Vfend
vorikonazol
UPUTSTVO ZA LEK
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Ovaj lek propisan je samo Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu. Vidite odeljak 4.
Šta je lek Vfend i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što primite lek Vfend
Kako se primenjuje lek Vfend
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Vfend
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Lek Vfend sadrži aktivnu supstancu vorikonazol. Vfend je antigljivični lek. Deluje tako što ubija gljivice koje uzrokuju infekciju ili zaustavlja njihov rast.
Ovaj lek se koristi za lečenje pacijenata (odraslih i dece starije od 2 godine) sa:
invazivnom aspergilozom (tip gljivične infekcije koju prouzrokuju vrste Aspergillus),
kandidemijom (drugi tip gljivične infekcije koju prouzrokuju vrste Candida) kod pacijenata bez neutropenije (tj. bez prisustva smanjenog broja belih krvnih zrnaca),
ozbiljnim invazivnim Candida infekcijama kod kojih je gljivica rezistentna (otporna) na flukonazol (drugi antigljivični lek),
ozbiljnim gljivičnim infekcijama koje prouzrokuju Scedosporium ili Fusarium vrste (dve različite vrste gljivica).
Lek Vfend je namenjen za primenu kod pacijenata sa gljivičnim infekcijama koje se pogoršavaju i mogu da ugroze život.
Prevencija gljivičnih infekcija kod visokorizičnih primalaca transplantata koštane srži. Ovaj lek se isključivo koristi pod nadzorom lekara.
ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu vorikonazol ili na pomoćnu supstancu sulfobutiletar-β-ciklodekstrin-natrijum (SBECD) (navedena u odeljku 6).
Vrlo je važno da obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate ili ste uzimali druge lekove, čak i one koje možete da kupite bez recepta, uključujući i biljne lekove.
Sledeće lekove ne smete da uzimate tokom terapije lekom Vfend:
Terfenadin (koristi se za alergiju)
Astemizol (koristi se za alergiju)
Cisaprid (koristi se za stomačne tegobe)
Pimozid (koristi se za terapiju psihičkih oboljenja)
Hinidin (koristi se za lečenje poremećaja srčanog ritma)
Rifampicin (koristi se za lečenje tuberkuloze)
Efavirenz (koristi se za lečenje HIV-a) u dozama od 400 mg i većim, jednom dnevno
Karbamazepin (koristi se za lečenje epileptičnih napada)
Fenobarbital (koristi se za lečenje teške nesanice i epileptičnih napada)
Ergot alkaloidi (npr. ergotamin, dihidroergotamin; koriste se kod migrene)
Sirolimus (koristi se kod transplantacija)
Ritonavir (koristi se za lečenje HIV-a) u dozama od 400 mg i većim, dva puta dnevno
Kantarion (biljni preparat).
Razgovarajte sa Vašim lekarom, farmaceutom ili medicinskom sestrom pre nego što uzmete lek Vfend:
ukoliko ste bilo kada imali alergijsku reakciju na druge azole
ukoliko bolujete ili ste bolovali od oboljenja jetre. Ukoliko imate oboljenje jetre, lekar Vam može propisati manje doze leka Vfend. Takođe, Vaš lekar će pratiti funkciju jetre tokom terapije lekom Vfend putem laboratorijskih analiza krvi.
ukoliko Vam je poznato da bolujete od kardiomiopatije, nepravilnog srčanog ritma, usporenog srčanog ritma ili izmenjenog EKG zapisa koji se naziva „sindrom produženog QTc intervala“.
Izbegavajte bilo kakvo izlaganje sunčevoj svetlosti i sunčanje u toku terapije lekom Vfend. Važno je da zaštitite delove kože koji su izloženi suncu i da koristite kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom (SPF), zato što se može pojaviti povećana osetljivost kože na UV zrake. Ove mere opreza se odnose i na decu.
Za vreme lečenja lekom Vfend:
recite odmah Vašem lekaru ako ste dobili:
opekotine od sunca
težak osip ili plikove po koži
bol u kostima.
Ukoliko se kod Vas pojave prethodno opisane promene na koži, lekar Vas može uputiti na dermatološki pregled na kome se nakon konsultacija može doneti odluka da je za Vas važno da dolazite na redovne preglede. Postoji mala šansa da se prilikom dugotrajne primene leka Vfend razvije maligno oboljenje kože.
Vaš lekar treba da kontroliše funkciju jetre i bubrega preko laboratorijskih analiza krvi.
Lek Vfend nije namenjen za primenu kod dece mlađe od 2 godine.
Obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.
Neki lekovi, kada se primenjuju istovremeno sa lekom Vfend, mogu uticati na dejstvo leka Vfend ili lek Vfend može uticati na njihovo dejstvo.
Recite Vašem lekaru ako uzimate sledeći lek, zato što istovremeno lečenje sa lekom Vfend treba izbeći, ako je to moguće:
Ritonavir (koristi se za lečenje HIV-a) u dozama od 100 mg, dva puta dnevno
Recite Vašem lekaru ako uzimate neki od sledećih lekova, zato što istovremeno lečenje sa lekom Vfend treba izbeći, ako je to moguće, a možda će biti potrebno i prilagoditi dozu vorikonazola:
Rifabutin (koristi se za lečenje tuberkuloze). Ukoliko ste već na terapiji rifabutinom, biće potrebno praćenje krvne slike i neželjenih dejstava na rifabutin.
Fenitoin (koristi se za lečenje epilepsije). Ukoliko ste već na terapiji fenitoinom, biće potrebno praćenje koncentracije fenitoina u krvi, a možda će biti potrebno prilagoditi dozu leka.
Recite Vašem lekaru ako uzimate neki od sledećih lekova jer može biti potrebno prilagođavanje doze ili pažljivo praćenje, u cilju provere da li ovi lekovi, kao i lek Vfend i dalje ostvaruju željeni terapijski efekat:
Varfarin i druge antikoagulanse (npr. fenprokumon, acenokumarol; koriste se za sprečavanje zgrušavanja krvi)
Ciklosporin (koristi se kod transplantacija)
Takrolimus (koristi se kod transplantacija)
Preparati sulfoniluree (npr. tolbutamid, glipizid i gliburid) (koriste se za terapiju dijabetesa)
Statini (npr. atorvastatin, simvastatin) (koriste se za smanjenje vrednosti holesterola u krvi)
Benzodiazepini (npr. midazolam, triazolam) (koriste se za terapiju teške nesanice i stresa)
Omeprazol (koristi se za lečenje čira)
Oralni kontraceptivi (ako uzimate lek Vfend sa oralnim kontraceptivima, možete da imate neželjena dejstva kao što su mučnina i menstrualne tegobe)
Vinka alkaloidi (npr. vinkristin, vinblastin) (koriste se u terapiji malignih oboljenja)
Indinavir i drugi inhibitori HIV proteaza (koriste se u terapiji HIV-a)
Nenukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze (npr. efavirenz, delavirdin, nevirapin) (koriste se u terapiji HIV-a) (lek efavirenz primenjen u određenim dozama se NE sme uzimati istovremeno sa lekom Vfend)
Metadon (koristi se za odvikavanje od heroina)
Alfentanil i fentanil i drugi opijati kratkog dejstva kao što je sufentanil (koriste se protiv bolova u hirurškim procedurama)
Oksikodon i drugi opijati dugog dejstva kao što je hidrokodon (koristi se za umerene do jake bolove)
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen, diklofenak) (koriste se u terapiji bola i zapaljenja)
Flukonazol (koristi se za lečenje gljivičnih infekcija)
Everolimus (koristi se za lečenje uznapredovalog malignog oboljenja bubrega i kod pacijenata posle transplantacija).
Lek Vfend se ne sme koristiti za vreme trudnoće, osim ako Vam ga ne preporuči Vaš lekar. Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivna kontraceptivna sredstva. Morate odmah da se javite Vašem lekaru ako zatrudnite za vreme lečenja lekom Vfend.
Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu za savet pre nego što primite ovaj lek.
Lek Vfend može da prouzrokuje zamućenje vida ili neprijatnu preosetljivost na svetlo. Dok imate ove tegobe, nemojte upravljati vozilima, ni rukovati mašinama i alatima. Recite Vašem lekaru ako imate ove tegobe.
Jedna bočica praška za rastvor za infuziju sadrži 217,6 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Uvek primenjujte ovaj lek tačno onako kako Vam je to objasnio Vaš lekar. Ukoliko niste sigurni proverite sa Vašim lekarom.
Vaš lekar određuje dozu leka prema Vašoj telesnoj masi i tipu infekcije koji imate. Vaš lekar može da promeni dozu leka zavisno od Vašeg stanja.
Preporučena doza za odrasle (uključujući i starije pacijente) je sledeća:
Intravenska infuzija | |
Doza u prva 24 sata (udarna doza) | 6 mg/kg svakih 12 sati (u prvih 24 h) |
Doza posle prva 24 sata (doza održavanja) | 4 mg/kg dva puta dnevno |
Zavisno od Vašeg odgovora na terapiju, Vaš lekar može da smanji dozu na 3 mg/kg, dva puta dnevno. Lekar može da odluči da Vam smanji dozu ako imate blagi ili umereni oblik ciroze jetre.
Preporučena doza za decu i adolescente je sledeća:
Intravenska infuzija | ||
Deca uzrasta od 2 do manje od 12 godina i adolescenti uzrasta 12 do 14 godina sa telesnom masom < 50 kg | Adolescenti uzrasta od 12 do 14 godina sa telesnom masom ≥ 50 kg; adolescenti stariji od 14 godina | |
Doza u prva 24 sata (udarna doza) | 9 mg/kg svakih 12 h (u prvih 24 h) | 6 mg/kg svakih 12 h (u prvih 24 h) |
Doza posle prva 24 sata (doza održavanja) | 8 mg/kg dva puta dnevno | 4 mg/kg dva puta dnevno |
U zavisnosti od odgovora na terapiju, lekar može povećati ili smanjiti dnevnu dozu.
Bolnički farmaceut ili medicinska sestra rekonstituisaće i razblažiti lek Vfend, prašak za rastvor za infuziju do odgovarajuće koncentracije. (Molimo Vas pogledajte kraj ovog uputstva za detaljnije informacije).
Lek Vfend Vam se daje kao intravenska infuzija (u venu), maksimalnom brzinom od 3 mg/kg na sat, u toku 1 do 3 sata.
Ako Vi ili Vaše dete uzimate Vfend za prevenciju gljivičnih infekcija, Vaš lekar može prekinuti da Vam daje ovaj lek ako se kod Vas ili Vašeg deteta razviju neželjena dejstva koja su povezana sa terapijom.
Kako se ovaj lek primenjuje pod strogim nadzorom medicinskog osoblja, nije verovatno da će neka doza biti izostavljena. Međutim, recite Vašem lekaru ili bolničkom farmaceutu, ako mislite da su zaboravili da Vam daju dozu leka.
Terapija lekom Vfend traje onoliko dugo koliko Vam to savetuje Vaš lekar. Međutim dužina terapije sa lekom Vfend prašak za rastvor za infuziju, ne treba da traje duže od 6 meseci.
