Medicinski ugljendioksid
ugljen-dioksid
UPUTSTVO ZA LEK
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.
Šta je lek Medicinski ugljendioksid i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što primite lek Medicinski ugljendioksid
Kako se primenjuje lek Medicinski ugljendioksid
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Medicinski ugljendioksid
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
1. Šta je lek Medicinski ugljendioksid i čemu je namenjen Medicinski ugljendioksid se upotrebljava:
- Kao dodatak (5 do 8 vol.-% ugljen-dioksida) čistom kiseoniku za lečenje trovanja ugljen-monoksidom.
U stanju hiperventilacije kako bi se prevenirao nastanak hipokapnije (smanjene količine ugljen-dioksida u u krvi);
Kao rentgentski kontrast pri radiografiji telesnih šupljina i šupljih organa;
Kao gas za insuflaciju pri endoskopskim zahvatima, npr. pri pregledu trbuha ili Falopijevih tuba;
Za kliničko eksperimentalna i fiziološka ispitivanja;
Za spoljnu fizikalno medicinsku upotrebu, npr. kod tzv.ugljen-dioksid suvih kupki;
Za krioterapiju promena na koži (npr. odstranjivanje bradavica i nevusa).
kod kardiopulmonalne reanimacije;
kod depresije disanja sa smanjenim nivoom ugljen-dioksida u krvi i kiselošću;
kod povećanog intrakranijalnog pritiska;
kod respiratorne opstrukcije (davanje ugljen-dioksida može biti opasno zbog daljeg povećanja respiratornih napora da bi se povećao negativni intra-torakalni pritisak);
kod hronične bronhijalne astme.
Razgovarajte sa svojim lekarom ili medicinskom sestrom pre nego što primenite lek Medicinski ugljendioksid.
Poseban oprez pri unutrašnjoj primeni preporučuje se kod:
opstruktivnih ili restriktivnih smetnji funkcije pluća
poremećaja srčanog ritma
koronarnog srčanog oboljenja
srčane slabosti
hipovolemije
Kod hipovolemičkih pacijenata postavljanje kapnoperitoneuma se može preduzeti tek nakon adekvatne supstitucije volumena i sa velikim oprezom pošto treba računati na depresiju krvotoka.
O sastavu inhalacionih smeša CO2-/O2 odlučuje lekar u svakom pojedinačnom slučaju. Ograničenje na maksimalno 5 vol.-% CO2 u inspiracionoj smeši treba se poštovati.
Inhalaciona terapija trebalo bi da izostane kod pacijenata sa hroničnom bronhijalnom astmom kao i hroničnim opstruktivnim oboljenjem pluća.
Opšta uputstva
Boce čuvati van domašaja dece.
Medicinski ugljendioksid sme primenjivati samo lekar ili obučeno stručno osoblje.
Medicinski ugljendioksid se isporučuje pod pritiskom u kondenzovanom obliku u bocama za gas. Pri iznenadnom brzom otvaranju ventila, gas koji izlazi može se ponovo pretvoriti u tečnost i u kontaktu sa kožom izazvati hladne nekroze.
Prilikom primene ugljen-dioksida u tečnom obliku potrebno je nositi prikladnu zaštitnu odeću (zaštitne naočare, zaštitne rukavice).
Ugljen-dioksid istiskuje vazduh za disanje. Pri primeni, treba se pobrinuti za dovoljno provetravanje radnih prostorija.
Posebne napomene
Za inhalaciju samo sa kontinuiranim merenjem zasićenja O2 (npr. pulsoksimetrija) i u inspiracionoj smeši ne upotrebljavati udeo ugljen-dioksida preko 5 vol.-% .
Spoljašnja primena
Kod kupki, posebno kupki sa ugljenom kiselinom, treba izbegavati udisanje ugljene kiseline. Pri nestručnoj primeni postoji opasnost od gušenja, odnosno mogu nastupiti vrtoglavica i mučnina.
