Dormicum
midazolam
UPUTSTVO ZA LEK
Proizvođač: F.Hoffmann-La Roche Ltd.
Adresa: Grenzacherstrasse 124, Bazel, Švajcarska
Podnosilac zahteva: Roche d.o.o.
Adresa: Milutina Milankovića 11a, 11070 Novi Beograd, Srbija
▲ Dormicum, rastvor za injekciju, 5 mg/5ml
▲ Dormicum, rastvor za injekciju, 15 mg/3ml
Za lekove koji se izdaju samo uz lekarski recept
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Dormicum, i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Dormicum,
Kako se upotrebljava lek Dormicum,
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Dormicum,
Dodatne informacije
Lek Dormicum pripada grupi lekova koji su poznati kao benzodiazepini. To je lek sa kratkotrajnim dejstvom
koji se koristi za izazivanje sedacije (stanje smirenosti, pospanosti ili spavanja), i ublažava anksioznost, mišičnu napetost i spazam (grč mišića). Ovaj lek ima antikonvulzivni efekat i dovodi do anterogradne amnezije.
Ovaj lek se koristi za:
sedaciju uz očuvanu svest (smirenost i pospanost dok ste u budnom stanju) kod odraslih i dece
sedaciju u jedinicama intenzivne nege kod odraslih i dece
anesteziju kod odraslih (premedikacija pre uvođenja u anesteziju, uvođenje u anesteziju, kao sedativna komponenta kada se kombinuje sa drugim lekovima u anesteziji)
premedikaciju pre uvođenja u anesteziju kod dece.
Midazolam se može davati intravenskom injekcijom (ubrizgavanje u venu), intramuskularnom injekcijom (ubrizgavanje u mišić) ili rektalnom putem (u rektum).
Midazolam se može koristiti sam ili sa drugim lekovima koji se koriste za anesteziju.
Ovaj lek se ne sme koristiti:
Ukoliko ste alergični na grupu lekova koji su poznati kao benzodijazepini ili na bilo koji drugi sastojak leka Dormicum.
Ukoliko imate ozbiljne teškoće prilikom disanja ili veoma kratak dah, a treba da se podvrgnete sedaciji uz očuvanu svest (stanju smirenosti ili pospanosti tokom koga ostajete budni).
Lek Dormicum se može koristiti samo kada su na raspolaganju adekvatni uslovi za reanimaciju. Primena midazolama može dovesti do smanjenja srčane kontraktilnosti i prouzrokovati apneju (prekid disanja). U retkim slučajevima su se desili teški kardiorespiratorni neželjeni događaji. Ovo uključuje respiratornu depresiju, apneju, respiratorni i/ili srčani zastoj. Da bi se izbegli ovakvi incidenti, injekciju treba dati sporo i doza treba da bude što manja.
Treba biti posebno pažljiv ukoliko se midazolam koristi kod beba ili dece. Obavestite Vašeg lekara ukoliko vaše
dete ima oboljenje srca. Vaše dete će biti pažljivo praćeno, a doza će biti posebno prilagođena.
Kada se daje intravenski, Dormicum može da uspori disanje ili brzinu pulsa. U retkim situacijama to je dovodilo do zastoja disanja ili srca. Kako bi se to izbeglo, lek treba davati polako i u što nižim dozama.
Kada se daje kao premedikacija, odgovori pacijenata na midazolam se značajno razlikuju. Iz tog razloga ćete biti
podvrgnuti pažljivim proverama kako bi se obezbedilo da dobijete adekvatnu dozu.
Verovatnije je da će pacijenti mlađi od 6 meseci, kod kojih se lek koristi za sedaciju u Jedinicama intenzivne nege, razviti probleme sa disanjem, tako da će se kod njih doziranje vršiti postupno, a njihovo disanje i nivo kiseonika će biti praćeni.
Kada se midazolam daje kao premedikacija, bićete pažljivo praćeni, kako bi ste dobili pravu dozu, jer osetljivost varira u zavisnosti od pacijenta.
Ne preporučuje se upotreba midazolama kod novorođenčati i dece uzrasta do 6 meseci.
Zabeležene su paradoksalne reakcije i anterogradna amnezija (gubitak pamćenja za skorašnje događaje) (videti odeljak 4.4. Neželjena dejstva).
Obavezno obavestite Vašeg lekara:
Ako imate više od 60 godina
Ako imate hronične bolesti ili se osećate iznureno (npr. hronični respiratorni problemi, poremećaji bubrega, jetre i srca)
Ako redovno imate kratak dah
Ako imate mijasteniju gravis (bolest koja dovodi do mišične slabosti)
Ako imate bolest bubrega, jetre ili srca
Ako ste imali problema sa alkoholizmom i zloupotrebom droga.
Ako uzimate druge lekove uključujući i one koje Vam nije propisao Vaš lekar (videti „Na šta morate paziti ukoliko uzimate druge lekove“)
Ako ste trudni ili bi mogli da zatrudnite.
Molimo Vas da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate ili ste nedavno uzimali bilo koje druge lekove, čak i one koje nije propisao Vaš lekar.
To je izuzetno važno obzirom da istovremeno uzimanje više lekova može da pojača ili oslabi njihovo dejstvo. Na primer, dejstvo leka Dormicum mogu da pojačaju lekovi kao što su sredstva za smirenje, hipnotici (lekovi za spavanje), sedativi, alkohol, antidepresivi, narkotični analgetici (veoma jaka sredstva protiv bolova), antiepileptici (za lečenje epilepsije), anestetici i neki antihistminici (za lečenje alergije).
Efekte midazolama takođe mogu da pojačaju lekovi kao što su fungicidi (ketokonazol, vorikonazol, flukonazol,
itrakonazol, posakonazol), antibiotici (eritromicin, klaritromicin), lekovi koji se koriste za lečenje krvnog pritiska (diltiazem) i problema sa organima za varenje kao i neki lekovi koji se koriste za lečenje HIV infekcije (sakvinavir ili drugi inhibitori HIV proteaze).