Pacijenti sa slabim imunim sistemom ili oni sa teškim infekcijama mogu biti lečeni i duže da bi se sprečilo da se infekcija ponovo javi. Kada Vam se stanje popravi, možete preći sa intravenske primene leka na tablete.
Ako Vaš lekar odluči da prekinete terapiju lekom Vfend ne bi trebalo da imate nikakve posledice.
Ako imate dodatnih pitanja o primeni ovog leka, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji primaju ovaj lek.
Ukoliko se pojavi neko neželjeno dejstvo, većina su laka i prolazna. Međutim, neka mogu biti ozbiljna i zahtevaju medicinski nadzor.
Osip
Žutica, promene rezultata funkcionalnih testova jetre
Zapaljenje pankreasa (pankreatitis).
Veoma česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod više od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Oštećenje vida (promene vida uključujući zamućenje vida, vid sa izmenjenim bojama, nepodnošljivost vizuelne percepcije svetlosti, slepilo za boje, poremećaje oka, oreol oko slika koje vidimo, noćno slepilo, poigravanje slike, svetlucanje pred očima, aura oko slika koje vidimo, smanjena oštrina vida, blještav vid, gubitak dela vidnog polja, mrlje pred očima)
Groznica
Osip
Mučnina, povraćanje, proliv
Glavobolja
Oticanje ruku i nogu
Bol u stomaku
Otežano disanje
Povećane vrednosti enzima jetre
Česta neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
Zapaljenje sinusa, zapaljenje desni, drhtavica, slabost
Smanjen broj (uključujući značajno smanjenje) nekih vrsta crvenih krvnih ćelija (nekad povezano sa imunološkim odgovorom) i/ili belih krvnih ćelija (nekad praćeno povišenom telesnom temperaturom), smanjen broj trombocita u krvi koji pomažu da se krv zgruša
Smanjena koncentracija šećera u krvi, smanjena koncentracija kalijuma u krvi, smanjena koncentracija natrijuma u krvi
Anksioznost, depresija, zbunjenost (konfuzija), uznemirenost praćena nekoordinisanim pokretima (agitacija), nemogućnost da se zaspi, priviđanje stvari koje ne postoje (halucinacije)
Epileptični napadi, nevoljno drhtanje ili nekontrolisani mišićni pokreti, osećaj mravinjanja po koži ili izmenjena osetljivost kože, povećan mišićni tonus, pospanost, vrtoglavica
Krvarenje u oku
Problem sa srčanim ritmom uključujući veoma ubrzan rad srca, veoma usporen rad srca, gubitak svesti
Nizak krvni pritisak, zapaljenje vena (koje može biti udruženo sa formiranjem krvnog ugruška (tromba))
Akutno otežano disanje, bol u grudima, oticanje lica (usta, usana i predela oko očiju), nakupljanje vode u plućima
Zatvor, loše varenje, zapaljenje usana
Žutica, zapaljenje jetre i oštećenje jetre
Osip na koži koji može da dovede do pojave ozbiljnih plikova i ljuštnja kože karakterističnog po pojavi ravnog, crvenog područja kože prekrivenog malim izraslinama koje se spajaju, crvenilo kože
Svrab
Gubitak kose
Bol u leđima
Bubrežna slabost (insuficijencija), krv u urinu, promena laboratorijskih rezultata za procenu funkcije bubrega
Povremena neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
Simptomi slični gripu, iritacija i zapaljenje gastrointestinalnog trakta, zapaljenje gastrointestinalnog trakta koje izaziva proliv povezan sa uzimanjem antibiotika, zapaljenje limfnih sudova
Zapaljenje tankog tkiva koje oblaže unutrašnji zid abdomena i pokriva organe trbušne duplje (trbušne maramice)
Uvećane limfne žlezde (ponekad bolne), insuficijencija koštane srži, povećanje broja eozinofila
Smanjena funkcija nadbubrežne žlezde, smanjena aktivnost štitaste žlezde
Poremećaj funkcije mozga, sindrom sličan Parkinsonovoj bolesti, oštećenja nerava koje dovode do utrnulosti, bola, osećaja trnjenja ili peckanja u šakama ili stopalima
Problemi sa ravnotežom ili koordinacijom
Otok mozga
Duple slike, ozbiljni poremećaji oka uključujući: bol i zapaljenje očiju i očnih kapaka, izmenjeni pokreti oka, oštećenje očnog nerva sa posledicama oštećenja vida, oticanje očnog živca
Oslabljen osećaj za dodir
Izmenjen osećaj ukusa
Problemi sa sluhom, zujanje u ušima, vrtoglavica
Zapaljenje određenih unutrašnjih organa – gušterače i dvanaestopalačnog creva, oticanje i zapaljenje jezika
Povećana jetra, slabost (insuficijencija) jetre, bolest žučne kese, kamen u žuči
Zapaljenje zglobova, zapaljenje vena ispod površine kože (što može biti povezano sa stvaranjem krvnog ugruška)
Zapaljenje bubrega, proteini u urinu, oštećenje bubrega
Veoma ubrzan rad srca ili preskakanje otkucaja srca, ponekad sa nestalnim električnim impulsima
Izmenjen zapis na elektrokardiogramu (EKG)
Povećan nivo holesterola u krvi, povećan nivo uree u krvi
Alergijske reakcije na koži (nekad teške), uključujući životno ugrožavajuća stanja kože koja uzrokuju bolne plikove i rane na koži i mukoznim membranama, posebno u ustima, zapaljenje kože, koprivnjača, opekotine od sunca ili teške kožne reakcije posle izlaganja svetlosti ili suncu, crvenilo i iritacija kože, crvena ili ljubičasta prebojenost kože koja može biti posledica smanjenog broja trombocita, ekcem
Reakcija na mestu primene infuzije
Alergijska reakcija ili preterani imunološki odgovor
Retka neželjena dejstva (mogu da se jave kod najviše 1 na 1000 pacijenata koji uzimaju lek):
Pojačana aktivnost štitaste žlezde
Propadanje moždane funkcije kao ozbiljne komplikacije bolesti jetre
Gubitak većine vlakana očnog nerva, zamagljenje rožnjače, nevoljni pokreti očiju
Povećana osetljivost na svetlost propraćena pojavom plikova
Poremećaj u kome imuni sistem napada delove perifernog nervnog sistema
Problemi srčanog ritma ili provodljivosti (ponekad opasni po život)
Alergijske reakcije opasne po život
Poremećaj sistema za zgrušavanje krvi
- Alergijske reakcije na koži (nekad teške), uključujući brzo oticanje (edem) vezivnog sloja kože (dermisa), potkožnog tkiva, sluzokože i podsluzokože, pečati zadebljale i crvene kože koji svrbe ili bole sa srebrnastim ljuskama kože, iritacija kože i mukoznih membrana, uključujući životno ugrožavajuća stanja kože koja uzrokuju odvajanje većeg dela epidermisa (površinskog sloja kože) od donjih slojeva kože
Male, suve ljuspe na koži, ponekad zadebljale sa šiljcima ili “rogovima”
Neželjena dejstva nepoznate učestalosti (učestalost se ne može proceniti na osnovu dostupnih podataka)
Pege i tačkasta pigmentacija kože
Ostala značajna neželjena dejstva nepoznate učestalosti koja se moraju odmah prijaviti Vašem lekaru:
Maligno oboljenje kože
Zapaljenje tkiva oko kostiju
Crvene, ljuskaste mrlje ili prstenasta oštećenja na koži koja mogu biti simptomi autoimune bolesti koja se zove kožni eritemski lupus
Reakcije za vreme primene infuzije javljaju se povremeno sa lekom Vfend (uključujući crvenilo, povišenu temperaturu, znojenje, ubrzan rad srca i gubitak daha). Vaš lekar može da prekine infuziju ako se jave ove reakcije.
Kako je poznato da lek Vfend utiče na jetru i bubrege, Vaš lekar treba da prati funkciju jetre i bubrega putem analiza krvi. Molimo Vas da se posavetujete sa Vašim lekarom ako imate bol u stomaku ili Vam je izmenjen izgled stolice.
Postoje izveštaji o pojavi malignog oboljenja kože kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj terapiji lekom Vfend.
Opekotine od sunca i teška kožna reakcija nakon izlaganja svetlosti ili suncu češće se javljaju kod dece. Ukoliko se kod Vas ili Vašeg deteta jave promene na koži, lekar Vas može uputiti na dermatološki pregled na kome se nakon konsultacija može doneti odluka da je za Vas i Vaše dete važno da dolazite na redovne preglede. Povišene vrednosti enzima jetre se takođe češće javljaju kod dece.
Ako neko od ovih neželjenih dejstava duže traje ili postane zabrinjavajuće, obratite se Vašem lekaru.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara, farmaceuta ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu. Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Vfend posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Prašak za rastvor za infuziju posle rekonstitucije treba odmah iskoristiti, ali ako je neophodno može da se čuva 24 sata u frižideru (na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC).
Koncentrovani rastvor leka Vfend pripremljen prema uputstvu (10 mg/mL) treba pre infuzije da se dalje razblaži sa kompatibilnim infuzionim rastvorima (opširnije informacije su date na kraju ovog uputstva).
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je vorikonazol. Jedna bočica sadrži 200 mg vorikonazola.
Jedan mililitar rastvora nakon rekonstitucije sadrži 10 mg vorikonazola – dalja razblaženja se prave pre finalne primene leka. Nakon rekonstitucije rastvor se mora dalje razblažiti pre primene leka.
Pomoćna supstanca je sulfobutiletar-β-ciklodekstrin-natrijum (SBECD).
Prašak za rastvor za infuziju: liofilizirani prašak bele boje.
Koncentrovani rastvor leka Vfend pripremljen prema uputstvu (10 mg/mL): bistar, bezbojan rastvor. Pakovanje za jednokratnu upotrebu.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna, providna, staklena (tip I) bočica zapremine 30 mL sa silikonskim zatvaračem od hlorbutil-stirena sive boje, lakiranom aluminijumskom kapicom i flip-off poklopcem od polipropilena.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za infuziju i Uputstvom za lek.
PFIZER SRB D.O.O., Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd - Novi Beograd
FAREVA AMBOISE - POCE SUR CISSE, Zone Industrielle, 29 Route des Industries, Poce-Sur-Cisse, Francuska
Februar, 2019.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
Vfend, prašak za rastvor za infuziju, 1 x 200 mg: 515-01-00562-18-002 od 27.02.2019.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Lek Vfend je antigljivični lek širokog spektra dejstva iz grupe triazola, indikovan za primenu kod odraslih i dece uzrasta od 2 godine i stariju za:
Terapiju invazivne aspergiloze.
Terapiju kandidemije kod pacijenata bez neutropenije.
Terapiju flukonazol-rezistentnih, ozbiljnih, invazivnih Candida infekcija (uključujući i C. krusei). Terapiju ozbiljnih gljivičnih infekcija izazvanih sa Scedosporium spp. i Fusarium spp.
