksametazon, kantarion (St John's Wort)) mogu ubrzati metabolizam u jetri. Na primer, posle tri nedelje lečenja efavirenzom u dozi od 600 mg dnevno, kod pacijenata kod kojih je primenjivan metadon (35 -100 mg dnevno), Cmax metadona u plazmi smanjila se za 48% a PIK metadona za 57%. Posledice indukcije enzima su više izražene ako je induktor primenjen posle započinjanja lečenja metadonom. Nakon takvih interakcija prijavljeni su simptomi obustave i zato je možda potrebno povećati dozu metadona. Ako se prekine terapija induktorom CYP3A4, dozu metadona treba smanjiti.

Inhibitori CYP3A4-enzima:

Metadon je supstrat CYP3A4 (videti odeljak: „Farmakokinetički podaci” u Sažetku karakteristika leka). Inhibicijom CYP3A4 klirens metadona se smanjuje. Istovremena primena inhibitora CYP3A4 (npr. kanabinoidi, klaritromicin, delavirdin, eritromicin, ciprofloksacin, flukonazol, sok grejpfruta, cimetidin, itrakonazol, ketokonazol, fluoksetin, fluvoksamin, nefazodon i telitromicin) može da dovede do povećane koncentracije metadona u plazmi. Pri istovremenoj terapiji sa fluvoksaminom pokazano je povećanje odnosa između koncentracije u serumu i doze metadona za 40-100%. Ako su ovi lekovi propisani pacijentima na terapiji održavanja metadonom, važno je da budu svesni rizika od predoziranja.

Supstance koji utiču na kiselost urina:

Metadon je slaba baza. Supstance koje acidifikuju urin (kao što su amonijum hlorid i askorbinska kiselina) mogu povećati renalni klirens metadona. Preporučuju se da pacijenti koji se leče metadonom izbegavaju supstance koje sadrže amonijum hlorid.

Istovremena terapija HIV infekcije:

Neki inhibitori proteaze (amprenavir, nelfinavir, abakavir, lopinavir/ritonavir i ritonavir/sakvinavir) izgleda da smanjuju koncentracije metadona u serumu. Kada se ritonavir primenjujekao monoterapija, primećen je dvostruki PIK metadona. Koncentracije zidovudina (nukleozidni analog) u plazmi povećavaju se pri primeni metadona i nakon oralne i intravenske primene zidovudina. Ovo je izraženije nakon oralne nego nakon intravenske primene zidovudina. Ovi efekti su verovatno uzrokovani inhibicijom glukuronidacije zidovudina, a time i smanjivanjem klirensa zidovudina. Tokom lečenja metadonom, kod pacijenta se moraju pažljivo pratiti znaci toksičnosti uzrokovani zidovudinom, zbog kojih može biti potrebno smanjiti dozu zidovudina. Zbog interakcija između zidovudina i metadona (zidovudin je induktor CYP3A4), tokom istovremene primene mogu se razviti tipični simptomi obustave leka (glavobolja, mijalgija, umor i razdražljivost).

Didanozin i stavudin:

Metadon usporava resorpciju i ubrzava metabolizam prvog prolaza stavudina i didanozina što dovodi do smanjene bioraspoloživosti stavudina i didanozina.

Desipramin:

Metadon može da udvostruči koncentraciju desipramina u serumu. Farmakodinamske interakcije

Opioidni antagonisti:

Nalokson i naltrekson antagonizuju efekte metadona i izazivaju apstinencijalni sindrom. Slično tome, buprenorfin može da izazove simptome obustave.

Depresori CNS-a:

Lekovi sa sedativnim dejstvom na centralni nervni sistem mogu da dovedu do pojačane respiratorne depresije, hipotenzije, jake sedacije ili kome. Zbog toga može biti potrebno smanjiti dozu jednog ili oba leka. Terapija metadonom, budući da je metadon supstanca koja se sporo eliminiše, može da dovede do sporog razvoja tolerancije i svako povećanje doze može da uzrokuje simptome respiratorne depresije posle 1-2 nedelje. Zbog toga se doze moraju prilagođavati sa oprezom i postupno povećavati uz pažljivo praćenje.

Anestetici, hipnotici (uključujući benzodiazepine, barbiturate, hloral hidrat i hlormetiazol), anksiolitici, fenotiazini, antipsihotici i triciklični antidepresivi mogu pojačati opšti depresorni efekat metadona kada se koriste istovremeno (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”). Antipsihotici mogu pojačati sedativno dejstvo i hipotenzivni efekat metadona.