Unutrašnja primena
Uduvavanje gasa:
Pri svakom uduvavanju ugljen-dioksida u neku telesnu šupljinu, koje se preduzima radi stabilizacije, primeniti samo potrebnu količinu, pri čemu količina uduvanog gasa, brzina i trajanje uduvavanja zavisi od indikacije i individualno se kontroliše i utvrđuje. Uduvavanje se vrši prvenstveno automatski regulisanim uređajem koji obezbeđuje, u najmanju ruku, kontinuirani prikaz i kontrolu abdominalnog pritiska, odnosno, pritiska u prostoru tela u koji se uduvava gas. Sistem prelivati ugljen-dioksidom da bi se smanjio rizik od vazdušne embolije. Preporučuje se da se uduvavanje ugljen-dioksida u predelu stomaka, ekstra- i preperitonalnim prostorima i toraksu izvodi prvenstveno pod opštom anestezijom sa kontrolisanom ventilacijom. Prikladnim vođenjem narkoze (povećanjem minutnog volumena disanja) može se sprečiti razvoj povećanja količine ugljen-dioksida. Trajanje primene zavisi u normalnom slučaju od vremena potrebnog za zahvat.
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Pri istovremenom davanju lekova koji deluju na CNS sa spazmolitičkim efektom (opioidi, anestetici, hipnotici itd) može da izostane stimulacija centra za disanje zbog dovoda ugljen-dioksida. Pacijenti sa postojećom povećanom količinom ugljen-dioksida u organizmu su posebno ugroženi. Primena ugljen- dioksida se može odraziti na apsorpciju, distribuciju i dejstvo miorelaksanasa i lekova koji snižavaju krvni pritisak. Menjajući pH, ugljen-dioksid utiče na distribuciju i mehanizam dejstva mnogih lekova uključujući
neuromuskularne blokatore i agense sa hipotenzivnim dejstvom. Ugljen-dioksid stupa u interakciju sa adrenergetskim supstancama, kao što je adrenalin, te se stoga ne smeju koristiti zajedno (inkompatibilija).
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što uzmete ovaj lek.
Za vreme trudnoće ugljen-dioskis ne treba upotrebljavati bez stroge medicinske indikacije.
Do sada nisu poznata nikakva negativna dejstva na majku i fetus. Ipak se preporučuje da se laparoskopije uz primenu kapnoperitoneuma po mogućstvu vrše tek nakon 3. meseca trudnoće, prvenstveno u 2. trimestru uz brižljivu intraoperativnu kontrolu majke i fetusa (endtidalna kapnografija, fetalna srčana frekvencija). U trećem trimenonu potrebno je obavezno primeniti kontinuiranu kontrolu fetalne srčane frekvencije. Preporučuje se poštovanje Priručnika Evropskog udruženja za endoskopsku operaciju (EAES) (Surg Endosc
- 2002.) 16:1121).
Inhalacioni tretman sa ugljen-dioksidom isključuje sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.
Za insuflaciju u telesne šupljine primenjuje se čist ugljen-dioksid (100 vol.-%). Za inhalaciju primenjuju se koncentracije maksimalno do 5 vol.%.
Za kliničko eksperimentalna ispitivanja mogu se upotrebljavati i veće koncentracije.
Preporučena doza je:
Spoljašna primena :
Minimalna koncentracija ugljen-dioksida u vodi iznosi 1g CO2/l vode. Maksimalna reakcija se postiže sa 2 CO2/l vode Veće koncentracije su pogodnije da bi garantovale delotvorne koncentracije za sve vreme trajanja kupanja.
Unutrašnja primena :
Insuflacija gasa:
Insuflacija gasa treba pre svega da se vrši automatski regulisanim sistemom za uduvavanje koji u najmanju ruku omogućava kontinuirani prikaz i kontrolu toka gasa i pritiska u prostoru koji se uduvava. Količina uduvanog gasa, brzina i trajanje zavise od indikacije, a određuje ih lekar koji leči pacijenta. Prikladnim merama nadzora i vođenjem narkoze (povećavanje minutnog volumena disanja) može se sprečiti povećanje količine ugljen-dioksida u krvi.
Inhalacija: maksimalno 5 vol.% CO2 u čistom kiseoniku.
Pri inspiratornim koncentracijama do 10 vol.-% ugljen-dioksida nastupaju glavobolje, zujanje u ušima, porast krvnog pritiska, psihičko uzbuđenje, vrtoglavica i opijenost. Osim toga, zavisno od koncentracije, nastupa anestetičko dejstvo sa gubitkom svesti, eventualno i grčevi. Gubitak svesti nastupa pri 20 vol.-% nakon 1-2 minuta, pri 30 vol.-% nakon 25 sekundi zajedno sa EEG-promenama, arterijskim porastom krvnog pritiska do 200 mm Hg (27kPa) i poremećajima srčanog ritma.