Lek Vfend treba primenjivati primarno kod pacijenata sa progresivnim gljivičnim infekcijama koje mogu da ugroze život.
Profilaksa invazivnih gljivičnih infekcija kod visokorizičnih primalaca alogenog transplantata hematopoetskih matičnih ćelija (engl. hematopoietic stem cell transplant, HSCT).
Doziranje
Poremećaje elektrolita kao što su hipokaliemija, hipomagneziemija, hipokalciemija treba pratiti i korigovati, ako je potrebno, pre i tokom primene vorikonazola (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Preporučuje se da se lek Vfend primenjuje maksimalnom brzinom od 3 mg/kg na sat, tokom 1 do 3 sata.
U Republici Srbiji lek Vfend je dostupan kao prašak za rastvor za infuziju 200 mg i film tablete 50 mg i 200 mg.
Terapija
Odrasli
Terapija se mora započeti posebnim udarnim dozama i kod intravenske i kod oralne primene leka Vfend, da bi se već prvog dana postigle koncentracije u plazmi slične onima u ravnotežnom stanju. Zbog visoke bioraspoloživosti nakon oralne primene (96%, videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka), moguć je prelazak sa intravenske na oralnu primenu i obrnuto, ako je klinički indikovan.
Detaljne informacije o preporučenom doziranju se nalaze u sledećoj tabeli:
Intravenska primena | Oralna primena | ||
Pacijenti od ≥ 40 kg* | Pacijenti < 40 kg* | ||
Udarna doza (u prva 24 sata) | 6 mg/kg svakih 12 sati | 400 mg svakih 12 h | 200 mg svakih 12 h |
Doza održavanja (posle prva 24 sata) | 4 mg/kg dva puta dnevno | 200 mg dva puta dnevno | 100 mg dva puta dnevno |
*odnosi se takođe na pacijente uzrasta 15 godina i starije
Trajanje terapije
Trajanje terapije treba da bude što kraće u zavisnosti od kliničkog i mikološkog odgovora pacijenta. Dugotrajno izlaganje vorikonazolu, duže od 180 dana (6 meseci) zahteva pažljivu procenu odnosa koristi i rizika (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i
Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Prilagođavanje doze (odrasli)
Ukoliko pacijent ne podnosi intravensku dozu od 4 mg/kg dva puta dnevno, dozu treba smanjiti na 3 mg/kg dva puta dnevno.
Ako odgovor pacijenta na terapiju nije zadovoljavajući, doza održavanja može se povećati na 300 mg dva puta dnevno, kod oralne primene. Za pacijente sa telesnom masom < 40 kg oralna doza može da se poveća na 150 mg dva puta dnevno.
Ako pacijent ne podnosi terapiju većim dozama, oralnu dozu održavanja treba postepeno smanjivati za po 50 mg do 200 mg, dva puta dnevno (ili 100 mg dva puta dnevno, za pacijente sa telesnom masom < 40 kg).
U slučaju primene kod profilakse pogledajte tekst ispod.
Deca (uzrasta od 2 do <12 godina) i mlađi adolescenti sa nižom telesnom masom (uzrasta od 12 do 14 godina i < 50 kg telesne mase)
Vorikonazol se dozira kao kod dece jer je metabolizam vorikonazola kod mlađih adolescenata sličniji metabolizmu kod dece nego kod odraslih.
Preporučuje se sledeći režim doziranja:
Intravenska primena | Oralna primena | |
Udarna doza (u prva 24 sata) | 9 mg/kg svakih 12 sati | Ne preporučuje se |
Doza održavanja (posle prva 24 sata) | 8 mg/kg dva puta dnevno | 9 mg/kg dva puta dnevno (maksimalna doza je 350 mg dva puta dnevno) |
Napomena: Navedeni režim doziranja zasniva se na populacionoj farmakokinetičkoj analizi podataka dobijenih na 112 imunokompromitovanih pedijatrijskih pacijenata starosti od 2 do < 12 godina i 26 imunokompromitovanih adolescenata starosti od 12 do < 17 godina.
Preporuka je da se terapija započne intravenskom infuzijom, a oralnu primenu treba razmotriti samo kada se postigne značajno kliničko poboljšanje. Treba imati u vidu da će se sa intravenskom dozom od 8 mg/kg dobiti približno 2 puta veća izloženost vorikonazolu u odnosu na onu koja se postiže sa oralnom dozom od
9 mg/kg.
Ostali adolescenti (uzrasta od 12 do 14 godina i ≥ 50 kg telesne mase; uzrasta od 15 do 17 godina bez obzira na telesnu masu)
Vorikonazol se dozira kao kod odraslih pacijenata.
Prilagođavanje doze (deca uzrasta od 2 do < 12 godina i mlađi adolescenti uzrasta od 12 do 14 godina sa telesnom masom < 50 kg)
Ukoliko odgovor pacijenta na terapiju nije zadovoljavajući, intravenska doza se može povećavati postepeno za po 1 mg/kg. Ukoliko pacijent ne podnosi terapiju, intravensku dozu treba postepeno smanjivati za po
1 mg/kg.
Upotreba kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do < 12 godina sa insuficijencijom jetre ili bubrega nije ispitivana (videti odeljke Neželjena dejstva i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Profilaksa kod odraslih i dece
Profilaksu je potrebno započeti na dan transplantacije i može se primenjivati najviše 100 dana. Profilaksa treba da traje što kraće, u zavisnosti od rizika za razvoj invazivne gljivične infekcije (engl. invasive fungal infection, IFI) definisane neutropenijom ili imunosupresijom. Sme se nastaviti najviše 180 dana nakon transplantacije samo u slučaju kontinuirane imunosupresije ili odbacivanja grafta (engl. graft versus host disease, GvHD) (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Doziranje
Preporučeni režim doziranja za profilaksu isti je kao u terapiji kod odgovarajućih starosnih grupa. Pogledajte tabelu za preporučeno doziranje u tekstu iznad.
Trajanje profilakse
Bezbednost i efikasnost upotrebe vorikonazola duže od 180 dana nije adekvatno ispitivana u kliničkim studijama.
Upotreba vorikonazola u profilaksi duže od 180 dana (6 meseci) zahteva pažljivu procenu odnosa koristi i rizika (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Sledeće informacije odnose se i na terapiju i na profilaksu
Prilagođavanje doze
Kod primene u profilaksi, nije preporučljivo prilagođavanje doze u slučaju neželjenih događaja povezanih sa lečenjem ili izostanka efikasnosti. U slučaju da se jave neželjeni događaji povezani sa lečenjem, treba razmotriti prekid terapije vorikonazolom i upotrebu alternativnog antimikotika (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Neželjena dejstva).
Prilagođavanje doze u slučaju istovremene primene
Rifabutin ili fenitoin mogu se istovremeno primeniti sa vorikonazolom ukoliko se doza održavanja vorikonazola poveća na 5 mg/kg intravenski dva puta na dan, videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija.
Efavirenz se može istovremeno primeniti sa vorikonazolom ako se doza održavanja vorikonazola poveća na 400 mg svakih 12 sati, a doza efavirenza smanji za 50%, odnosno na 300 mg jednom dnevno. Kada se terapija vorikonazolom prekine, treba vratiti početnu dozu leka efavirenz (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Stariji pacijenti
Nije potrebno posebno podešavanje režima doziranja kod starijih pacijenata (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Oštećenje funkcije bubrega
Kod pacijenata sa umerenim do teškim poremećajem funkcije bubrega (klirens kreatinina < 50 mL/min), dolazi do akumulacije vehikuluma iz intravenske formulacije, SBECD. Ovim pacijentima treba dati oralnu formulaciju vorikonazola, osim ukoliko se nakon procene koristi i rizika ne utvrdi da je opravdano primeniti intravensku formulaciju. Kod ovih pacijenata treba pažljivo pratiti koncentracije kreatinina u serumu, i ukoliko dođe do njegovog porasta, treba razmotriti prelazak na oralnu primenu vorikonazola (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Vorikonazol podleže hemodijalizi sa klirensom od 121 mL/min. Ipak, četvoročasovnom hemodijalizom ne uklanja se dovoljna količina vorikonazola koja bi opravdala prilagođavanje doze.
Vehikulum u intravenskoj formulaciji, SBECD, uklanja se hemodijalizom sa klirensom od 55 mL/min.
Oštećenje funkcije jetre
Kod pacijenata sa blagom do umerenom cirozom jetre (Child-Pugh A i B) preporučuje se primena standardnih udarnih doza vorikonazola, ali doze održavanja treba da budu upola manje kod ove populacije pacijenata (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Vorikonazol nije ispitivan kod pacijenata sa teškom hroničnom cirozom jetre (Child-Pugh C).
Postoje ograničeni podaci o bezbednosti primene leka Vfend kod pacijenata sa izmenjenim vrednostima funkcionalnih testova jetre (aspartat transaminaza [AST], alanin transaminaza [ALT], alkalna fosfataza [ALP] ili ukupni bilirubin > 5 puta veći od gornje granice normalnih vrednosti).
Primena vorikonazola je udružena sa porastom vrednosti funkcionalnih testova jetre i kliničkim znacima oštećenja jetre, kao što je žutica, tako da se ovaj lek sme primeniti kod pacijenata sa teškim oštećenjem funkcije jetre, samo ako se proceni da će korist za pacijenta biti veća od potencijalnog rizika. Pacijenti sa teškim oštećenjem funkcije jetre moraju biti pažljivo praćeni zbog toksičnosti leka (videti odeljak Neželjena dejstva).
Pedijatrijska populacija
Efikasnost i bezbednost primene leka Vfend nije ustanovljena kod dece mlađe od 2 godine. Trenutno dostupni podaci dati su u odeljcima Neželjena dejstva i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka, ali se konkretne preporuke o doziranju ne mogu dati.
Način primene
Lek Vfend treba rekonstituisati i razblažiti (videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom) pre primene u vidu intravenske infuzije.
Lek nije namenjen za primenu u obliku bolus injekcije.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci
Istovremena primena sa CYP3A4 supstratima, terfenadinom, astemizolom, cisapridom, pimozidom ili hinidinom je kontraindikovana zato što porast koncentracije ovih lekova u plazmi može da dovede do produženja QTc intervala, a retko i do pojave torsades de pointes aritmija (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Istovremena primena sa rifampicinom, karbamazepinom i fenobarbitalom je kontraindikovana zato što ovi lekovi često značajno smanjuju koncentraciju vorikonazola u plazmi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Istovremena primena standardnih doza vorikonazola i efavirenza u dozi od 400 mg jednom dnevno ili više je kontraindikovana, zato što efavirenz u ovim dozama značajno smanjuje koncentraciju vorikonazola u plazmi kod zdravih ispitanika. Vorikonazol takođe značajno povećava koncentraciju efavirenza u plazmi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija; za manje doze videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Istovremena primena sa velikim dozama ritonavira (400 mg i veće dva puta na dan) je kontraindikovana zato što ritonavir u ovoj dozi značajno smanjuje koncentraciju vorikonazola u plazmi kod zdravih ispitanika (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija; za manje doze videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Istovremena primena sa ergot alkaloidima (npr. ergotamin, dihidroergotamin), koji su CYP3A4 supstrati, je kontraindikovana, zato što povećanje koncentracije ovih lekova u plazmi može prouzrokovati ergotizam (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Istovremena primena sa sirolimusom je kontraindikovana, zato što vorikonazol često značajno povećava koncentraciju sirolimusa u plazmi (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Istovremena primena sa kantarionom je kontraindikovana (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Preosetljivost
Potreban je oprez kada se lek Vfend propiše pacijentima koji su preosetljivi na druge azole (videti odeljak
Neželjena dejstva). Dužina terapije
Terapija sa intravenskom formulacijom ne treba da traje duže od 6 meseci (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).