Sedativi, kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima:

Istovremena primena opioida i sedativa, kao što su benzodiazepini ili lekovi slični benzodiazepinima, povećava rizik od sedacije, respiratorne depresije, kome i smrti zbog aditivnog depresornog dejstva na CNS.

Dozu i trajanje istovremene primene potrebno je ograničiti (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Serotonergični lekovi:

Nakon istovremene terapije opioidima i serotonergičnim lekovima i MAO inhibitorima, prijavljeni su slučajevi serotoninskog sindroma (uključujući izmenjen mentalni status, nestabilnost autonomnog nervnog sistema i neuromuskularne poremećaje) (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Usporavanje peristaltike:

Istovremena primena lekova koji usporavaju peristaltiku creva (loperamid i difenoksilat) i metadona može uzrokovati ozbiljnu opstipaciju i pojačati depresorni efekat na CNS. Opioidni analgetici, u kombinaciji sa antimuskarinskim lekovima, mogu da dovedu do ozbiljne opstipacije ili paralitičkog ileusa, posebno kod dugotrajne primene.

Produženje QT intervala:

Metadon se ne sme kombinovati sa lekovima koji mogu produžiti QT interval kao što su antiaritmici (sotalol, amjodaron i flekainid), antipsihotici (tioridazin, haloperidol, sertindol i fenotiazini), antidepresivi (paroksetin, sertralin) ili antibiotici (eritromicin, klaritromicin).

MAO-inhibitori:

Istovremena primena MAO-inhibitora može da dovede do pojačane inhibicije CNS-a, ozbiljne hipotonije i apnee. Metadon se ne sme primenjivati sa MAO-inhibitorima i dve nedelje nakon lečenja tim lekovima (videti odeljak: „Kontraindikacije”).

Analgetici:

Ne može se očekivati da će kod pacijenata na terapiji održavanja stabilnom dozom metadona koji dožive fizičku traumu, postoperativni bol ili akutni bol drugog uzroka sama stabilna doza metadona kojom se leče biti dovoljna za analgeziju. Ovim pacijentima potrebno je dati analgetike, uključujući opioide koji bi bili indikovani kod drugih pacijenata koji imaju sličnu nociceptivnu stimulaciju. Zbog opioidne tolerancije indukovane metadonom, kada su opioidi potrebni za regulisanje akutnih bolova kod pacijenata koji dobijaju metadon, često će biti potrebne nešto više i/ili češće doze nego što bi to bio slučaj kod drugih, pacijenata bez ravijene tolerancije.

Dijagnostičke/laboratorijske interakcije Testovi za ispitivanje pražnjenja želuca

Opioidni analgetici mogu usporiti pražnjenje želuca, i time učiniti rezultate testova nevalidnim.

Snimanje jetre i žučnih puteva upotrebom technetium Tc 99m disofenina

Dospeće technetium Tc 99m disofenina u tanko crevo može biti sprečeno, jer opioidni analgetici mogu uzrokovati stezanje Odijevog sfinktera i povećanje pritiska u bilijarnom traktu. Ovo

rezultira odloženom vizualizacijom i na taj način podseća na opstrukciju zajedničkog žučnog kanala.

Pritisak cerebrospinalne tečnosti

Pritisak cerebrospinalne tečnosti može biti povišen. Efekat nastaje sekundarno zbog zadržavanja ugljen dioksida izazvanog respiratornom depresijom.

Koncentracije amilaze i lipaze u plazmi

Koncentracije amilaze ili lipaze u plazmi mogu biti povećane, jer opioidni analgetici mogu uzrokovati kontrakcije Odijevog sfinktera i povećan pritisak u bilijarnom traktu. Dijagnostičko određivanje ovih enzima može biti onemogućeno do 24 sata nakon primene leka.

Testovi za ispitivanje urina

Metadon može uticati na rezultate testova za ispitivanje urina i može dati pozitivan rezultat u doping kontroli.

Test na trudnoću

Metadon može da utiče na rezultate urinarnih testova za trudnoću.

Plodnost, trudnoća i dojenje

Trudnoća

Metadon koji se primenjuje kod trudnica za lečenje zavisnosti od opioida može uzrokovati pojavu neželjenih dejstava kod fetusa i novorođenčeta. Teško je proceniti uticaj samog metadona na trudnoću i odojčad majki lečenih metadonom s obzirom na druge otežavajuće faktore kao što su loša prenatalna nega, loša ishrana majke, pušenje, zatim loši životni i socijalni uslovi. Većina ispitivanja povezuje metadon sa malom porođajnom masom, ali nije utvrđena sigurna povezanost metadona i kongenitalnih malformacija.