Nakon prekida dovoda ugljen-dioksida nastupa brzi oporavak. Pri izraženom trovanju sa ugljen-dioksidom sa hipoksijom potrebna je reanimacija sa kiseonikom i istovremena korekcija acidoze. Poseban protivotrov ne postoji.
Nagli prekid nakon duže ihalacije dovodi do bledila (vazokonstrikcija), povećanja krvnog pritiska, glavobolje, vrtoglavice, mučnine i povraćanja.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Spoljašnja primena:
Ukoliko se sledi uputstvo za upotrebu, ne treba očekivati neželjena dejstva, kako kod ugljen-dioksid kupki tako i kod kriohirurškog isušivanja tkiva.
Unutrašnja primena:
Pri uduvavanju gasa u telesne šupljine poznata su sledeća neželjena dejstva:
gasna embolija sa zastojem krvotoka
prisustvo gasa u medijastinumu
prisustvo gasa u tkivu kože
prisustvo gasa u skrotumu
prisustvo vazduha u grudnoj duplji
povećana količina ugljen-dioksida u krvi i respiratorna acidoza
nestabilnost krvotoka
aritmija
sistemske posledice usled intraabdominalnog povećanja pritiska kao i prekomerne resorpcije ugljen- dioksida
kao posledice intra-abdominalnog povećanja pritiska mogu nastati: smanjenje
venskog protoka krvi; rast intratorakalnog pritiska; smanjenje minutnog
volumena srca; smanjenje pulmonalne komplijanse (compliance) i ograničenje fukcionalnog rezidualnog kapaciteta; kao i reakcije vagusa usled peritonalnog istezanja.
kao posledice resorpcije ugljen-dioksida mogu nastati: hiperkapnija; poremećaj acido-bazne ravnoteže (acidoza); aritmija srca; stimulacija simpatikusa sa centralno izazvanom
vazokonstrikcijom.
Pri inhalacionoj primeni smeša ugljen-dioksid-kiseonik poznata su sledeća neželjena dejstva: Do 2,5 vol.-% ugljen-dioksida u smeši za udisanje:
Povećanje frekvencije disanja, minutnog volumena disanja, srčane frekvencije, krvnog pritiska i
minutnog volumena srca.
Pri većim koncentracijama (5 do 8 vol.-% ugljen-dioksida) dodatno:
glavobolja
vrtoglavica, zujanje u ušima
porast krvnog pritiska
stanja razdražljivosti
opijenost
Neželjena dejstva se otklanjaju redukcijom dovoda ugljen-dioksida i davanjem čistog kiseonika. Posebni protivotrov ne postoji.
Od 10 do 30 vol.% ugljen-dioksida:
gubitak svesti
EEG-promene, grčevi
poremećaji srčanog ritma.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Medicinski ugljendioksid posle isteka roka upotrebe naznačenog na boci nakon
„Važi do:“. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca. Upotreba ugljendioksida iz delimično ispražnjenih boca je dozvoljena do isteka roka upotrebe.
Moraju se poštovati sledeće mere opreza pri skladištenju boca punjenih medicinskim gasovima:
Boce skladištiti samo na jednom mestu koje je određeno i dozvoljeno za čuvanje samo medicinskih gasova.
Boce u unutrašnjosti čuvati u dobro provetrenim prostorijama ili napolju u provetrenim građevinama, zaštićene od kiše i direktnih sunčevih zraka.
Moraju vidno biti postavljeni znakovi zabrane pušenja i otvorenog plamena.
Prostori za skladištenje moraju biti čisti, suvi, dobro provetreni i bez zapaljivih materijala da bi se osiguralo da boce budu čiste za upotrebu.
Protivpožarna služba bi trebalo da bude upoznata sa lokalitetom skladišta.
Skladištenje se mora izvesti tako da bude moguće razdvajanje rezličitih vrsta gasa.
Pune i prazne boce moraju se odvojeno skladištiti.
Ukoliko je na boci predviđena ventilska zaštita, ona mora pri skladištenju i transportu biti montirana (npr. zaštitna kapa na bocama).
- Čuvati na zatvorenom, dobro ventiliranom mestu, na temperaturi do 40o C.