Kardiovaskularne reakcije
Primena vorikonazola je povezana sa produženjem QTc intervala. Retko se javlja i torsades de pointes aritmija kod pacijenata koji uzimaju vorikonazol, a imaju faktore rizika, kao što su prethodna kardiotoksična hemoterapija, kardiomiopatija, hipokaliemija i istovremena primena lekova koji mogu doprineti pojavi ovog poremećaja. Vorikonazol se mora primeniti sa oprezom kod pacijenata koji imaju potencijalna proaritmijska stanja, kao što su:
Kongenitalni ili stečeni produženi QTc interval
Kardiomiopatija, a posebno ako je prisutna srčana insuficijencija
Sinusna bradikardija
Postojeća simptomatska aritmija
Istovremena primena lekova koji produžavaju QTc interval. Elektrolitne poremećaje, kao što su hipokaliemija, hipomagneziemija i hipokalciemija treba pratiti i korigovati ako je to potrebno, pre početka i za vreme terapije vorikonazolom (videti odeljak Doziranje i način primene). U studiji na zdravim dobrovoljcima koji su dobili jednu dozu vorikonazola koja je bila do četiri puta veća od uobičajene dnevne doze, praćen je efekat na QTc interval. Nijedan ispitanik nije imao QTc interval duži od klinički relevantne granične vrednosti od 500 milisekundi (videti odeljak Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Reakcije povezane sa primenom infuzije
Reakcije povezane sa primenom infuzije, uglavnom crvenila i mučnina, su opisane za vreme primene intravenske formulacije vorikonazola. Zavisno od težine simptoma, treba razmotriti prekid terapije (videti odeljak Neželjena dejstva).
Hepatotoksičnost
U kliničkim studijama, opisani su slučajevi ozbiljnih hepatičnih reakcija za vreme terapije vorikonazolom (bolnički hepatitis, holestaza, fulminantna insuficijencija jetre, uključujući i smrtni ishod). Hepatotoksične reakcije su se javljale uglavnom kod pacijenata u teškom opštem stanju (prvenstveno hematološki maligniteti). Prolazne hepatične reakcije, uključujući hepatitis i žuticu, javljale su se kod pacijenata bez poznatih faktora rizika. Oštećenje funkcije jetre je obično bilo reverzibilno i prestajalo je po prekidu terapije (videti odeljak Neželjena dejstva).
Praćenje funkcije jetre
Pacijente koji primaju lek Vfend treba pažljivo pratiti da bi se uočili eventualni znaci hepatotoksičnosti. Kliničko zbrinjavanje treba da uključi laboratorijsku procenu funkcije jetre (posebno AST i ALT) na početku terapije lekom Vfend i najmanje jednom sedmično tokom prvog meseca lečenja. Trajanje terapije treba da bude što kraće, ali ako se na osnovu procene odnosa koristi i rizika terapija nastavi (videti odeljak Doziranje
i način primene), učestalost praćenja se može smanjiti na jednom mesečno ukoliko ne postoje promene u rezultatima funkcionalnih testova jetre.
Ako rezultati funkcionalnih testova jetre postanu značajno povećani, terapiju lekom Vfend treba prekinuti, osim ako medicinska procena odnosa rizika i koristi terapije za pacijenta ne opravdava nastavak upotrebe.
Praćenje funkcije jetre treba sprovoditi i kod dece i kod odraslih.
Ozbiljne neželjene reakcije na koži
Fototoksičnost
Dodatno je primećena veza između terapije lekom Vfend i pojave fototoksičnosti, uključujući reakcije kao što su pege, lentigo, aktinična keratoza i pseudoporfirija. Preporučuje se da svi pacijenti tokom terapije lekom Vfend, uključujući i decu, izbegavaju izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti, kao i da koriste mere prevencije kao što su zaštitna odeća i kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom (engl. sun protection factor, SPF).
Karcinom skvamoznih ćelija kože (engl. squamous cell carcinoma, SCC)
Karcinom skvamoznih ćelija kože zabeležen je kod pacijenata od kojih su neki prethodno prijavili fototoksične reakcije. Ukoliko se kod pacijenta pojavi fototoksična reakcija, treba zatražiti savet multidisciplinarnog tima, razmotriti prekid primene leka Vfend, kao i primenu alternativnog antimikotika i pacijenta uputiti dermatologu. Ukoliko se primena leka Vfend ipak nastavi, dermatološku procenu treba sprovoditi sistematično i redovno, kako bi se omogućilo rano otkrivanje i lečenje premalignih lezija. Terapiju lekom Vfend treba prekinuti ako se identifikuju premaligne lezije kože ili karcinom skvamoznih ćelija (videti podnaslov „Dugotrajna terapija“ u nastavku).
Eksfolijativne reakcije na koži
U toku terapije vorikonazolom javljale su se reakcije kao što je Stevens-Johnson-ov sindrom.
U slučaju pojave osipa pacijenta treba pažljivo pratiti i ukoliko dođe do progresije lezija, terapiju treba prekinuti.
Dugotrajna terapija
Dugotrajno izlaganje (terapija ili profilaksa) duže od 180 dana (6 meseci) zahteva pažljivu procenu odnosa koristi i rizika, i iz tog razloga lekari treba da razmotre da li treba ograničiti izloženost leku Vfend (videti odeljke Doziranje i način primene i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Karcinom skvamoznih ćelija kože (SCC) zabeležen je pri dugotrajnoj terapiji lekom Vfend.
Neinfektivni periostitis sa povišenim vrednostima fluorida i alkalne fosfataze je zabeležen kod pacijenata kod kojih je izvršena transplantacija. Ukoliko se kod pacijenata javi bol u kostima, a radiološki nalazi ukazuju na periostitis, nakon multidisciplinarnog pristupa treba razmotriti prekid primene leka Vfend.
Neželjena dejstva na čulo vida
Postoje izveštaji o produženim neželjenim dejstvima na čulo vida, uključujući zamućen vid, optički neuritis i edem papile (videti odeljak Neželjena dejstva).
Neželjena dejstva na bubrege
Akutna bubrežna insuficijencija je zapažena kod pacijenata sa teškim oboljenjima koji su dobijali lek Vfend. Pacijenti koji primaju vorikonazol često istovremeno primaju nefrotoksične lekove i imaju druga pridružena stanja koja mogu da rezultiraju smanjenjem bubrežne funkcije (videti odeljak Neželjena dejstva).
Praćenje funkcije bubrega
Pacijente treba pratiti da bi se uočila eventualna pojava izmenjene funkcije bubrega. Praćenje uključuje laboratorijska ispitivanja, posebno određivanje vrednosti kreatinina u serumu.
Praćenje funkcije pankreasa
Pacijente, posebno decu, koji imaju faktore rizika za razvoj akutnog pankreatitisa (npr. nedavna hemoterapija, transplantacija hematopoetskih matičnih ćelija) treba intenzivno pratiti za vreme terapije lekom Vfend. U ovim kliničkim situacijama može se razmotriti praćenje vrednosti amilaze ili lipaze u serumu.
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efektivnost primene ovog leka kod pedijatrijskih ispitanika mlađih od 2 godine nije utvrđena (videti odeljke Neželjena dejstva i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka). Vorikonazol je indikovan kod pedijatrijskih pacijenata uzrasta 2 godine i starijih. Primećena je veća učestalost povećanih vrednosti enzima jetre u krvi kod pedijatrijske populacije (videti odeljak Neželjena dejstva). Funkciju jetre treba pratiti kod dece i odraslih. Oralna bioraspoloživost vorikonazola može biti ograničena kod
pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do < 12 godina sa malapsorpcionim sindromom i veoma malom telesnom masom za njihov uzrast. U tom slučaju, preporučuje se intravenska primena vorikonazola.
Ozbiljne neželjene reakcije na koži (uključujući SCC)
Učestalost fototoksičnih reakcija veća je kod pedijatrijske populacije. Kako je prijavljen razvoj karcinoma skvamoznih ćelija kože, obavezne su stroge mere fotozaštite u ovoj populaciji pacijenata. Kod dece sa oštećenjima kao što su lentigo ili pege koji su uzrokovani fotostarenjem, preporučuje se izbegavanje sunčevih zraka kao i kontrolni dermatološki pregledi čak i nakon prekida terapije.
Profilaksa
U slučaju neželjenih događaja povezanih sa lečenjem (hepatotoksičnost, teške reakcije na koži uključujući fototoksičnost i karcinom skvamoznih ćelija kože, teške ili produžene poremećaje vida i periostitis), treba razmotriti prekid lečenja vorikonazolom i upotrebu alternativnog antimikotika.
Fenitoin (CYP2C9 supstrat i snažan induktor CYP450)
Pažljivo praćenje koncentracije fenitoina se preporučuje kada se on istovremeno primenjuje sa vorikonazolom. Treba izbegavati istovremenu primenu fenitoina i vorikonazola, osim kada korist prevazilazi rizik (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Efavirenz (CYP450 induktor, CYP3A4 inhibitor i supstrat)
Kada se vorikonazol primenjuje istovremeno sa efavirenzom, dozu vorikonazola treba povećati na 400 mg svakih 12 sati, a dozu efavirenza treba smanjiti na 300 mg svakih 24 sata (videti odeljke Doziranje i način primene, Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Rifabutin (snažan CYP450 induktor)
Pažljivo praćenje krvne slike i neželjenih reakcija na rifabutin (npr. uveitis) se preporučuje ako se ovaj lek primenjuje sa vorikonazolom. Treba izbegavati istovremenu primenu rifabutina i vorikonazola, osim kada korist prevazilazi rizik (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Ritonavir (snažan CYP450 induktor, CYP3A4 inhibitor i supstrat)
Istovremenu primenu vorikonazola sa malim dozama ritonavira (100 mg dva puta dnevno) treba izbegavati, osim kada procena odnosa korist/rizik za pacijenta opravdava primenu vorikonazola (videti odeljke Kontraindikacije i Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Everolimus (CYP3A4 supstat, P-gp supstrat)
Istovremena primena vorikonazola i everolimusa se ne preporučuje zato što se očekuje da vorikonazol značajno poveća koncentraciju everolimusa. Za sada nema dovoljno podataka koji bi omogućili davanje preporuka za primenu u ovoj situaciji (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Metadon (CYP3A4 supstrat)
Stalno praćenje neželjenih reakcija i toksičnosti izazvanih metadonom, uključujući i produženje QTc intervala, se preporučuje kada se on primenjuje istovremeno sa vorikonazolom, zato što je tada koncentracija metadona u krvi veća. Može biti potrebna redukcija doze metadona (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Opioidi kratkog dejstva (CYP3A4 supstrati)
Treba razmotriti smanjenje doze alfentanila, fentanila i drugih opioida kratkog dejstva slične strukture kao alfentanil koji se metabolišu preko CYP3A4 (npr. sufentanil), ako se primenjuju istovremeno sa vorikonazolom (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija). Pošto se poluvreme eliminacije alfentanila produžava četiri puta kada se ovaj lek primenjuje istovremeno sa vorikonazolom i, s obzirom da je jedna nezavisna objavljena studija pokazala da istovremena primena fentanila i vorikonazola
dovodi do povećanja prosečne PIK0-∞ fentanila, može biti potrebno često praćenje u cilju otkrivanja neželjenih dejstava povezanih sa opioidima (uključujući praćenje respiratorne funkcije u dužem periodu).