Alkohol može da poveća sedativne efekte midazolama pa ga stoga treba izbegavati.
Obavezno obavestite Vašeg lekara ako ste trudni ili mislite da ste trudni, Kako bi mogao da odluči da li je ovaj lek pogodan za Vas.
Lek Dormicum može preći u majčino mleko pa stoga, ne bi trebalo da dojite 24 h nakon primene ovog leka.
Lek Dormicum može izazvati pospanost, zaboravnost, ili može uticati na Vašu koncentraciju ili koordinaciju. Ovo se može odraziti na Vašu sposobnost upravljanja vozilima i rukovanja mašinama. Nakon primene leka Dormicum ne bi trebalo da vozite i upravljate mašinama do potpunog oporavka. Vaš lekar će Vas posavetovati kada možete ponovo započeti s ovim aktivnostima. Nakon lečenja uvek bi trebalo da budete u pratnji odgovorne odrasle osobe.
Ovaj lek sadrži manje od 1 mmol (23mg) po ampuli, odnosno esencijalnog “slobodnog natrijuma”. Pomoćne materije su: natrijum-hlorid, hlorovodonična kiselina, natrijum-hidroksid i voda za injekcije.
Lek Dormicum mogu primenjivati samo iskusni lekari u prostoru u potpunosti opremljenom za nadzor bolesnika i zbrinjavanje respiratorne i kardiovaskularne funkcije i uz osoblje posebno obučeno za prepoznavanje i zbrinjavanje očekivanih neželjenih dejstava.
Vaš lekar će odlučiti o odgovarajućoj dozi za Vas. Doze značajno variraju i zavise od planiranog lečenja i potrebnog nivoa sedacije. Vaša telesna masa, starost, opšte stanje zdravlja, odgovor na lek kao i činjenica da li su Vam istovremeno potrebni i drugi lekovi takođe će uticati na dozu koju ćete primiti.
Ukoliko treba da dobijete snažna sredstva protiv bolova, prvo ćete dobiti njih, a potom svoju dozu leka Dormicum koja će Vam biti data sporo, injekcijom u venu (intravenski) ili putem infuzije, ili injekcijom u mišić (intramuskularno) ili rektalnim putem.
Pacijenti koji tokom dužeg vremena primaju midazolam mogu da postanu tolerantni na lek (lek postaje manje efikasan) ili da postanu zavisni od ovog leka.
Posle dugotrajne terapije (kao što je ona u jedinicama intenzivne nege) mogu se javiti sledeći apstinencijalni simptomi: glavobolja, bol u mišićima, anksioznost, napetost, uznemirenost, konfuzija, razdražljivost, nesanica, promene raspoloženja, halucinacije i grčevi mišića. Vaš lekar će dozu smanjivati postepeno kako bi izbegao pojavu ovih simptoma.
Lek Dormicum će Vam primeniti lekar.
Ukoliko slučajno dođe do predoziranja, to može dovesti do pospanosti, ataksije (nemogućnost kontrole voljnih pokreta mišića), dizartrije (poremećaj govora) i nistagmusa (nevoljni pokreti očiju), gubitka refleksa apneje (prestanak disanja), hipotenzije (nizak krvni pritisak), kardiorespiratorne depresije i kome. U slučaju predoziranja potrebno je inenzivno praćenje vitalnih znakova i simptomatsko lečenje kardiorespiratornih efekata kao i upotreba antagonista benzodiazepina.
Nije relevantno.
Nije relevantno.
Kao i drugi lekovi i Dormicum može da izazove neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Sledeća neželjena dejstva su zabeležena (učestalost nepoznata, ne može biti procenjena na osnovu dostupnih podataka).
Poremećaji imunog sistema: generaliziovane alergijske reakcije (reakcije kože, reakcije kardiovaskularnog sistema, zviždanje usled otežanog disanja, anafilaktički šok (životno ugožavajuće reakcije)).
Poremećaji na koži: osip, koprivnjača, svrab
Poremećaji nervnog sistema: pospanost i produžena sedacija, smanjena budnost, pospanost, konfuzija, euforija (prekomerno dobro raspoloženje), halucinacije, zamor, glavobolja, vrtoglavica i otežana mišićna koordinacija. Zabeležen je i privremeni gubitak pamćenja. Koliko dugo će to trajati zavisiće od primenjene doze leka Dormicum, a ovi događaji se mogu javiti posle Vašeg lečenja. U izolovanim slučajevima ovakvo stanje je bilo produženo.
Konvulzije (grčevi mišića) su se češće javljale kod nedonoščadi i novorođenčadi.
Mentalni poremećaji: zabeležene su i reakcije kao što su agitacija, mišični spazam i mišični tremor, uznemirenost, nasilnost, bes, agresija i napadi. One su se češće javljale posle primene visokih doza ili posle suviše brzog davanja. Deca i starije osobe su podložniji ovakvim reakcijama.
Zavisnost: pacijenti mogu da postanu zavisni od midazolama posle produžene intravenske primene. Važno je da se lek postepeno ukida kako bi se izbegli apstinencijalni simptomi, uključujući i konvulzije vezane za ukidanje leka. (videti odeljak 3. Kako se lek Dormicum upotrebljava – Produženo lečenje).
Gastrointestinalni poremećaji: osećaj mučnine, povraćanje, štucanje, zatvor, suvoća usta.
Poremećaji srca : prijavljeni su ozbiljni neželjeni događaji koji uključuju i srčani napad (zastoj srca), pad krvnog pritiska, usporenje srčanog rada, efekte vazodilatacije ( npr. crvenilo, nesvestica, glavobolja).