Pri skladištenju i transportu boca sa ugljen-dioksidom moraju se poštovati, između ostalog, podaci dati u Uverenju o opasnoj materiji.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Lek je namenjen za inhalacionu upotrebu i insuflaciju.
Aktivna supstanca je ugljen-dioksid. Lek sadrži 100% v/v ugljen-dioksida.
Medicinski ugljendioksid je monokomponentni gas i ne sadrži nikakve druge materije
Medicinski gas, delimično tečni. Bezbojan gas.
Sva pakovanja predstavljaju bešavne boce za gas Medicinski ugljen-dioksid izrađene od nerđajućeg čelika namenjene za čuvanje ugljen-dioksida pod pritiskom. Boce su sa ugrađenim ventilima sigurnosti i punjenjene kompromovanim gasom, mase 1kg, 2kg, 4kg, 7,5kg, 10kg, 25kg, 30kg i 37,5kg.
U skladu sa masom punjenja deklarisane i veličine pakovanja za promet.
MESSER TEHNOGAS AD BEOGRAD,
Beograd, Banjički put 62.
Mart, 2019.
Pakovanje, boca za gas, 1x1 kg: 515-01-01585-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x2 kg: 515-01-01586-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x 4 kg: 515-01-01587-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x 7,5 kg: 515-01-01588-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x 10 kg: 515-01-01589-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x 25 kg: 515-01-01590-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x 30 kg: 515-01-01591-18-001 od 16.03.2019. Pakovanje, boca za gas, 1x 37,5 kg: 515-01-01592-18-001 od 16.03.2019.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Kao dodatak (5 do 8 vol.-% ugljen-dioksida) čistom kiseoniku za lečenje trovanja ugljen- monoksidom.
U stanju hiperventilacije kako bi se prevenirao nastanak hipokapnije (smanjene količine ugljen- dioksida u u krvi);
Kao rentgentski kontrast pri radiografiji telesnih šupljina i šupljih organa;
Kao gas za insuflaciju pri endoskopskim zahvatima, npr. pri pregledu trbuha ili Falopijevih tuba;
Za kliničko eksperimentalna i fiziološka ispitivanja;
Za spoljnu fizikalno medicinsku upotrebu, npr. kod tzv.ugljen-dioksid suvih kupki;
Za krioterapiju promena na koži (npr. odstranjivanje bradavica i nevusa).
Za insuflaciju u telesne šupljine primenjuje se čist ugljen-dioksid (100 vol.-%). Za inhalaciju primenjuju se koncentracije maksimalno do 5 vol.%.
Za kliničko eksperimentalna ispitivanja mogu se upotrebljavati i veće koncentracije. Preporučuju se sledeća doziranja:
Spoljašnja primena:
Maksimalna reakcija suda postiže se sa 2 g CO2/L kupke, moguća je upotreba većih koncentracija. B. Unutrašnja primena
Insuflacija gasa:
Insuflacija gasa treba pre svega da se vrši automatski regulisanim sistemom za uduvavanje koji u najmanju ruku omogućava kontinuirani prikaz i kontrolu toka gasa i pritiska u prostoru koji se uduvava. Količina uduvanog gasa, brzina i trajanje zavise od indikacije, a određuje ih lekar koji leči pacijenta. Prikladnim merama nadzora i vođenjem narkoze (povećavanje minutnog volumena disanja) može se sprečiti povećanje količine ugljen-dioksida u krvi.
Inhalacija: maksimalno 5 vol.% CO2 u čistom kiseoniku.
Ugljen-dioksid je kontraindikovan u sledećim stanjima: Kardiopulmonalna reanimacija;
Depresija disanja sa smanjenim nivoom ugljen-dioksida u krvi i kiselošću; Povećani intrakranijalni pritisak;
Opstrukcija disanja, opstrukcija (davanje ugljen-dioksida može biti opasno zbog daljeg povećanja respiratornih napora da bi se povećao negativni intra-torakalni pritisak)
hroniočna bronhijalna astma.
Poseban oprez pri unutrašnjoj primeni preporučuje se kod:
opstruktivnih ili restriktivnih smetnji funkcije pluća
poremećaja srčanog ritma
koronarnog srčanog oboljenja
srčane slabosti
hipovolemije
Kod hipovolemičkih pacijenata postavljanje kapnoperitoneuma se može preduzeti tek nakon adekvatne supstitucije volumena i sa velikim oprezom pošto treba računati na depresiju krvotoka.