Kao i drugi opioidi, metadon prolazi kroz placentu tokom trudnoće, pa će većina novorođenčadi majki na terapiji održavanja metadonom imati respiratornu depresiju i neonatalni sindrom obustave ako se ne leče. Zbog pojave mogućih neželjenih dejstava kod fetusa i novorođenčadi, koja uključuju depresiju disanja, malu porođajnu masu, neonatalni sindrom obustave i povećanu incidencu mrtvorođenih beba, potrebno je pažljivo proceniti odnos rizika i koristi pre primene kod trudnica.

Ako se razviju simptomi obustave, može biti potrebno povećati dozu metadona. Tokom trudnoće, a naročito u trećem trimestru, prijavljeni su povećan klirens i smanjena koncentracija u plazmi. Naročito ne bi trebalo podsticati odvikavanje i smanjenje doze u trećem trimestru, jer postoje dokazi da čak i blagi simptomi obustave kod majke mogu biti povezani sa fetalnim distresom i rođenjem mrtve bebe.

Primena oralnog rastvora metadona ne preporučuje se neposredno pre i tokom porođaja, jer produženo delovanje metadona povećava rizik od respiratorne depresije novorođenčeta (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Simptomi obustave/respiratorna depresija mogu se javiti kod novorođenčadi majki koje su za vreme trudnoće dugotrajno lečene metadonom. Apstinencijalni sindrom ne mora se javiti kod novorođenčeta prvih nekoliko dana nakon rođenja. Zbog toga, osim početne provere prisutnosti depresije disanja, kod novorođenčadi treba sprovoditi produženo praćenje zbog znakova i simptoma obustave.

Postoje dokazi da odojčad majki na terapiji održavanja metadonom imaju povećan rizik od pojave sindroma iznenadne smrti odojčeta(SIDS).

Nakon izloženosti metadonu za vreme trudnoće, kod novorođenčadi su prijavljeni poremećaji vida. Međutim, bili su prisutni i drugi faktori i definitivna uzročna veza sa metadonom nije utvrđena (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Dojenje

Metadon se izlučuje u majčino mleko. Koncentracije metadona u majčinom mleku obično su male, a povećavaju se u toku prvih 30 dana. Majkama koje su na terapiji održavanja metadonom dojenje je

dozvoljeno, ali stanje deteta se mora pratiti kako bi se izbegla sedacija. Lekar treba da odluči hoće li dojenje biti dozvoljeno u toku supstitucione terapije. Količina metadona koja se izlučuje u majčino mleko nije dovoljna za suzbijanje simptoma obustave koji bi mogli da se pojave kod novorođenčadi.

S obzirom na to da se metadon u majčino mleko izlučuje u malim koncentracijama, nije jasno da li to doprinosi pojavi bilo kakvih neželjenih dejstava kod odojčadi.

Plodnost

Dugotrajna upotreba opioida može da smanji kocentraciju polnih hormona, što bi moglo da

uzrokuje probleme sa plodnošću kod ljudi (videti odeljak: „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”).

Ispitivanja kod muškaraca na programima održavanja metadonom pokazala su da metadon smanjuje kocentraciju testosterona u serumu i značajno smanjuje volumen ejakulata i pokretljivost spermatozoida. Broj spermatozoida ispitanika na metadonu bio je dvostruko veći od onog u kontrolnoj grupi, ali to je bio odraz smanjenog razblaženja semene tečnosti.

Uticaj leka na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama

Metadon ima snažan uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama, u toku i nakon lečenja, jer može da izazove pospanost i smanji budnost. Vremenski period nakon kog se ove aktivnosti mogu ponovo bezbedno obavljati je individualan i određuje ga lekar. Za više informacija o uticaju metadona na sposobnost upravljanja vozilima, pogledajte nacionalne vodiče.

Neželjena dejstva

Neželjena dejstva metadona obično su ista kao kod drugih opioida. Najčešća neželjena dejstva su mučnina i povraćanje i javljaju se kod otprilike 20% pacijenata koji su na vanbolničkoj terapiji metadonom, gde medicinski nadzor često nije zadovoljavajući.

Dugotrajna primena metadona može da dovede do zavisnosti od opioida. Apstinencijalni sindrom sličan je onom koji se javlja kod morfina i heroina, međutim manje je intenzivan, ali duže traje.

Najozbiljnije neželjeno dejstvo je respiratorna depresija koja može da se javi tokom faze stabilizacije pacijenta. Mogu da se jave takođe i apnea, šok i srčani zastoj.