Poremećaji disanja: u ozbiljna neželjena dejstva spadaju komplikacije sa disanjem (koje ponekad dovode do zastoja disanja ili srca), kratak dah, ograničenje protoka vazduha kroz disajne puteve (laringospazam), štucanje. Događaji opasni po život će se verovatnije javiti kod osoba starijeg životnog doba preko 60 godina, osoba koje su već imale problema sa disanjem ili srčane probleme, posebno ukoliko se injekcija da suviše brzo ili se lek da u visokoj dozi.
Kod pacijenata mlađih od 6 meseci postoji veća verovatnoća da se razviju problemi sa disanjem, tako da kod njih doziranje treba da bude veoma postepeno, a njihovo disanje i nivo kiseonika treba pratiti.
Opšti poremećaji i poremećaji na mestu injekcije: osećaj umora, crvenilo, otok, ugrušci krvi i bol na mestu primene (crvenilo, tromboflebitis i tromboza).
Starije osobe koje uzimaju benzodiazepine, kao što je lek Dormicum, imaju povećan rizik od padova i lomova kostiju.
Ukoliko primetite bilo kakve neželjene događaje koji nisu pomenuti u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta.
5 (pet) godina.
Lek ne upotrebljavati nakon isteka roka upotrebe!
Držati Dormicum van domašaja i vidokruga dece!
Način čuvanja: ampule čuvati na temperaturi do 30oC, u originalnom pakovanju zbog zaštite od svetlosti. Potvrđena je kompatibilnost Dormicum ampula sa sledećim infuzionim rastvorima:
Natrijum-hlorid 0,9%
Glukoza 5%
Glukoza 10%
Levuloza 5%
Ringerov rastvor
Hartmanov rastvor
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 24 sata na sobnoj temperaturi ili 3 sata na 5ºC. S mikrobiološke tačke gledišta ratsvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2-8ºC, osima ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Dormicum ampule su za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Pre upotrebe ampule je potrebno vizuelno proveriti. Upotrebiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.
Dormicum 5mg/5ml: jedna ampula (5ml) sadrži 5mg midazolama.
Svaki ml rastvora za injekcije sadrži 1 mg midazolama (u obliku midazolam hlorida koji se formira in situ) Dormicum 15mg/3ml: jedna ampula (3ml) sadrži 15mg midazolama.
Svaki ml rastvora za injekcije sadrži 5 mg midazolama (u obliku midazolam hlorida koji se formira in situ)
Dormicum rastvor za injekcije (15 mg/3 ml) je bistra bezbojna tečnost u ampulama od bezbojnog stakla. Pakovanje sadrži 5 ampula od 3 ml.
Dormicum rastvor za injekcije (5 mg/5 ml) je bistra bezbojna tečnost u ampulama od bezbojnog stakla. Pakovanje sadrži 10 ampula od 5 ml.
F.Hoffmann-La Roche Ltd,
Grenzacherstrasse 124 Bazel, Švajcarska
Roche d.o.o,.
Milutina Milankovića 11a 11070 Novi Beograd, Srbija
Februar 2012.
Lek se može upotrebljavati u zdravstvenoj ustanovi.
Dormicum 15mg/3ml: 515-01-5751-11-001 od 21.05.2012.
Dormicum 5mg/5 ml: 515-01-5750-11-001 od 21.05.2012.
Dormicum je lek za uspavljivanje sa kratkotrajnim dejstvom koji je indikovan:
Kod odraslih:
Pre-medikacija pre indukcije anestezije
Indukcija anestezije
Kao agens za indukciju ili kao sedativna komponenta kod kombinovane anestezije.
Kod dece
anestezije.
STANDARDNO DOZIRANJE
Midazolam je snažan sedativni agens koji iziskuje titraciju i sporo davanje. Titracija se strogo preporučuje kako bi se bezbedno postigao željeni nivo sedacije u skladu sa kliničkim potrebama, fizičkim statusom, starošću pacijenta i lekovima koji se istovremeno primenjuju. Kod odraslih osoba starijih od 60 godina, iznemoglih osoba ili hronično bolesnih pacijenata i pedijatrijskih pacijenata, dozu treba pažljivo odrediti, a faktore rizika vezane za svakog pacijenta pojedinačno treba uzeti u obzir. Standardno doziranje je dato u donjoj tabeli.
Dodatni detalji su dati u tekstu koji sledi posle tabele.
Indikacija | Odrasli <60 god. | Odrasli >60 god./ iznemogli ili hronično bolesni | Deca |
Sedacija dok je pacijent svestan | i.v. Inicijalna doza: 2-2,5 mg Doze titriranja: 1 mg Ukupna doza: 3,5-7,5mg | i.v. Inicijalna doza: 0,5-1 mg Doze za titraciju: 0,5- 1 mg Ukupna doza: <3,5 mg | i.v. kod pacijenata od 6 meseci do 5 godina Inicijalna doza: 0,05-0,1 mg/kg Ukupna doza: <6mg i.v. kod pacijenata od 6-12 godina Inicijalna doza: 0,025- 0,05mg/kg Ukupna doza:<10mg Rektalno kod dece > 6 meseci 0,3-0,5mg/kg i m. kod dece 1-15 godina 0,05-0,15mg/kg |
Pre-medikacija u anesteziji | i.v. 1-2 mg ponovljeno i.m. 0,07-0,1 mg/kg | i.v. Početna doza: 0,5 mg Spora titracija ako je potrebno i.m. 0,025-0,05 mg/kg | Rektalno kod dece > 6 meseci 0,3-0,5mg/kg i m. kod dece 1-15 godina 0,08-0,2mg/kg |
Indukcija anestezije | i.v. 0,15-0,2 mg/kg (0,3-0,35 bez pre-medikacije) | i.v. 0,05-0,15 mg/kg(0,15- 0,3 bez pre- medikacije) | |
Sedativna komponenta u kombinovanoj anesteziji | i.v. intermitentne doze od 0,03-0,1mg/kg ili kontinuirana infuzija u | i.v. doze niže od preporučenih kod odraslih < 60 godina |
dozi od 0,03-0,1mg/kg/h | |||
Sedacija u jedinici intenzivne nege | i.v. Inicijalna doza: 0,03-0,3 mg/kg sa povećanjem za po 1-2,5 mg Doza održavanja: 0,03-0,2mg/kg/h | i.v. kod novorođenčadi < 32 nedelje gestacione starosti 0,03mg/kg/h i.v. kod novorođenčadi > 32 nedelje i dece stare do 6 meseci 0,06mg/kg/h i.v. kod dece > 6 meseci Udarna doza: 0,05 – 0,2 mg/kg Doza održavanja: 0,06- 0,12mg/kg/h | |
Za sedaciju svesnih pacijenata pre dijagnostičkih ili hirurških intervencija, midazolam se daje intravenski (i.v.). Doza mora da bude individualizovana i titrirana, i ne sme se primenjivati brzom ili pojedinačnom bolus injekcijom. Razvoj sedacije može da se razlikuje individualno u zavisnosti od fizičkog statusa pacijenta i detalja vezanih za doziranje (npr. brzina davanja, veličina doze). Ukoliko je potrebno, naredne doze se mogu primenjivati prema individualnim potrebama. Dejstvo nastupa približno 2 minuta posle injekcije. Maksimalni efekat se postiže za oko 5 do 10 minuta.