O sastavu inhalacionih smeša CO2-/O2 odlučuje lekar u svakom pojedinačnom slučaju. Ograničenje na maksimalno 5 vol.-% CO2 u inspiracionoj smeši treba se poštovati.
Inhalaciona terapija trebalo bi da izostane kod pacijenata sa hroničnom bronhijalnom astmom kao i hroničnim opstruktivnim oboljenjem pluća.
Opšta uputstva
Boce čuvati van domašaja dece.
Medicinski ugljendioksid sme primenjivati samo lekar ili obučeno stručno osoblje.
Medicinski ugljendioksid se isporučuje pod pritiskom u kondenzovanom obliku u bocama za gas. Pri iznenadnom brzom otvaranju ventila gas koji izlazi može se ponovo pretvoriti u tečnost i u kontaktu sa kožom izazvati hladne nekroze.
Prilikom primene ugljen-dioksida u tečnom obliku potrebno je nositi prikladnu zaštitnu odeću (zaštitne naočare, zaštitne rukavice).
Ugljen-dioksid istiskuje vazduh za disanje. Pri primeni se treba pobrinuti za dovoljno provetravanje radnih prostorija.
Posebne napomene
Za inhalaciju samo sa kontinuiranim merenjem zasićenja O2 (npr. pulsoksimetrija) i u inspiracionoj smeši ne upotrebljavati udeo ugljen-dioksida preko 5 vol.-%.
Spoljašnja primena
Kod kupki, posebno kupki sa ugljenom kiselinom generalno treba izbegavati udisanje ugljene kiseline. Pri nestručnoj primeni postoji opasnost od gušenja, odnosno mogu nastupiti vrtoglavica i mučnina.
Unutrašnja primena
Insuflacija gasa:
Pri svakoj insulfaciji ugljen-dioksida u neku telesnu šupljinu, koja se preduzima radi stabilizacije, primeniti samo potrebnu količinu pri čemu količina uduvanog gasa, brzina i trajanje uduvavanja zavisi od indikacije i individualno se kontroliše i utvrđuje. Uduvavanje se vrši prvenstveno automatski regulisanim uređajem koji obezbeđuje, u najmanju ruku, kontinuirani prikaz i kontrolu abdominalnog pritiska, odnosno pritiska u prostoru tela u koji se uduvava gas. Sistem prelivati sa ugljen-dioksidom da bi se smanjio rizik od vazdušne embolije. Preporučuje se da se uduvavanje ugljen-dioksida u predelu stomaka, ekstra- i preperitonalnim prostorima i toraksu izvodi prvenstveno pod opštom anestezijom sa kontrolisanom ventilacijom. Prikladnim vođenjem narkoze (povećanjem minutnog volumena disanja) može se sprečiti razvoj povećanja količine ugljen-dioksida. Trajanje primene zavisi u normalnom slučaju od vremena potrebnog za zahvat.
Pri istovremenom davanju lekova koji deluju na CNS sa spazmolitičkim efektom (opioidi, anestetici, hipnotici itd) može da izostane stimulacija centra za disanje zbog dovoda ugljen-dioksida. Pacijenti sa postojećom povećanom količinom ugljen-dioksida u organizmu su posebno ugroženi. Povišene koncentracije ugljen-dioksida u krvi u sadejstvu sa anesteticima i kateholaminima mogu dovesti do pojave poremećaja srčanog ritma. Primena ugljen-dioksida se može odraziti na apsorpciju, distribuciju i dejstvo miorelaksanasa i lekova koji snižavaju krvni pritisak. Menjajući pH, ugljen-dioksid utiče na distribuciju i mehanizam dejstva mnogih lekova uključujući neuromuskularne blokatore i agense sa hipotenzivnim dejstvom. Ugljen-dioksid stupa u interakciju sa adrenergetskim supstancama, kao što je adrenalin, te se stoga ne smeju koristiti zajedno (inkompatibilija).
Ugljen-dioksid za vreme trudnoće ne treba primenjivati ukoliko to nije neophodno.