Neželjena dejstva navedena u nastavku teksta klasifikovana su prema učestalosti javljanja i klasama sistema organa. Ove neželjene reakcije se češće javljaju kod osoba koje nisu razvile toleranciju na opioide. Učestalost neželjenih dejstava opisuje se prema sledećim konvencijama: veoma često (≥1/10); često (≥1/100 do <1/10); povremeno (≥1/1000 do < 1/100); retko (≥1/10 000 do < 1/1000); veoma retko (<1/10000); nepoznate učestalosti (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).

Sindrom obustave (apstinencijalni sindrom)

Dugotrajna primena opioidnih analgetika može biti povezana sa razvojem fizičke zavisnosti. Do sindroma obustave može doći kada se naglo prekine primena opioida ili se primeni antagonist opioida. Simptomi obustave koji se mogu uočiti nakon prekida primene opioida uključuju: bolove,

dijareju, piloerekciju, anoreksiju, nervozu ili nemir, rinoreju, kijanje, tremor ili drhtanje, abdominalne kolike, mučninu, poremećaje spavanja, neuobičajeno pojačano znojenje i zevanje, slabost, tahikardiju i neobjašnjivu temperaturu. Uz odgovarajuće prilagođavanje doze i postupno obustavljanje ti simptomi su obično blagi.

Pri dugotrajnoj primeni metadona, kao terapije održavanja, neželjena dejstva se postepeno smanjuju tokom perioda od nekoliko nedelja, ali konstipacija i pojačano znojenje često su i dalje prisutni.

Prijavljivanje neželjenih reakcija

Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):

Agencija za lekove i medicnnska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu

Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija

faks: +381 (0) 11 39 51 131

website:

e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs

Predoziranje

Simptomi

Ozbiljno predoziranje karakteriše respiratorna depresija, izrazita somnolencija koja progredira do stupora ili kome, maksimalno sužene zenice, flakcidnost skeletne muskulature, hladna i vlažna koža i ponekad bradikardija i hipotenzija. Kod teškog predoziranja, naročito intravenskim putem, može doći do apnee, cirkulatornog kolapsa, srčanog zastoja i smrti.

Lečenje

Mora se obezbediti prohodnost disajnih puteva i asistirana ili kontrolisana ventilacija. Može biti neophodna primena antagonista opioida, pri čemu treba imati na umu da je metadon dugodelujući depresor (od 36 do 48 sati), dok dejstvo antagonista traje od 1 do 3 sata, tako da se njihova primena po potrebi mora ponoviti.

Međutim, antagonist ne treba primenjivati u odsustvu klinički značajne respiratorne ili kardiovaskularne depresije. Preporučuje se primena naloksona.

Kiseonik, nadoknadu tečnosti, vazopresore i ostale suportivne mere treba primeniti po potrebi. Kod osoba kod kojih postoji fizička zavisnost od opioida, primena uobičajene doze opioidnih antagonista će izazvati akutni sindrom obustave leka. Kod ovih pacijenata treba izbeći primenu antagonista ako je to moguće, ali ako se mora primeniti za lečenje ozbiljne respiratorne depresije, treba ga primeniti uz izuzetan oprez.

Lista pomoćnih supstanci

Sorbitol, tečni nekristališući (E 420); Glicerol;

Natrijum-benzoat (E 211); Limunska kiselina, monohidrat; Boja Brilliant blue FCF (E 133); Boja Sunset yellow FCF (E 110); Voda, prečišćena.

Inkompatibilnost

Nije primenljivo.

Rok upotrebe

3 godine.

Rok upotrebe leka nakon prvog otvaranja je 90 dana, kada se čuva u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.

Posebne mere opreza pri čuvanju

Čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti. Ovaj lek ne zahteva posebne temperaturne uslove čuvanja.

Za uslove čuvanja nakon prvog otvaranja, videti odeljak: „Rok upotrebe”.

Priroda i sadržaj pakovanja

Metadon Alkaloid, oralni rastvor, 100 mL:

Unutrašnje pakovanje: boca od smeđeg stakla zapremine 125 mL (hidrolitičke otpornosti III), zatvorena sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena sa RE oblogom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 100 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Metadon Alkaloid, oralni rastvor, 1000 mL:

Unutrašnje pakovanje: boca od smeđeg stakla zapremine 1000 mL (hidrolitičke otpornosti III), zatvorena sigurnosnim zatvaračem za decu od polipropilena sa RE oblogom.

Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi 1 boca sa 1000 mL rastvora i Uputstvo za lek.

Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom)

Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.