Odrasli
Intravensku (i.v.) injekciju midazolama treba dati lagano brzinom od otprilike 1 mg u 30 sekundi.
Kod odraslih osoba, ispod 60 godina inicijalna doza je 2 do 2,5 mg i ona se daje 5 do 10 minuta pre početka procedure. Dodatne doze od 1 mg se mogu davati po potrebi. Utvrđeno je da se srednja ukupna doza kreće između 3,5 i 7,5 mg. Ukupna doza veća od 5 mg obično nije neophodna.
Kod odraslih starijih od 60 godina, iznemoglih osoba ili pacijenata sa hroničnim bolestima, početna doza treba biti smanjena na 0.5-1 mg i data 5-10 minuta pre započinjanja procedure. Dalje doze od 0,5 do 1 mg se mogu davati po potrebi. S obzirom da se maksimalni efekat kod ovih pacijenata postiže sporije, dodatne doze midazolama treba titrirati vrlo sporo i pažljivo. Ukupna doza veća od 3,5 mg obično nije potrebna.
Deca
Intravenska (I.V.) primena: Midazolam treba lagano titrirati do željenog kliničkog dejstva. Inicijalnu dozu midazolama treba davati tokom 2-3 minuta. Treba sačekati dodatnih 2 do 5 minuta kako bi se u potpunosti procenio sedativni efekat pre nego što se započne postupak primene ponovljene doze. Ukoliko je neophodna dodatna sedacija, nastavite sa tiracijom uz postepeno povećavanje doze sve dok se ne dostigne potreban nivo sedacije. Kod novorođenčadi i male dece ispod 5 godina mogu biti potrebne značajno veće doze (mg/kg) nego kod starije dece i adolescenata.
Deca mlađa od 6 meseci: deca mlađa od 6 meseci su posebno osetljiva na opstrukciju disajnih puteva i hipoventilaciju. Iz tog razloga se upotreba sedacije dok je dete svesno ne preporučuje kod dece mlađe od 6 meseci. Deca od 6 meseci do 5 godina: inicijalna doza od 0,05 do 0,1 mg/kg. Da bi se postigao krajnji efekat može biti neophodna ukupna doza do 0,6 mg/kg, ali ukupna doza ne sme da prelazi 6mg. Veće doze mogu biti udružene sa produženom sedacijom i rizikom od hipoventilacije.
Deca od 6 do 12 godina: inicijalna doza je 0,025 do 0,05 mg/kg. Može biti potrebna ukupna doza do 0.4 mg/kg do maksimalno 10 mg. Veće doze mogu biti udružene sa produženom sedacijom i rizikom od hipoventilacije.
Deca od 12 do 16 godina: doziranje treba da bude kao i kod odraslih.
Rektalna primena: Ukupna doza midazolama se obično kreće od 0,3 do 0,5 mg/kg. Rektalna primena rastvora u ampuli se vrši uz pomoć plastičnog aplikatora koji je fiksiran na kraju šprica. Ukoliko je volumen koji treba dati suviše mali, može se dodati voda do ukupnog volumena od 10 ml. Ukupnu dozu treba dati odjednom, a ponovljeno rektalno davanje treba izbegavati.
Upotreba kod dece mlađe od 6 meseci se ne preporučuje, pošto su raspoloživi podaci kod ove populacije ograničeni.
Intramuskularna (I.M.) primena: preporučeno doziranje je od 0,05 do 0,15 mg/kg. Obično nije potrebna ukupna doza veća od 10,0 mg. Ovaj vid primene treba koristiti samo u izuzetnim slučajevima. Rektalna primena je bolja, jer je i m. injekcija leka bolna.
Kod dece čija je telesna masa ispod 15 kg se ne preporučuju rastvori midazolama čija je koncentracija veća od 1 mg/kg. Veće koncentracije treba razblažiti do 1 mg/kg.
DOZIRANJE KOD ANESTEZIJE
Premedikacija midazolamom koji se daje neposredno pre neke procedure dovodi do sedacije (izaziva pospanost ili omamljenost i eliminiše zabrinutost) i preoperativno slabljenje memorije. Midazolam se takođe može davati u kombinaciji sa antiholinergicima. Kod ove indikacije, midazolam treba davati i.v. ili i.m., duboko u mišiće velike mase, 20 do 60 minuta pre indukcije anestezije, ili još bolje, rektalnim putem kod dece (videti dole). Konstantno praćenje ovih pacijenata posle primene premedikacije je obavezno obzirom da osetljivost kod različitih osoba varira i može doći do simptoma predoziranja.