Do sada nisu poznata nikakva negativna dejstva na majku i fetus. Ipak se preporučuje da se laparoskopije uz primenu kapnoperitoneuma po mogućstvu vrše tek nakon 3. meseca trudnoće, prvenstveno u 2. trimestru uz brižljivu intraoperativnu kontrolu majke i deteta. U trećem trimestru potrebno je obavezno primeniti kontinuiranu kontrolu fetalne srčane frekvencije. Preporučuje se poštovanje Priručnika Evropskog udruženja za endoskopsku operaciju (EAES) (Surg Endosc - 2002.) 16:1121).
Inhalacioni tretman sa ugljen-dioksidom isključuje sposobnost upravljanja vozilima i rukovanje mašinama.
Spoljašnja primena:
Ukoliko se sledi uputstvo za upotrebu, ne treba očekivati neželjena dejstva, kako kod ugljen-dioksid kupki tako i kod kriohirurškog isušivanja tkiva.
Unutrašnja primena:
Pri uduvavanju gasa u telesne šupljine poznata su sledeća neželjena dejstva:
gasna embolija sa zastojem krvotoka
prisustvo gasa u medijastinumu
prisustvo gasa u tkivu kože
prisustvo gasa u skrotumu
prisustvo vazduha u grudnoj duplji
povećana količina ugljen-dioksida u krvi i respiratorna acidoza
nestabilnost krvotoka
aritmija
sistemske posledice usled intraabdominalnog povećanja pritiska kao i prekomerne resorpcije ugljen- dioksida
kao posledice intra-abdominalnog povećanja pritiska mogu nastati: smanjenje
venskog protoka krvi; rast intratorakalnog pritiska; smanjenje minutnog
volumena srca; smanjenje pulmonalne komplijanse (compliance) i ograničenje fukcionalnog rezidualnog kapaciteta; kao i reakcije vagusa usled peritonalnog istezanja.
kao posledice resorpcije ugljen-dioksida mogu nastati: hiperkapnija; poremećaj acido-bazne ravnoteže (acidoza); aritmija srca; stimulacija simpatikusa sa centralno izazvanom
vazokonstrikcijom.
Pri inhalacionoj primeni smeša ugljen-dioksid-kiseonik poznata su sledeća neželjena dejstva: Do 2,5 vol.-% ugljen-dioksida u smeši za udisanje:
Povećanje frekvencije disanja, minutnog volumena disanja, srčane frekvencije, krvnog pritiska i minutnog volumena srca.
Pri većim koncentracijama (5 do 8 vol.-% ugljen-dioksida) dodatno:
glavobolja
vrtoglavica, zujanje u ušima
porast krvnog pritiska
stanja razdražljivosti
opijenost
Neželjena dejstva se otklanjaju redukcijom dovoda ugljen-dioksida i davanjem čistog kiseonika. Posebni protivotrov ne postoji.
Od 10 do 30 vol.% ugljen-dioksida:
gubitak svesti
EEG-promene, grčevi
poremećaji srčanog ritma.
Nagli prekid nakon duže inhalacije dovodi do bledila (vazokonstrikcija), povećanja krvnog pritiska, glavobolje, vrtoglavice, mučnine i povraćanja.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Pri inspiratornim koncentracijama do 10 vol.-% ugljen-dioksida nastupaju glavobolje, zujanje u ušima, porast krvnog pritiska, psihičko uzbuđenje, vrtoglavica i opijenost. Osim toga, zavisno od koncentracije, nastupa anestetičko dejstvo sa gubitkom svesti, eventualno i grčevi. Gubitak svesti nastupa pri 20 vol.-% nakon 1-2 minuta, pri 30 vol.-% nakon 25 sekundi zajedno sa EEG-promenama, arterijskim porastom krvnog pritiska do 200 mm Hg (27kPa) i poremećajima srčanog ritma.
Nakon prekida dovoda ugljen-dioksida nastupa brzi oporavak. Pri izraženom trovanju sa ugljen-dioksidom sa hipoksijom potrebna je reanimacija kiseonikom i istovremena korekcija acidoze. Poseban protivotrov ne postoji.
Ne sadrži pomoćne supstance
Nije poznata
5 godina.
Moraju se poštovati sledeće mere opreza pri skladištenju boca punjenih medicinskim gasovima:
Boce skladištiti samo na jednom mestu koje je određeno i dozvoljeno za čuvanje samo medicinskih gasova.
Boce u unutrašnjosti čuvati u dobro provetrenim prostorijama ili napolju u provetrenim građevinama, zaštićene od kiše i direktnih sunčevih zraka.