Opioidi dugog dejstva (CYP3A4 supstrati)
Potrebno je razmotriti smanjenje doze oksikodona i drugih opioida dugog dejstva koji se metabolišu putem CYP3A4 (npr. hidrokodon) kada se ovi lekovi primenjuju istovremeno sa vorikonazolom. Može biti potrebno često praćenje u cilju otkrivanja neželjenih dejstava povezanih sa opioidima (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Flukonazol (CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 inhibitor)
Istovremena oralna primena vorikonazola i flukonazola imala je za posledicu značajno povećanje vrednosti Cmax i PIKτ vorikonazola kod zdravih ispitanika. Nije utvrđena manja doza i/ili učestalost primene vorikonazola i flukonazola koja bi eliminisala ovaj efekat. Praćenje neželjenih događaja povezanih sa vorikonazolom preporučuje se ako se vorikonazol uzima posle flukonazola (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Sadržaj natrijuma
Jedna bočica leka Vfend sadrži 217,6 mg natrijuma. Savetuje se poseban oprez prilikom primene kod pacijenata koji su na dijeti u kojoj se kontroliše unos natrijuma.
Vorikonazol se metaboliše putem citohrom P450 izoenzima CYP2C19, CYP2C9 i CYP3A4, a takođe je i njihov inhibitor. Inhibitori ili induktori ovih izoenzima mogu da povećaju ili smanje koncentraciju vorikonazola u plazmi, kao što i vorikonazol ima potencijal da poveća koncentracije u plazmi lekova koji se metabolišu putem CYP450 izoenzima.
Ukoliko nije drugačije naznačeno, studije interakcija su sprovedene na zdravim ispitanicima muškog pola koji su oralno dobijali dozu od 200 mg vorikonazola, dva puta dnevno pri ponovljenom doziranju do postizanja stanja ravnoteže. Ovi podaci se odnose i na druge populacije i načine primene.
Vorikonazol se mora koristiti sa oprezom kod pacijenata koji istovremeno primaju lekove koji produžavaju QTc interval. Kako vorikonazol potencira dejstvo lekova koje metabolišu CYP3A4 izoenzimi (neki antihistaminici, hinidin, cisaprid, pimozid) njihova istovremena primena je kontraindikovana (videti tekst u nastavku i odeljak Kontraindikacije).
Tabela sa prikazom interakcija
Interakcije vorikonazola sa drugim lekovima prikazane su u sledećoj tabeli. Smer strelice za svaki farmakokinetički parametar se zasniva na 90% intervalu pouzdanosti geometrijske srednje vrednosti, gde je (↔) u okviru, (↓) ispod ili (↑) iznad raspona od 80-125%. Zvezdica (*) ukazuje na uzajamnu interakciju. PIK predstavlja površinu ispod krive u okviru doznog intervala, PIKt površinu ispod krive od nultog trenutka do trenutka detekcije i PIK0- površinu ispod krive od nultog trenutka do beskonačnosti.
Interakcije su u tabeli prikazane sledećim redosledom: kontraindikovana istovremena primena, interakcije koje zahtevaju prilagođavanje doze i pažljivo kliničko i/ili biološko praćenje i na kraju slučajevi kada nije utvrđena značajna farmakokinetička interakcija ali mogu biti od kliničkog interesa u okviru terapijske oblasti.
Lek [Mehanizam interakcije] | Interakcija Geometrijska srednja vrednost promene (%) | Preporuke po pitanju istovremene primene |
Astemizol, cisaprid, pimozid, hinidin i terfenadin [CYP3A4 supstrati] | Iako nije ispitivano, povećana koncentracija ovih lekova u plazmi može da prouzrokuje produženje QTc intervala i retku pojavu | Kontraindikovano (videti odeljak Kontraindikacije) |
torsades de pointes aritmija. | ||
Karbamazepin i barbiturati dugog dejstva (npr. fenobarbital, mefobarbital) [snažni CYP450 induktori] | Iako nije ispitivano, karbamazepin i barbiturati dugog dejstva verovatno značajno smanjuju koncentraciju vorikonazola u plazmi. | Kontraindikovano (videti odeljak Kontraindikacije) |
Efavirenz (ne-nukleozidni inhibitor reverzne transkriptaze) [CYP450 induktor; CYP3A4 inhibitor i supstrat] Efavirenz 400 mg jednom dnevno, istovremeno primenjen sa 200 mg vorikonazola dva puta dnevno* Efavirenz 300 mg jednom dnevno, istovremeno primenjen sa 400 mg vorikonazola dva puta dnevno* | Efavirenz Cmax 38% Efavirenz PIK 44% Vorikonazol Cmax 61% Vorikonazol PIK 77% U poređenju sa efavirenzom 600 mg jednom dnevno, Efavirenz Cmax ↔ Efavirenz PIK 17% U poređenju sa vorikonazolom 200 mg dva puta dnevno, Vorikonazol Cmax 23% Vorikonazol PIK 7% | Primena standardne doze vorikonazola i efavirenza u dozi od 400 mg jednom dnevno ili više je kontraindikovana (videti odeljak Kontraindikacije). Vorikonazol se može primenjivati istovremeno sa efavirenzom ukoliko se doza održavanja vorikonazola poveća na 400 mg dva puta dnevno i doza efavirenza smanji na 300 mg jednom dnevno. Kada se terapija vorikonazolom prekine, efavirenz treba vratiti na početnu dozu (videti odeljke Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). |
Ergot alkaloidi (npr. ergotamin i dihidroergotamin) [CYP3A4 supstrati] | Iako nije ispitivano, vorikonazol može povećati koncentraciju u plazmi ergot alkaloida što prouzrokuje ergotizam. | Kontraindikovano (videti odeljak Kontraindikacije) |
Rifabutin [snažni CYP450 induktor] 300 mg jednom dnevno 300 mg jednom dnevno (istovremeno primenjen sa vorikonazolom 350 mg dva puta dnevno)* 300 mg jednom dnevno (istovremeno primenjen sa vorikonazolom 400 mg dva puta dnevno)* | Vorikonazol Cmax 69% Vorikonazol PIK 78% U poređenju sa vorikonazolom 200 mg dva puta dnevno, Vorikonazol Cmax 4% Vorikonazol PIK 32% Rifabutin Cmax 195% Rifabutin PIK 331% U poređenju sa vorikonazolom 200 mg dva puta dnevno, Vorikonazol Cmax 104% Vorikonazol PIK 87% | Istovremenu primenu rifabutina i vorikonazola treba izbegavati, osim kada korist prevazilazi rizik. Dozu održavanja vorikonazola treba povećati na 5 mg/kg intravenski, dva puta dnevno ili sa 200 mg na 350 mg oralno, dva puta dnevno (odnosno 100 mg do 200 mg oralno, dva puta dnevno kod pacijenata čija je telesna masa manja od 40 kg) (videti odeljak Doziranje i način primene). Potrebno je pažljivo praćenje kompletne krvne slike, kao i neželjenih dejstava rifabutina (npr. uveitis) kada se rifabutin primenjuje istovremeno sa vorikonazolom. |
Rifampicin (600 mg jednom | Vorikonazol Cmax 93% | Kontraindikovano |
dnevno) [snažni CYP450 induktor] | Vorikonazol PIK 96% | (videti odeljak Kontraindikacije) |
Ritonavir (inhibitor proteaze) [snažni CYP450 induktor; CYP3A4 inhibitor i supstrat] | Ritonavir Cmax i PIK ↔ Vorikonazol Cmax 66% Vorikonazol PIK 82% | Istovremena primena vorikonazola sa velikim dozama ritonavira (400 mg i veće, dva puta dnevno) je kontraindikovana (videti odeljak |
Velike doze (400 mg dva puta dnevno) | Kontraindikacije). | |
Male doze (100 mg dva puta dnevno)* | Ritonavir Cmax 25% | Istovremenu primenu vorikonazola sa malim dozama ritonavira (100 mg dva |
Ritonavir PIK 13% | puta dnevno) treba izbegavati, osim | |
Vorikonazol Cmax 24% | kada procena odnosa korist/rizik | |
Vorikonazol PIK 39% | opravdava primenu vorikonazola. | |
Kantarion [CYP450 induktor; P-gp induktor] 300 mg tri puta dnevno (istovremeno primenjen sa vorikonazolom 400 mg pojedinačna doza) | U jednoj nezavisnoj objavljenoj studiji, Vorikonazol PIK0→∞ 59% | Kontraindikovano (videti odeljak Kontraindikacije) |
Everolimus [CYP3A4 supstrat, P-gp supstrat] | Iako nije ispitivano, očekuje se da vorikonazol značajno poveća koncentraciju everolimusa u plazmi. | Istovremena primena vorikonazola i everolimusa se ne preporučuje zato što se očekuje da vorikonazol značajno poveća koncentraciju everolimusa (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) |
Flukonazol (200 mg jednom dnevno) [CYP2C9, CYP2C19 i CYP3A4 inhibitor] | Vorikonazol Cmax 57% Vorikonazol PIK 79% Flukonazol Cmax nije utvrđeno Flukonazol PIK nije utvrđeno | Nije utvrđena manja doza i/ili učestalost primene vorikonazola i flukonazola koja bi eliminisala ovaj efekat. Praćenje neželjenih događaja povezanih sa vorikonazolom preporučuje se ako se vorikonazol uzima posle flukonazola. |
Fenitoin | Vorikonazol Cmax 49% Vorikonazol PIK 69% | Istovremenu primenu fenitoina i |
[CYP2C9 supstrat i snažni | vorikonazola treba izbegavati, osim | |
CYP450 induktor] | kada korist prevazilazi rizik. | |
300 mg jednom dnevno | Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije fenitoina. | |
300 mg jednom dnevno (istovremeno primenjen sa vorikonazolom 400 mg dva puta dnevno)* | Fenitoin Cmax 67% Fenitoin PIK 81% U poređenju sa vorikonazolom 200 mg dva puta dnevno, | Fenitoin može da se primeni istovremeno sa vorikonazolom, ako se doza održavanja vorikonazola poveća na 5 mg/kg intravenski dva puta dnevno odnosno sa 200 mg na 400 mg |
Vorikonazol Cmax 34% Vorikonazol PIK 39% | oralno, dva puta dnevno (100 mg do 200 mg oralno, dva puta dnevno kod pacijenata čija je telesna masa manja od | |
40 kg) (videti odeljak Doziranje i |
način primene). | ||