Odrasli
Za preoperativnu sedaciju i smanjenje sećanja na preoperativne događaje, preporučena doza za odrasle sa ASA fizičkim statusom I i II i koji su mlađi od 60 godina je 1-2 mg i.v. ponoviti po potrebi, ili 0,07 do 0,1 mg/kg i daje se i.m. Ova doza se mora smanjiti i individualizovati ukoliko se midazolam primenjuje kod osoba starijih od 60 godina, iznemoglih osoba ili pacijenata sa hroničnim bolestima. Preporučuje se početna i.v. doza od 0.5 mg i po potrebi se mora polako titrirati. Preporučuje se i.m. primena doza od 0,025 do 0,05 mg/kg. U slučaju istovremene primene narkotika doza midazolama treba biti smanjena. Uobičajena doza je 2 do 3 mg.
Pedijatrijski pacijenti
Novorođenčad i deca uzrasta do 6 meseci:
Upotreba kod dece mlađe od 6 meseci se ne preporučuje obzirom da su raspoloživi podaci ograničeni.
Deca uzrasta preko 6 meseci
Rektalna primena: Ukupnu dozu midazolama koja se obično kreće od 0.3 do 0.5 mg/kg treba dati 15 do 30 minuta pre indukcije anestezije. Rektalna administracija rastvora u ampulama se vrši uz pomoć plastičnog aplikatora koji je fiksiran na vrhu šprica. Ukoliko je volumen koji treba ubrizgati suviše mali, može se dodati voda do ukupnog volumena od 10 ml.
Intramuskularna (I.M.) primena: Obzirom da je i.m. injekcija bolna, ovaj način primene treba koristiti samo u izuzetnim slučajevima. Preporučuje se rektalna primena. Međutim, pokazalo se da je i.m. primenjena doza midazolama od 0,08 do 0,2 mg/kg efikasna i bezbedna. Kod dece uzrasta između godinu dana i 15 godina, potrebne su srazmerno veće doze nego kod odraslih u odnosu na telesnu masu.
Kod dece čija je telesna masa manja od 15 kg, rastvori midazolama čija je koncentracija viša od 1 mg/ml se ne preporučuju. Veće koncentracije treba razblažiti do 1 mg/ml.
Odrasli
Ukoliko se midazolam koristi za indukciju anestezije pre nego što se daju drugi anestetici, individualni odgovor se razlikuje. Dozu treba titrirati dok se ne postigne željeni efekat u skladu sa starošću pacijenta i kliničkim statusom. Kada se midazolam koristi pre ili u kombinaciji sa drugim intravenskim ili inhalacionim agensima za indukciju anestezije, inicijalnu dozu svakog od ovih agenasa treba značajno smanjiti, ponekad i na 25% uobičajene početne doze pojedinih agenasa. Željeni nivo anestezije se postiže postepenom titracijom. Intravenska doza midazolama za indukciju treba da se daje polako i deo po deo. Svaki deo od najviše 5 mg treba ubrizgavati tokom 20 do 30 sekundi, ostavljajući interval od 20 sekundi između dva dela.
U premedikaciji odraslih osoba mlađih od 60 godina, obično će biti dovoljna i.v. doza od 0,15 do 0,2 mg/kg. Kod odraslih osoba mlađih od 60 godina koje nisu podvrgnute premedikaciji, ova doza može biti viša (0,3 do 0,35 mg/kg i.v.). Ukoliko je to potrebno za završetak indukcije, mogu se koristiti povećanja od približno 25% inicijalne doze koja je primenjena kod datog pacijenta. Umesto toga, indukcija se može završiti inhalacionim anesteticima. U rezistentnim slučajevima se može upotrebiti ukupna doza do 0,6 mg/kg za indukciju, ali tako velike doze mogu da produže oporavak.
U premedikaciji odraslih starijih od 60 godina, iznemoglih osoba ili pacijenata sa hroničnim bolestima, dozu treba značajno smanjiti, npr. do 0.05-0.15 mg/kg datu i.v. tokom 20-30 sekundi i pustiti 2 minuta do postizanja efekta.
Kod odraslih osoba starijih od 60 godina kod kojih nije primenjena premedikacija obično su potrebne veće doze
midazolama za indukciju: preporučuje se inicijalna doza od 0,15 do 0,3 mg/kg. Kod pacijenata sa teškim sistemskim bolestima ili drugim bolestima kod kojih nije vršena premedikacija obično je potrebna niža doza midazolama za indukciju. Obično je dovoljna početna doza od 0,15 do 0,25 mg/kg.
Odrasli
Midazolam se može davati kao sedativna komponenta u kombinovanoj anesteziji bilo u vidu dodatnih intermitentnih malih i.v. doza (opseg između 0,03 i 0.1 mg/kg) ili u vidu kontinuirane infuzije i.v. midazolama (opseg između 0,03 i 0,1 mg/kg/h) obično u kombinaciji sa analgeticima. Doze i intervali između doza se razlikuju u zavisnosti od individualne reakcije pacijenta.
Kod odraslih starijih od 60 godina, iznemoglih osoba ili pacijenata sa hroničnim bolestima, potrebne su niže doze
održavanja.