Moraju vidno biti postavljeni znakovi zabrane pušenja i otvorenog plamena.
Prostori za skladištenje moraju biti čisti, suvi, dobro provetreni i bez zapaljivih materijala da bi se osiguralo da boce budu čiste za upotrebu.
Protivpožarna služba bi trebalo da bude upoznata sa lokalitetom skladišta.
Skladištenje se mora izvesti tako da bude moguće razdvajanje rezličitih vrsta gasa.
Pune i prazne boce moraju se odvojeno skladištiti.
Ukoliko je na boci predviđena ventilska zaštita, ona mora pri skladištenju i transportu biti montirana (npr. zaštitna kapa na bocama).
- Čuvati na zatvorenom, dobro ventiliranom mestu, na temperaturi do 40o C.
Pri skladištenju i transportu boca sa ugljen-dioksidom moraju se poštovati, između ostalog, podaci dati u Uverenju o opasnoj materiji.
Sva pakovanja predstavljaju bešavne boce za gas Medicinski ugljen-dioksid izrađene od nerđajućeg čelika namenjene za čuvanje ugljen-dioksida pod pritiskom. Boce su sa ugrađenim ventilima sigurnosti i punjenjene kompromovanim gasom, mase 1kg, 2kg, 4kg, 7,5kg, 10kg, 25kg, 30kg i 37,5kg.
U skladu sa masom punjenja deklarisane i veličine pakovanja za promet.
Medicinski ugljen-dioksid se skladišti u bocama (transportnim cilindrima) za višekratnu upotrebu koji se koriste za komprimovane gasove, kao tečnost pod pritiskom. Brzo otvaranje ventila može uzrokovati da se ispušteni gas ponovo pretvori u tečnost. Ova tečnost može izazvati hladne opekotine u kontaktu sa kožom. Ove transportne cilindre trebalo bi koristiti samo kada su u vertikalnoj poziciji sa ventilima u najvišoj poziciji.
Neophodno je pažljivo rukovanje ovim bocama kao i rukovanje ispuštanjem gasa. Boce sa ugljen-dioksidom držati van domašaja dece.
Bezbednost upotrebe:
Ugljen-dioksid je teži od vazduha; kod velike koncentracije postoji opasnost od gušenja. Koristiti samo u prostorijama sa dovoljnom ventilacijom.
Primena samo od strane stručnog osoblja.
Ugljen-dioksid je pri isporuci u bocama pod pritiskom.
Skladištiti na mestu gde je dobra ventilacija. Pri skladištenju ugljen-dioksida obratiti pažnju na
TRG 280 (tehnička pravila za komprimovane gasove). Ova pravila zabranjuju skladištenje zaliha sudova komprimovanih gasova na stepeništima, hodnicima, prolazima i prostorijama gde se koriste.
Sudovi se moraju čuvati u vertikalnom položaju i treba ih osigurati od pada. Ne smeju biti izloženi direktnom toplotnom zračenju - sunce, grejna tela. Treba obeležiti prazne i pune sudove i skladištiti ih odvojeno.
Armatura
Korišćena armatura i ostali priključeni uređaji moraju biti odobreni za predviđenu svrhu primene i moraju biti ispravno priključeni.
Sigurno pražnjenje
Ugljen-dioksid se može prazniti iz vertikalno postavljenih sudova za komprimovane gasove. Inače postoji opasnost izlaženja čvrstog ugljen-dioksida (''sneg ugljen-dioksida"). Kontakt kože ili očiju sa čvrstim ugljen- dioksidom vodi do smrzavanja odnosno do teških oštećenja.
Prodiranje tečnog ugljen-dioksida u priključene uređaje može dovesti do teških smetnji. Boce sa komprimovanim gasom otvoriti samo sa priključenim reduktorom pritiska!
Pre priključenja reduktora pritiska proveriti čistoću priključnog nastavka suda sa komprimovanim gasom; eventualno prljave priključke očistiti čistom krpom.
Pre otvaranja ventila suda pod pritiskom proveriti da li su zatvorene priključene armature (npr. reduktor pritiska, merač protoka). Reduktor pritiska mora biti rasterećen. Ventil suda sa komprimovanim gasom otvoriti polako (obrtanjem na levo) inače postoji opasnost od nesreće! Za vađenje ugljen-dioksida polako otvoriti ručni točak ventila za regulaciju pritiska na reduktoru pritiska (obrtanje na desno).