Antikoagulansi Varfarin (30 mg pojedinačna doza, istovremeno primenjen sa 300 mg vorikonazola dva puta dnevno) [CYP2C9 supstrat] Ostali kumarinski lekovi koji se uzimaju oralno (npr. fenprokumon, acenokumarol) [CYP2C9 i CYP3A4 supstrati] | Maksimalno povećanje protrombinskog vremena iznosilo je približno dva puta. Iako nije ispitivano, vorikonazol može povećati koncentracije kumarina u plazmi što može dovesti do povećanja vrednosti protrombinskog vremena. | Preporučuje se pažljivo praćenje protrombinskog vremena ili nekog drugog odgovarajućeg antikoagulacionog testa, kao i prilagođavanje doze antikoagulansa. |
Benzodiazepini (npr. midazolam, triazolam, alprazolam) [CYP3A4 supstrati] | Iako nije klinički ispitivano, verovatno je da vorikonazol može da poveća koncentraciju benzodiazepina u plazmi koji se metabolišu preko CYP3A4 i da dovede do produženog sedativnog efekta. | Treba razmotriti smanjenje doze benzodiazepina. |
Imunosupresivi [CYP3A4 supstrati] Sirolimus (2 mg pojedinačna doza) Ciklosporin (kod stabilnih pacijenata posle transplantacije bubrega na hroničnoj terapiji ciklosporinom) Takrolimus (0,1 mg/kg pojedinačna doza) | U jednoj nezavisnoj objavljenoj studiji, Sirolimus Cmax 6,6 puta Sirolimus PIK0→∞ 11-puta Ciklosporin Cmax 13% Ciklosporin PIK 70% Takrolimus Cmax 117% Takrolimus PIKt 221% | Istovremena primena vorikonazola i sirolimusa je kontraindikovana (videti odeljak Kontraindikacije). Kada se započne terapija vorikonazolom kod pacijenata koji već primaju ciklosporin preporučuje se da se doza ciklosporina prepolovi, a koncentracija ciklosporina pažljivo prati. Povećane koncentracije ciklosporina udružene su sa nefrotoksičnošću. Kada se vorikonazol obustavi, koncentracija ciklosporina se mora pažljivo pratiti i doza povećati ako je to potrebno. Kada se započne sa primenom vorikonazola kod pacijenata koji već primaju takrolimus, preporučuje se da se doza takrolimusa smanji na trećinu od osnovne doze i da se koncentracija takrolimusa u plazmi pažljivo prati. Povećana koncentracija takrolimusa može delovati nefrotoksično. Kada se vorikonazol obustavi, koncentracija takrolimusa se mora pažljivo pratiti i doza povećati ako je to potrebno. |
Opijati dugog dejstva [CYP3A4 supstrati] Oksikodon (10 mg pojedinačna doza) | U jednoj nezavisnoj objavljenoj studiji, Oksikodon Cmax 1,7-puta Oksikodon PIK0→∞ 3,6-puta | Potrebno je razmotriti smanjenje doze oksikodona i drugih opijata dugog dejstva koji se metabolišu putem CYP3A4 (npr. hidrokodon). Može biti potrebno često praćenje u cilju otkrivanja neželjenih dejstava povezanih sa opijatima. |
Metadon (32-100 mg jednom dnevno) [CYP3A4 supstrat] |
| Preporučuje se često praćenje neželjenih dejstava i toksičnosti koja je povezana sa metadonom, uključujući produženje QTc intervala. Smanjenje doze metadona može biti neophodno. |
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) [CYP2C9 supstrati] Ibuprofen (400 mg pojedinačna doza) Diklofenak (50 mg pojedinačna doza) | S-Ibuprofen Cmax 20% S-Ibuprofen PIK0→∞ 100% Diklofenak Cmax 114% Diklofenak PIK0→∞ 78% | Preporučuje se često praćenje neželjenih dejstava i toksičnosti koja je povezana sa primenom NSAIL. Smanjenje doze NSAIL može biti neophodno. |
Omeprazol (40 mg jednom dnevno)* [CYP2C19 inhibitor; CYP2C19 i CYP3A4 supstrat] | Omeprazol Cmax 116% Omeprazol PIK 280% Vorikonazol Cmax 15% Vorikonazol PIK 41% Vorikonazol može da inhibra i metabolizam drugih inhibitora protonske pumpe koji su supstrati CYP2C19, što može dovesti do povećanja koncentracije ovih lekova u plazmi. | Nije potrebno prilagođavanje doze vorikonazola. Kada se započne terapija vorikonazolom kod pacijenata koji već primaju omeprazol u dozi od 40 mg i više, preporučuje se da se doza omeprazola smanji za pola. |
Oralni kontraceptivi* [CYP3A4 supstrati; CYP2C19 inhibitori] Noretisteron/etinilestradiol (1 mg/0,035 mg jednom dnevno) | Etinilestradiol Cmax 36% Etinilestradiol PIK 61% Noretisteron Cmax 15% Noretisteron PIK 53% Vorikonazol Cmax 14% Vorikonazol PIK 46% | Preporučuje se praćenje neželjenih reakcija povezanih sa oralnim kontraceptivima kao i onih povezanih sa vorikonazolom. |
Opijati kratkog dejstva [CYP3A4 supstrati] Alfentanil (20 mikrograma/kg pojedinačna doza, istovremeno primenjen sa naloksonom) Fentanil (5 mikrograma/kg pojedinačna doza) | U jednoj nezavisnoj objavljenoj studiji, Alfentanil PIK0→∞ 6-puta U jednoj nezavisnoj objavljenoj studiji, Fentanil PIK0→∞ 1,34-puta | Treba razmotriti smanjenje doze alfentanila, fentanila i drugih opijata kratkog dejstva slične strukture kao alfentanil koji se metabolišu preko CYP3A4 (npr. sufentanil). Preporučuje se dugotrajno i često praćenje u cilju otkrivanja respiratorne depresije i drugih neželjenih reakcija povezanih sa opijatima. |
Statini (npr. lovastatin) [CYP3A4 supstrati] | Iako nije klinički ispitivano, vorikonazol može da poveća koncentracije statina koji se metabolišu preko CYP3A4 i dovede do rabdomiolize. | Treba razmotriti smanjenje doze statina. |
Derivati sulfoniluree (npr. tolbutamid, glipizid, gliburid) [CYP2C9 supstrati] | Iako nije ispitivano, vorikonazol može da poveća koncentraciju derivata sulfonilureje u plazmi i zato prouzrokuje hipoglikemiju. | Preporučuje se pažljivo praćenje koncentracije glukoze u krvi. Treba razmotriti smanjenje doze derivata sulfonilureje. |
Vinka alkaloidi (npr. vinkristin i | Iako nije ispitivano, vorikonazol | Treba razmotriti smanjenje doze vinka |
vinblastin) | može da poveća koncentraciju | alkaloida. |
[CYP3A4 supstrati] | vinka alkaloida u plazmi, što | |
dovodi do neurotoksičnosti. | ||
Drugi inhibitori HIV proteaza (npr. sakvinavir, amprenavir i nelfinavir)* [CYP3A4 supstrati i inhibitori] | Nije ispitivano klinički. In vitro studije ukazuju da vorikonazol može da inhibira metabolizam inhibitora HIV proteaza , kao što i metabolizam vorikonazola može biti inhibiran inhibitorima HIV proteaza. | Može biti potrebno pažljivo praćenje u pogledu pojave toksičnosti i/ili gubitka efikasnosti lekova, a dozu lekova prilagoditi. |
Ostali ne-nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze (engl. Non- Nucleoside Reverse Transcriptase Inhibitors, NNRTI) (npr. delavirdin, nevirapin)* [CYP3A4 supstrati, inhibitori ili CYP450 induktori] | Nije ispitivano klinički. In vitro studije pokazuju da NNRTI mogu inhibirati metabolizam vorikonazola kao što i vorikonazol može inhibirati metabolizam NNRTI. Efekat efavirenza na vorikonazol ukazuje da metabolizam vorikonazola može biti indukovan primenom NNRTI. | Može biti potrebno pažljivo praćenje u pogledu pojave toksičnosti i/ili gubitka efikasnosti lekova, a dozu lekova prilagoditi. |
Cimetidin (400 mg dva puta dnevno) [nespecifični CYP450 inhibitor i povećava pH u želucu] | Vorikonazol Cmax 18% Vorikonazol PIK 23% | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Digoksin (0,25 mg jednom dnevno) [P-gp supstrat] | Digoksin Cmax ↔ Digoksin PIK ↔ | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Indinavir (800 mg tri puta dnevno ) [CYP3A4 inhibitor i supstrat] | Indinavir Cmax ↔ Indinavir PIK ↔ Vorikonazol Cmax ↔ Vorikonazol PIK ↔ | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Makrolidni antibiotici Eritromicin (1 g dva puta dnevno) [CYP3A4 inhibitor] Azitromicin (500 mg jednom dnevno) | Vorikonazol Cmax i PIK ↔ Vorikonazol Cmax i PIK ↔ Efekat vorikonazola na eritromicin kao i azitromicin nije poznat. | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Mikofenolna kiselina (1 g pojedinačna doza) [supstrat UDP-glukuronil transferaze] | Mikofenolna kiselina Cmax ↔ Mikofenolna kiselina PIKt ↔ | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Prednizolon (60 mg pojedinačna doza) [CYP3A4 supstrat] | Prednizolon Cmax 11% Prednizolon PIK0→∞ 34% | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Ranitidin (150 mg dva puta dnevno) [povećava pH u želucu] | Vorikonazol Cmax i PIK ↔ | Nije potrebno prilagođavanje doze |
Trudnoća
Nema dostupnih odgovarajućih podataka o primeni leka Vfend kod trudnica.
Studije na životinjama su potvrdile postojanje reproduktivne toksičnosti (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Potencijalni rizik kod ljudi je nepoznat.
Lek Vfend se ne sme uzimati za vreme trudnoće, osim ako korist za majku ne prevazilazi potencijalni rizik za fetus.
Žene u reproduktivnom periodu
Žene u reproduktivnom periodu moraju da koriste efektivnu kontracepciju tokom terapije lekom Vfend.
Dojenje
Prisustvo vorikonazola u majčinom mleku nije ispitivano. Dojenje se mora prekinuti za vreme terapije lekom Vfend.
Plodnost
U studijama na životinjama nije pokazano oštećenje plodnosti mužjaka i ženki pacova (videti odeljak
Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka).