Željeni nivo sedacije se postiže postepenom titracijom midazolama posle čega sledi kontinuirana infuzija ili intermitentni bolus, u zavisnosti od kliničkih potreba, fizičkog statusa, starosti pacijenta i lekova koji se
istovremeno primenjuju (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Odrasli:
Inicijalna intravenska (i.v.) doza: 0,03 do 0,3 mg/kg treba davati polako uz postepeno povećanje. Svako povećanje od 1 do 2,5 mg treba ubrizgavati tokom 20 do 30 sekundi, a između treba pustiti da prođe 2 minuta. Kod pacijenata sa hipovolemijom, vazokonstrikcijom ili hipotermijom, inicijalnu dozu treba smanjiti ili izostaviti. Kada se midazolam primenjuje sa snažnim analgetikom, treba prvo primeniti analgetik, tako da se sedativni efekt midazolama bezbedno titrira počev od maksimalnog intenziteta sedacije izazvane analgetikom.
Intravenska (I.V.) doza održavanja: doze mogu da se kreću od 0,03 do 0,2 mg/kg/h. Kod pacijenata sa hipovolemijom, vazokonstrikcijom ili hipotermijom, dozu održavanja treba smanjiti. Nivo sedacije treba redovno procenjivati. Kod dugotrajne sedacije može se razviti tolerancija, pa se doze moraju povećati.
Novorođenčad i deca do 6 meseci starosti
Midazolam treba davati u vidu kontinuirane i.v. infuzije, počevši sa 0,03mg/kg/h (0,5 mikrograma/kg/min) kod novorođenčadi gestacione starosti < 32 nedelje ili 0,06 mg/kg/h (1 mikrograma /kg/min) kod novorođenčadi gestacione starosti > 32 nedelje, i dece do 6 meseci.
Intravenske inicijalne doze se ne preporučuju kod prevremeno rođene dece, novorođenčadi i odojčadi uzrasta do 6 meseci, već umesto toga infuzija može da bude brža tokom prvih nekoliko sati kako bi se uspostavili terapijski nivoi u plazmi. Brzinu infuzije treba pažljivo i više puta procenjivati, posebno posle prva 24 sata tako da može da se primeni najniža efektivna doza i smanji mogućnost akumulacije leka.
Potrebno je pažljivo praćenje brzine respiracije i saturacije kiseonikom.
Deca starija od 6 meseci
Kod intubiranih pedijatrijskih pacijenata i pedijatrijskih pacijenata na ventilaciji, inicijalnu dozu od 0,05 do 0,2 mg/kg i.v. treba davati lagano tokom najmanje 2-3 minuta kako bi se postigao željeni klinički efekat. Midazolam se ne sme davati u vidu brzih intravenskih doza. Posle inicijalne doze sledi kontinuirana i.v. infuzija u dozi od 0,06 do 0,12mg/kg/h (1 do 2 mikrograma/kg/min). Brzina infuzije se može povećati ili smanjiti (generalno za 25% inicijalne ili već postignute brzine infuzije), po potrebi, ili se može primeniti dopunska i.v. doza midazolama kako bi se pojačao ili održao željeni efekat.
Pri započinjanju infuzije midazolama kod hemodinamski kompromitovanih pacijenata, uobičajenu inicijalnu dozu treba titrirati uz mala postepena povećanja, a pacijenta treba pratiti zbog hemodinamske nestabilnosti, npr. hipotenzije. Ovi pacijenti su takođe osetljivi na dejstvo midazolama na respiratornu depresiju, i oni iziskuju pažljivo praćenje brzine respiracije i saturacije kiseonikom.
Kod prevremeno rođene dece, novorođenčadi i dece čija je telesna masa ispod 15 kg, rastvori midazolama u koncentracijama višim od 1 mg/kg se ne preporučuju. Veće koncentracije treba razblažiti do 1 mg/ml.
Primena kod posebih grupa pacijen ata
Bubrežna insuficijencija
Kod bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina <10ml/min) farmakokinetika slobodnog midazolama nakon jedne i.v. doze slična je kao kod zdravih dobrovoljaca. Međutim, nakon produžene infuzije u
jedinicama intezivne nege, srednje vreme trajanja sedativnog efekta kod bolesnika sa oštećenjem bubrega bilo je značajno veće, najverovatnije zbog nagomilavanja alfa- hidroksimidazolam glukuronida.
Ne postoje posebni podaci za bolesnike sa teškom bubrežnom insuficijencijom (klirens kreatinina ispod 30ml/min)
koji su primali midazolam za uvođenje u anesteziju.
Insuficijencija jetre
Insuficijencija jetre smanjuje klirens i.v. midazolama sa posledičnim povećanjem terminalnog poluvremena eliminacije. Zbog toga klinički efekti mogu biti jači i produženi. Potrebnu dozu treba smanjiti i uspostaviti stalno praćenje vitalnih znakova (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Pedijatrijska populacija
Videti gore, kao i odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka.
Upotreba ovog leka kod pacijenata sa poznatom preosetljivošću na benzodiazepine ili bilo koju pomoćnu supstancu leka.
Upotreba ovog leka za sedaciju svesnih pacijenata sa teškom respiratornom insuficijencijom ili akutnom respiratornom depresijom.
Midazolam treba da ordiniraju samo iskusni lekari u jedinicama potpuno opremljenim za praćenje i podršku respiratornih i kardiovaskularnih funkcija i osoba posebno obučenih za prepoznavanje i upravljanje očekivanim neželjenim događajima, uključujući respiratornu i srčanu reanimaciju. Prijavljeni su slučajevi teških kardiopulmonalnih neželjenih događaja. Oni su uključivali respiratornu depresiju, apneju, respiratorni zastoj i/ili srčani zastoj. Postoji veća verovatnoća za javljanje tih po život opasnih događaja ukoliko je injekcija data suviše brzo ili ukoliko se primeni visoka doza (videti odeljak Neželjena dejstva).
Poseban oprez je potreban za sedaciju bolesnika sa oštećenjem respiratorne funkcije.
Pedijatrijski pacijenti mlađi od 6 meseci su posebno osetljivi na opstrukciju disajnih puteva i hipoventilaciju, pa je stoga suštinski važna titracija sa malim povećanjima do postizanja kliničkog efekta kao i pažljivo praćenje brzine respiracije i saturacije kiseonikom.