Sudovi se ne smeju potpuno isprazniti: vratiti ih sa ostatkom pritiska.
Važno upozorenje!
Samo sudovi pod pritiskom koji su originalno punjeni od strane navedenog proizvođača sadrže lek ''MEDICINSKI UGLJENDIOKSID''. U medicinske svrhe se sme koristiti samo ovo originalno punjenje. Zloupotreba sudova pod pritiskom, punjenje od strane korisnika kao i pretakanje u druge sudove nije dozvoljeno.
Instrukcije za upotrebu i rukovanje
Manipulacija/rukovanje medicinskim gasovima (komprimovanim i tečnim) dozvoljena je samo za to obučenom osoblju. Lica koja neposredno vrše manipulaciju/rukovanje moraju imati položeni ispit i
odobrenje za rukovanje sudovima pod pritiskom, saglasno nacionalnim propisima koji se odnose na ovu oblast.
Specijalna upozorenja za odlaganje
Sprečiti ulazak vode u rezervoar gasa, koristiti samo opremu koja je predviđena za ovaj proizvod i koja odgovara predviđenom pritisku i temperaturi. U slučaju sumnje konsultovati isporučioca gasa. Pridržavati se uputstva za bezbedan rad i upotrebu.
Mere predostrožnosti za lice
U slučaju neželjenog oslobađanja, isprazniti prostor. Koristiti zaštitnu odeću. Pristupanjem na ugroženo područje koristiti aparat za disanje ako nije dokazana bezopasnost atmosfere. Obezbediti adekvatnu ventilaciju.
Mere predostrožnosti za okolinu
Pokušati zaustaviti isticanje gasa, sprečiti ulazak u kanalizaciju, podrume, radne kanale ili u druga mesta na kojima bi skupljanje moglo biti opasno.
Dobro provetravati prostoriju.
Mere za suzbijanje požara
Ugljen-dioksid je negoriv. Uticaj vatre može prouzrokovati pucanje kroz eksploziju rezervoara. U slučaju eksplozije mogu se koristiti sva poznata sredstva za gašenje.
Specijalni postupci
Ako je moguće, zaustaviti isticanje gasa; odstraniti rezervoar ili ga hladiti vodom iz zaklonjenog položaja. Za vatrogasce, u zatvorenim prostorijama koristiti aparat za disanje.
Lične mere zaštite
Neželjeno isticanje ugljen-dioksida u zatvorenim prostorijama može izazvati povećanje koncetracija ugljen-dioksida. Male koncentracije ugljen-dioksida prouzrokuju ubrzano disanje i glavobolju, a povećane koncetracije mogu izazvati gušenje pri čemu u početku povređeni ne primećuje gušenje.
Zbog povećane koncentracije ugljen-dioksida u vazduhu može nastati gubitak pokretljivosti i svesti. Potrebno je povređenog izneti na svež vazduh, uz primenu aparata za disanje, utopliti ga i ostaviti da miruje (do dolaska lekara).
Zbog opasnosti od nastajanja hladnih opekotina pri kontaktu sa raspršenom tečnošću, neophodno je štititi oči, lice i kožu u toku rukovanja ovim proizvodom.
Medicinski ugljen-dioksid je potrebno transportovati u vozilima čiji je prostor za utovar odvojen od kabine vozača. Vozač mora biti svestan mogućih opasnosti pri transportu tereta i mora znati šta treba da radi u slučaju nesreće. Posude - boce za gas je neophodno osigurati pre transporta. Potrebno je obezbediti odgovarajuću ventilaciju. U vozilu i pored vozila zabranjeno je pušenje.
Prilikom transporta cilindrične boce sa ugljen-dioksidom mogu biti položene horizontalno, ali je neophodno obezbediti čvrstim vezama krajeve kako bi se sprečilo kotrljanje.
Prilikom upućivanja na rad sa ugljen-dioksidom voditi računa o riziku povećanja koncentracije ugljen- dioksida i striktno primenjivati sve nacionalne i lokalne propise.
Pre korišćenja proizvoda u nekom novom procesu ili eksperimentu, neophodno je pažljivo ispitati podnošljivost materijala i zahteve za sigurnost.