Lek Vfend ima umeren uticaj na sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. On može da prouzrokuje prolazne poremećaje vida, uključujući zamućenje vida, izmenjenu/pojačanu vizuelnu percepciju i/ili fotofobiju. Pacijenti moraju da izbegavaju rizične situacije, kao što su vožnja ili upravljanje mašinama kada imaju ove simptome.
Sažetak bezbednosnog profila
Bezbednosni profil vorikonazola kod odraslih se bazira na objedinjenoj bazi podataka sa više od 2000 ispitanika (uključujući 1603 odrasla pacijenta u terapijskim studijama) i dodatnih 270 odraslih ispitanika u studijama profilakse. Ova baza predstavlja heterogenu populaciju, koja sadrži pacijente sa hematološkim malignitetima, pacijente sa HIV infekcijom i ezofagealnom kandidijazom i refraktornim gljivičnim infekcijama, pacijente bez neutropenije sa kandidemijom ili aspergilozom i zdrave dobrovoljce.
Najčešća neželjena dejstva su bila oštećenje vida, povišena telesna temeperatura, osip, povraćanje, mučnina, dijareja, glavobolja, periferni edemi, izmenjene vrednosti testova funkcije jetre, respiratorni distres i bol u abdomenu.
Težina ovih neželjenih dejstava je uglavnom blaga ili umerena. Nisu otkrivene klinički značajne razlike kada su neželjena dejstva analizirana prema godinama, rasi i polu.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Kako je većina studija bila otvorenog tipa u sledećoj tabeli su navedena neželjena dejstva i njihova učestalost, kod 1873 odrasla ispitanika iz terapijskih studija (1603) i studija profilakse (270), koja su navedena prema klasi sistema organa.
Učestalost je definisana kao: veoma često (≥ 1/10), često (≥ 1/100 do < 1/10), povremeno (≥ 1/1000 do
< 1/100), retko (≥ 1/10000 do < 1/1000), veoma retko (<1/10000), nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka).
U okviru svake grupe učestalosti, redosled neželjenih dejstava je prikazan po opadajućem stepenu ozbiljnosti.
Neželjena dejstva kod ispitanika koji su lečeni vorikonazolom:
Klasa sistema | Veoma često | Često | Povremeno | Retko | Nepoznato |
organa | (≥ 1/10) | (≥ 1/100 do < 1/10) | (≥ 1/1000 do | (≥ 1/10000 do | (ne može se |
< 1/100) | < 1/1000) | proceniti na | |||
osnovu | |||||
dostupnih | |||||
podataka) | |||||
Infekcije i infestacije | sinuzitis | pseudomembranozni kolitis | |||
Neoplazme - benigne, maligne i neodređene (uključujući ciste i polipe) | karcinom skvamoznih ćelija* | ||||
Poremećaji krvi i limfnog sistema | agranulocitoza1, pancitopenija, trombocitopenija2, leukopenija, anemija | insuficijencija koštane srži, limfadenopatija, eozinofilija | diseminovana intravaskularna koagulacija | ||
Poremećaji imunskog sistema | hipersenzitivnost | anafilaktoidna reakcija | |||
Endokrini poremećaji | insuficijencija nadbubrega, hipotireoidizam | hipertireoidizam | |||
Poremećaji metabolizma i ishrane | periferni edem | hipoglikemija, hipokalemija, hiponatremija | |||
Psihijatrijski poremećaji | depresija, halucinacije, anksioznost, nesanica, agitacija, stanje konfuzije |
Poremećaji nervnog sistema | glavobolja | konvulzije, sinkopa, tremor, hipertonija3, parestezija, somnolencija, vrtoglavica | edem mozga, encefalopatija4, ekstrapiramidalni poremećaj5, periferna neuropatija, ataksija, hipoestezija, disgeuzija | hepatična encefalopatija, Guillain-Barre sindrom, nistagmus | |
Poremećaji oka | oštećenje vida6 | krvarenja u retini | poremećaji optičkog nerva7, edem papile8, okulogirna kriza, diplopija, skleritis, blefaritis | atrofija optičkog nerva, zamućenje kornee | |
Poremećaji uha i labirinta | hipoakuzija, vertigo, tinitus | ||||
Kardiološki poremećaji | supraventrikularna aritmija, tahikardija, bradikardija | ventrikularna fibrilacija, ventrikularne ekstrasistole, ventrikularna tahikardija, produžen QTc interval na EKG-u, supraventrikularna tahikardija | torsades de pointes, kompletni AV blok, blok grane Hisovog snopa, nodalni ritam | ||
Vaskularni poremećaji | hipotenzija, flebitis | tromboflebitis, limfangitis | |||
Respiratorni, torakalni i medijastinalni poremećaji | respiratorni distres9 | akutni respiratorni distres sindrom, edem pluća | |||
Gastrointestinalni | dijareja, | heilitis, | peritonitis, | ||
poremećaji | povraćanje, | dispepsija, | pankreatitis, | ||
abdominalni | konstipacija, | otok jezika, | |||
bol, mučnina | gingivitis | duodenitis, | |||
gastroenteritis, | |||||
glositis | |||||
Hepatobilijarni poremećaji | izmenjene vrednosti testova funkcije jetre | žutica, holestatska žutica, hepatitis10 | insuficijencija jetre, hepatomegalija, holecistitis, holelitijaza |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | osip | eksfolijativni dermatitis, alopecija, makulo- papulozni osip, pruritus, eritem | Stevens-Johnson-ov sindrom, fototoksičnost, purpura, urtikarija, alergijski dermatitis, papulozni osip, makulozni osip, ekcem | toksična epidermalna nekroliza, angioedem, aktinička keratoza*, pseudoporfirija, erythema multiforme, psorijaza, erupcija na koži izazvana lekom | kožni lupus eritematozus*, pege*, lentigo* |
Poremećaji mišićno- koštanog sistema i vezivnog tkiva | bol u leđima | artritis | periostitis* | ||
Poremećaji bubrega i urinarnog sistema | akutna renalna insuficijencija, hematurija | renalna tubularna nekroza, proteinurija, nefritis | |||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | pireksija | bol u grudima, otok lica11, astenija, drhtavica | reakcije na mestu primene infuzije, stanje slično gripu | ||
Ispitivanja | povećane vrednosti kreatinina u krvi | povećane vrednosti uree u krvi, povećane vrednosti holesterola u krvi |
* Neželjene reakcije identifikovane nakon stavljanja leka u promet
1 Uključujući febrilnu neutropeniju i neutropeniju
2 Uključujući imunsku trombocitopenijsku purpuru
3 Uključujući potiljačnu ukočenost i tetaniju
4 Uključujući hipoksijsko-ishemijsku encefalopatiju i metaboličku encefalopatiju
5 Uključujući akatiziju i parkinsonizam
6 Videti deo “Oštećenje vida” u odeljku Neželjena dejstva
7 Produženi optički neuritis je prijavljen nakon stavljanja leka u promet (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)
8 Videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka
9 Uključujući dispneju i dispneju pri naporu
10 Uključujući oštećenje jetre izazvano lekom, toksični hepatitis, hepatocelularno oštećenje i hepatotoksičnost
11 Uključujući periorbitalni edem, edem usana i edem usta
Opis odabranih neželjenih reakcija
Oštećenje vida
U kliničkim studijama, oštećenja vida (uključujući zamućenje vida, fotofobiju, hloropsiju, hromatopsiju, daltonizam, cijanopsiju, poremećaje oka, oreol oko slika koje vidimo, noćno slepilo, oscilopsiju, fotopsiju, svetlucajući skotom, smanjenu oštrinu vida, blještav vid, oštećenje vidnog polja, staklaste mrlje u vidnom polju i ksantopsiju) povezana sa primenom vorikonazola su bila vrlo česta. Oštećenje vida je prolazno i potpuno reverzibilno, a većina spontano prolazi u toku 60 minuta. Nisu zabeležena klinički značajna dugotrajna oštećenja vida. Postoje dokazi da su pri ponovnoj primeni vorikonazola ovi poremećaji slabiji.
Oštećenja vida su uglavnom blaga, retko rezultiraju prekidom terapije i ne izazivaju dugotrajne posledice. Udružena su sa većom koncentracijom leka u plazmi i/ili primenom većih doza.
Mehanizam ovog neželjenog dejstva je nepoznat, iako izgleda da je primarno mesto gde se oni javljaju retina. U studiji na zdravim dobrovoljcima kod kojih je ispitivano dejstvo vorikonazola na funkciju retine, vorikonazol je prouzrokovao smanjenje amplitude talasa na elektroretinogramu (ERG). ERG služi za merenje električne sprovodljivosti retine. ERG promene nisu progredirale tokom 29 dana od početka terapije i bile su u potpunosti reverzibilne po prekidu terapije vorikonazolom.
Postoje postmarketinški izveštaji o produženim neželjenim reakcijama na čulo vida (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Kožne reakcije
Kožne neželjene reakcije su bile vrlo česte kod pacijenata koji su učestvovali u kliničkim ispitivanjima sa vorikonazolom, ali ovi pacijenti su imali druga teška oboljenja i primali su istovremeno više lekova. Osip koji se javio je uglavnom bio blage do umerene jačine. Pacijenti su dobijali ozbiljne kožne reakcije, uključujući Stevens-Johnson–ov sindrom (povremeno), toksičnu epidermalnu nekrolizu (retko) i erythema multiforme (retko), za vreme primene leka Vfend.
Pacijente kod kojih se javi osip treba pažljivo pratiti, a primenu leka Vfend obustaviti ako lezije progrediraju. Opisane su i fotosenzitivne reakcije kao što su pege, lentigo i aktinična keratoza, naročito za vreme dugotrajne terapije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Postoje izveštaji o pojavi karcinoma skvamoznih ćelija kože kod pacijenata koji su bili na dugotrajnoj
terapiji lekom Vfend, ali mehanizam nastanka nije utvrđen (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Funkcionalni testovi jetre
Ukupna incidencija povećanja vrednosti transaminaza u krvi > 3 puta od gornje granice normalnih vrednosti (ne mora se obavezno smatrati neželjenim događajem) u kliničkim ispitivanjima vorikonazola iznosi 18,0% (319/1768) kod odraslih i 25,8% (73/283) kod pedijatrijskih pacijenata koji su primali vorikonazol kako u terapijske tako i u profilaktičke svrhe. Moguće je da su izmenjene vrednosti testova za procenu funkcije jetre su bile povezane sa većom koncentracijom u plazmi i/ili većom dozom vorikonazola. Većina odstupanja od normalnih vrednosti funkcionalnih testova jetre su ili prolazila za vreme terapije bez korekcije doze ili posle korekcije doze, uključujući prekid terapije.