Kada se midazolam koristi za premedikaciju, obavezna je adekvatna opservacija pacijenta posle primene leka obzirom da se osetljivost razlikuje od osobe do osobe, a mogu se javiti i simptomi predoziranja.
Treba biti posebno oprezan kada se midazolam daje visoko rizičnim pacijentima:
odrasli stariji od 60 godina
hronično oboleli ili iznemogli pacijenti, npr.:
pacijenti sa hroničnom respiratornom insuficijencijom
pacijenti sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom, oštećenom funkcijom jetre ili srca.
pedijatrijski pacijenti, posebno oni sa kardiovaskularnom nestabilnošću.
Kod ovih visoko rizičnih pacijenata su potrebne niže doze (videti odelajk Doziranje i način primene) i njih treba stalno pratiti radi otkrivanja ranih znakova promene vitalnih funkcija.
Kao i kod svih supstanci koje izazivaju depresiju CNSa i/ili izazivaju relaksaciju mišića, pri primeni midazolama
treba biti posebno oprezan kod pacijenata sa mijastenijom gravis.
Tolerancija
Zabeležen je određeni gubitak efikasnosti ukoliko se midazolam koristi za dugoročnu sedaciju u jedinicama intenzivne nege.
Zavisnost
Ukoliko se midazolam koristi za dugoročnu sedaciju u jedinicama intenzivne nege, treba imati u vidu da može doći do fizičke zavisnosti od midazolama. Rizik od zavisnosti se povećava sa dozom i trajanjem tretmana. Rizik je takođe veći kod pacijenata sa istorijom zloupotrebe alkohola i/ili droga (videti odeljak Neželjena dejstva).
Apstinencijalni simptomi
Tokom produženog tretmana midazolamom u jedinicama intenzivne nege može doći do fizičke zavisnosti. Iz tog razloga će nagli prekid tretmana biti praćen apstinencijalnim simptomima. Može doći do sledećih simptoma: glavobolja, bol u mišićima, anksioznost, napetost, nemir, konfuzija, razdražljivost, nesanisa sa povratnim efektom (rebound efekat), promene raspoloženja, halucinacije i konvulzije. Obzirom da je rizik od apstinencijalnih simptoma veći posle naglog prekida tretmana, preporučuje se postepeno smanjenje doze.
Amnezija
Midazolam izaziva anterogradnu amneziju (ovaj efekat je često veoma poželjan u situacijama kao što su one pre i tokom hirurških i dijagnostičkih procedura), a njeno trajanje je direktno proporcionalno sa primenjenom dozom. Produžena amnezija može da predstavlja problem kod ambulantnih pacijenata koji treba da budu otpušteni posle intervencije. Posle parenteralne primene midazolama, pacijente treba otpustiti iz bolnice ili ordinacije samo ukoliko imaju pratnju.
Paradoksalne reakcije
Paradoksalne reakcije, kao što su agitacija, nevoljni pokreti (uključujući tonično/klonične konvulzije i mišićni tremor), hiperreaktivnost, neprijateljstvo, bes, agresivnost, paroksizmalna ekscitacija i napadi, zabeleženi su pri primeni midazolama. Ove reakcije mogu da se jave pri primeni visokih doza i/ili ukoliko se injekcija daje brzo. Najveća incidencija takvih reakcija je zabeležena među decom i osobama starijeg životnog doba.
Izmenjena eliminacija midazolama
Eliminacija midazolama može biti izmenjena kod pacijenata koji dobijaju jedinjenja koja inhibiraju ili indukuju CYP3A4, pa prema tome treba prilagoditi dozu midazolama (videti odelajk Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Eliminacija midazolama takođe može da bude odložena kod pacijenata sa disfunkcijom jetre, malim minutnim volumenom kao i kod novorođenčadi (za detaljnije informacije pogledati Sažetak karakteristika leka).
Prevremeno rođena deca i novorođenčad
Zbog povećanog rizika od apneje, savetuje se izuzetan oprez pri sedaciji prevremeno rođenih novorođenčadi i neintubiranih nedonoščadi. Potrebno je pažljivo praćenje brzine respiracije i saturacije kiseonikom.
Brzu injekciju midazolama treba izbegavati kod novorođenčadi.
Novorođenčad imaju smanjenu i/ili nezrelu funkciju organa i takođe su osetljivi na duboke i/ili produžene respiratorne efekte midazolama.
Neželjeni hemodinamski događaji su zabeleženi kod pedijatrijskih pacijenata sa kardiovaskularnom nestabilnošću i kod ove populacije treba izbegavati brzu intravensku administraciju.
Pedijatrijski pacijenti do 6 meseci starosti
U ovoj populaciji, midazolam je indikovan samo za sedaciju u jedinicama intezivne nege.
Pedijatrijski pacijenti do 6 meseci starosti su praktično osetljivi na opstrukciju vazdušnih puteva i hipoventilaciju, zbog toga je titracija sa malim koracima do postizanja kliničkog efekta i pažljivo praćenje brzine disanja i saturacije kiseonikom od izuzetne važnosti ( videti odeljak iznad Prevremeno rođena deca).
Istovremena upotreba alkohola /CNS depresora
Treba izbegavati istovremenu upotebu midazolama sa alkoholom i /ili depresorima CNS-a. Takva istovremena upotreba može potencijalno povećati kliničke efekte midazolama uključujući tešku sedaciju ili klinički značajnu respiratornu depresiju (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Medicinska istorija alkoholizma ili zloupotrebe droga
Midazolam kao i ostale benzodiazepine treba izbegavati kod bolesnika sa istorijom alkoholizma ili zloupotrebe droga.
Kriterijumi za otpust bolesnika
Nakon primanja midazolama, pacijente treba otpustiti iz bolnice ili konsultanske sobe samo na preporuku lekara koji je sudelovao u lečenju, kao i uz pratnju druge osobe.