Primena vorikonazola je bila udružena sa slučajevima ozbiljne hepatotoksičnosti kod pacijenata sa drugim ozbiljnim osnovnim oboljenjima. Ovo uključuje slučajeve žutice, hepatitisa i hepatične insuficijencije koja može imati smrtni ishod (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Reakcije na mestu primene infuzije
Kod zdravih dobrovoljaca je za vreme intravenske infuzije vorikonazola opisana pojava anafilaktoidnih reakcija, uključujući crvenilo, povišenu telesnu temperaturu, znojenje, tahikardiju, stezanje u grudima, nedostatak daha, nesvesticu, mučninu, svrab i osip. Simptomi se javljaju odmah po započinjanju infuzije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Profilaksa
U otvorenoj, komparativnoj, multicentričnoj studiji koja je poredila vorikonazol i itrakonazol u primarnoj profilaksi kod odraslih i adolescenata, primalaca alogenog transplantata hematopoetskih matičnih ćelija bez prethodno dokazane ili suspektne invazivne gljivične infekcije, zabeležen je trajni prekid terapije vorikozanolom zbog neželjenih događaja kod 39,3% ispitanika u odnosu na 39,6% u grupi koja je primala itrakonazol. Neželjeni događaji na jetri izazvani lečenjem doveli su do trajnog prekida lečenja vorikonazolom kod 50 ispitanika (21,4%), odnosno do trajnog prekida lečenja itrakonazolom kod 18 pacijenata (7,1%).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost vorikonazola ispitivana je kod 288 pedijatrijskih pacijenata, uzrasta od 2 do < 12 godina (169) i uzrasta 12 do < 18 godina (119), koji su primali vorikonazol za profilaksu (183) i u terapiji (105) tokom kliničkih studija. Bezbednost vorikonazola je ispitivana i kod 158 dodatnih pedijatrijskih pacijenata uzrasta od 2 do < 12 godina u okviru programa primene leka iz milosrđa. Uopšteno bezbednosni profil vorikonazola kod pedijatrijskih pacijenata bio je sličan kao kod odraslih. Međutim, u odnosu na odrasle pacijente, kod pedijatrijskih pacijenata primećen je trend povećanja vrednosti enzima jetre, što je prijavljeno kao neželjeni događaj u kliničkim studijama (14,2% povišena vrednost transaminaza kod pedijatrijske populacije u odnosu na 5,3% kod odraslih). Postmarketinški podaci pokazuju da se reakcije na koži (naročito eritem) mogu javiti češće u pedijatrijskoj populaciji nego kod odraslih. Kod 22 pacijenta mlađa od 2 godine koji su primili vorikonazol u okviru programa primene leka iz milosrđa, prijavljene su sledeće neželjene reakcije (za koje povezanost sa vorikonazolom ne može biti isključena): fotosenzitivne reakcije (1), aritmija (1), pankreatitis (1), povećanje bilirubina u krvi (1), povećanje enzima jetre (1), osip (1) i edem papile (1). U postmarketinškom periodu prijavljeni su slučajevi pankreatitisa kod pedijatrijskih pacijenata.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
U kliničkim studijama su opisana 3 slučaja akcidentalnog trovanja. Sva su se desila kod dece, koja su primila do pet puta veću dozu vorikonazola od preporučene intravenske doze. Kod ove dece je opisan jedan slučaj fotofobije koja je trajala 10 minuta.
Ne postoji antidot za vorikonazol.
Vorikonazol se uklanja hemodijalizom brzinom od 121 mL/min. Vehikulum u intravenskoj formulaciji,
SBECD se hemodijalizom odstranjuje brzinom od 55 mL/min. Kod predoziranja, hemodijaliza može pomoći za uklanjanje vorikonazola i SBECD iz organizma.
Sulfobutiletar-β-ciklodekstrin-natrijum (SBECD).
Infuzija leka Vfend ne sme da se daje preko iste linije ili kanile zajedno sa drugim intravenskim preparatima. Potrebno je proveriti infuzionu kesu kako bi bili sigurni da je infuzija završena. Kada se infuzija leka Vfend završi, ta linija može da se koristi za primenu drugih intravenskih preparata.
Produkti krvi i kratkotrajna infuzija koncentrovanih rastvora elektrolita:
Poremećaje elektrolita kao što su hipokalemija, hipomagnezemija i hipokalcemija treba korigovati pre početka terapije vorikonazolom (videti odeljke Doziranje i način primene i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Lek Vfend ne sme da se primenjuje istovremeno sa bilo kojim produktom krvi ili bilo kojom kratkotrajnom infuzijom rastvora za nadoknadu elektrolita, čak iako dve infuzije idu preko odvojenih linija.
Totalna parenteralna ishrana
Totalna parenteralna ishrana (TPI) ne treba da se prekida kada se propiše lek Vfend, ali je potrebno da se za njenu infuziju koristi odvojena linija. Ako se primenjuje kroz kateter sa višestrukim lumenom, za primenu TPI treba da se koristi različit port od onog koji se koristi za lek Vfend. Lek Vfend ne sme da se razblažuje sa infuzijom 4,2% natrijum-bikarbonata. Kompatibilnost sa drugim koncentracijama je nepoznata.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom.
Tri (3) godine.
Rok upotrebe nakon rekonstitucije: koncentrovani rastvor pripremljen prema uputstvu (10 mg/mL), hemijski i fizički stabilan 24 sata u frižideru (na temperaturi 2 ºC do 8 ºC).
Lek Vfend je jednodozni sterilni liofilizat bez konzervansa. Zato, sa mikrobiološke tačke gledišta, jednom pripremljen, ovaj lek mora da se iskoristi odmah. Ako se lek ne iskoristi odmah, isključiva odgovornost korisnika su rok upotrebe leka i uslovi koji su ostvareni pre primene leka, a normalno ne treba da budu duži od 24 sata u frižideru, na temperaturi od 2 ºC do 8 ºC, osim ako se priprema ne odvija u kontrolisanim i validiranim aseptičkim uslovima.
Ovaj lek ne zahteva posebne uslove čuvanja.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak Rok upotrebe.
Pakovanje za jednokratnu upotrebu.
Unutrašnje pakovanje je bezbojna, providna, staklena (tip I) bočica zapremine 30 mL sa silikonskim zatvaračem od hlorbutil-stirena sive boje, lakiranom aluminijumskom kapicom i flip-off poklopcem od polipropilena.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija u kojoj se nalazi jedna bočica sa praškom za rastvor za infuziju i Uputstvom za lek.
Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Sadržaj jedne bočice (liofilizirani prašak) se rekonstituiše sa 19 mL vode za injekcije ili sa 19 mL 0,9% rastvora natrijum-hlorida da bi se dobila ekstraktabilna zapremina od 20 mL bistrog koncentrovanog rastvora koji sadrži 10 mg/mL vorikonazola. Ne treba koristiti lek Vfend, ako vakuum ne dozvoljava da se rastvarač ubrizga u bočicu. Preporučuje se da se koriste standardni špricevi od 20 mL (neautomatski) da bi bili sigurni da je ubrizgano tačno 19 mL vode za injekcije ili 19 mL 0,9% rastvora natrijum-hlorida. Ovaj lek je samo za jednokratnu upotrebu i neiskorišćeni rastvor treba da se ukloni. Samo bistar rastvor, bez čestica može da se koristi.
Priprema za aplikaciju leka: zapremine koncentrovanog rastvora (10 mg/mL) koje treba da se dodaju u odgovarajuće kompatibilne infuzione rastvore, da bi se pripremila finalna koncentracija vorikonazola u rastvoru od 0,5-5 mg/mL prikazane su u sledećoj tabeli:
Zapremine koncentrovanog rastvora leka Vfend (10 mg/mL) potrebne za pripremu finalne koncentracije za primenu leka
Telesna masa (kg) | Zapremina koncentrata (10 mg/mL) leka Vfend potrebna za dozu od: | ||||
3 mg/kg (broj bočica) | 4 mg/kg (broj bočica) | 6 mg/kg (broj bočica) | 8 mg/kg (broj bočica) | 9 mg/kg (broj bočica) | |
10 | - | 4,0 mL (1) | - | 8,0 mL (1) | 9,0 mL (1) |
15 | - | 6,0 mL (1) | - | 12,0 mL (1) | 13,5 mL (1) |
20 | - | 8,0 mL (1) | - | 16,0 mL (1) | 18,0 mL (1) |
25 | - | 10,0 mL (1) | - | 20,0 mL (1) | 22,5 mL (2) |
30 | 9,0 mL (1) | 12,0 mL (1) | 18,0 mL (1) | 24,0 mL (2) | 27,0 mL (2) |
35 | 10,5 mL (1) | 14,0 mL (1) | 21,0 mL (2) | 28,0 mL (2) | 31,5 mL (2) |
40 | 12,0 mL (1) | 16,0 mL (1) | 24,0 mL (2) | 32,0 mL (2) | 36,0 mL (2) |
45 | 13,5 mL (1) | 18,0 mL (1) | 27,0 mL (2) | 36,0 mL (2) | 40,5 mL (3) |
50 | 15,0 mL (1) | 20,0 mL (1) | 30,0 mL (2) | 40,0 mL (2) | 45,0 mL (3) |
55 | 16,5 mL (1) | 22,0 mL (2) | 33,0 mL (2) | 44,0 mL (3) | 49,5 mL (3) |
60 | 18,0 mL (1) | 24,0 mL (2) | 36,0 mL (2) | 48,0 mL (3) | 54,0 mL (3) |
65 | 19,5 mL (1) | 26,0 mL (2) | 39,0 mL (2) | 52,0 mL (3) | 58,5 mL (3) |
70 | 21,0 mL (2) | 28,0 mL (2) | 42,0 mL (3) | - | - |
75 | 22,5 mL (2) | 30,0 mL (2) | 45,0 mL (3) | - | - |
80 | 24,0 mL (2) | 32,0 mL (2) | 48,0 mL (3) | - | - |
85 | 25,5 mL (2) | 34,0 mL (2) | 51,0 mL (3) | - | - |
90 | 27,0 mL (2) | 36,0 mL (2) | 54,0 mL (3) | - | - |
95 | 28,5 mL (2) | 38,0 mL (2) | 57,0 mL (3) | - | - |
100 | 30,0 mL (2) | 40,0 mL (2) | 60,0 mL (3) | - | - |
Infuzioni rastvori koji su kompatibilni za rastvaranje pripremljenog koncentrata (10 mg/mL): 0,9% rastvor natrijum-hlorida za intravensku infuziju
Složeni rastvor natrijum-laktata za intravensku infuziju (Hartmanov rastvor) 5% rastvor glukoze za intravensku infuziju i Laktat Ringer intravenska infuzija
5% rastvor glukoze za intravensku infuziju i 0,45% rastvor natrijum-hlorida za intravensku infuziju 5% rastvor glukoze za intravensku infuziju
5% rastvor glukoze u 20 mEq kalijum-hloridu za intravensku infuziju 0,45% natrijum-hlorid za intravensku infuziju
5% rastvor glukoze i 0,9% rastvor natrijum-hlorida za intravensku infuziju
Kompatibilnost vorikonazola sa drugim rastvorima koji nisu spomenuti gore ili u odeljku Inkompatibilnost
je nepoznata.