Preporučuje se da nakon otpuštanja iz bolnice ili ordinacije bolesnik odlazi kući u pratnji druge osobe.
Ovaj lek sadrži manje manje od 1mmol natrijuma (23mg) po ampuli, odnosno esencijalnog “slobodnog natrijuma”.
Midazolam se metaboliše preko CYP3A4.
Inibitori i induktori CYP3A imaju potencijal da povećaju, odnosno smanje koncetraciju, što utiče i na efekte midazola, i u skladu sa tim je potrebno prilagođavanje doze midazolama.
Farmakokinetička interakcija sa CYP3A4 inhibitorima i induktorima su intezivnije sa oralnim u poređenju sa i.v. midazolamom, jer CYP3A4 postoji i u gornjem delu gastrointestinalnog trakta. To se događa zbog toga što će se peroralnim putem menjati oboje, i sistemski klirens i raspoloživost, dok se pri parenteralnoj primeni menja samo sistemski klirens.
Nakon jedne doze i.v. midazolama, posledice maksimalnog kliničkog efekta zbog CYP3A4 inhibicije biće minorne,
dok će trajanje efekata biti produženo. Međutim, nakon produženog doziranja midazolama, i veličina i trajanje efekata biće produženo u prisustvu inhibitora CYP3A4.
Nisu dostupni podaci o CYP3A4 modulacijama farmakokinetike midazolama nakon rektalne i intarmuskularne
primene. Očekivano je da su ove intrakcije manje naglašene kod rektalne nego kod oralne primene zato što je gastrointestinalni trakt zaobiđen, a nakon intramuskularne primene efekti CYP3A4 modulacije ne bi trebalo da se bitno razliku od onih zapaženih sa i.v. midazolamom.
Stoga se preporučuje da se pažljivo prate klinički efekti i vitalni znaci prilikom korišćenja midazolama, uzimajući u obzir da oni mogu biti jači i dugotrajniji, nakon istovremene primene inhibitora CYP3A4, bilo da je data samo jednom. Naime, primena visokih doza ili dugotrajne infuzije midazolama kod pacijenata koji primaju jake CYP3A4 inhibitore, npr. tokom tretmana u jedinicama intenzivne nege, može da dovede do dugotrajnog hipnotičkog efekta, mogućeg odloženog oporavka i moguće respiratorne depresije, što iziskuje prilagođavanje doze.
Što se tiče indukcije, treba uzeti u obzir da je procesu indukcije potrebno nekoliko dana da bi se postigao
maksimalan efekat i nekoliko dana da efekat nestane. Suprotno lečenju od nekoliko dana s induktorom, kratkotrajno lečenje induktorom uz primenu midazolama očekivano rezultira manjim međusobnim interakcijama. Međutim, kod kratkotrajne primene jakih induktora ne može se isključiti značajna indukcija.
Midazolam ne menja farmakokinetiku drugih lekova.
Lekovi koji inhibiraju CYP3A4
Azolni antifungicidi:
Ketokonazol povećava koncetraciju intravenskog midazolama u plazmi 5 puta, dok je terminalno poluvreme eliminacije povećano oko 3 puta. Ako se parenteralni midazolam primenjuje istovremeno sa jakim CYP3A4 inhibitorima ketokonazola, to treba uraditi u jedinicima intezivne nege gde je obezbeđeno stalno praćenje i adekvatna medicinska pomoć u slučaju respiratorne depresije ili/i produžene sedacije. Treba razmotriti promene u doziranju i prilagođavanje doze, naročito ako se primenjuje više od jedne i.v. doze midazolama. Ista preporuka važi i za druge azolne antifungicide (videti dalje), pošto su prijavljeni slučajevi povećanog sedativnog efekta i.v. midazolama, mada u manjoj meri.
Vorikonazol povećava ekspoziciju intravenskog midazolama 3 puta, dok je njegovo poluvreme eliminacije povećano oko 3 puta.
Flukonazol i itrakonazol povećavaju koncetraciju intravenskog midazolama u plazmi 2-3 puta, zajedno sa povećanjem poluvremena eliminacije 2.4 puta za itrakonazol i 1.5 puta za flukonazol.
Posakonazol povećava koncetraciju intravenskog midazolama za oko 2 puta.
Treba uzeti u obzir da ako se midazolam primeni oralno, ekspozicija će drastično biti veća od gore pomenutih, posebno sa ketokonazolom, itrakonazolom, vorikonazolom.
Ampule midazolam nisu indikovane za oralnu primenu.
Makrolodni antibiotici
Eritromicin dovodi do povećanja koncetracije intravenskog midazolamaza oko 1.6-2 puta zajedno sa povećanjem poluvremena eliminacije za 1.5-1.8 puta.
Klaritromicin povećava koncetraciju midazolma do 2.5 puta zajedno sa povećanjem poluvremena eliminacije za 1.5-2 puta.
Dodatne informacije za oralno primenjeni midazolam
Roksitromicin: Dok informacije za roksitromicin sa i.v. midazolamom nisu dostupne, njegov blagi efekat na poluvreme eliminacije oralnog midazolama, povećavajući ga za 30%, dovodi do zaključka da su efekti roksitromicina na intravenski midazolam minorni.
Inhibitori HIV proteze
Sakvinavir i drugi inhibitori HIV proteaze: istovremena primena inhibitora proteaze može dovesti do velikog povećanja koncentracije midazolama. Nakon istovremene primene sa ritonavirom pojačanim lopinavirom, koncentracija intravenskog midazolama u plazmi povećana je 5.4 puta, sa sličnim povećanjem i u terminalnom poluvremenu eliminacije. Ako se parenteralni midazolm istovremeno primeni sa inhibitorima HIV protezama, šema lečenja je ista kao gore pomenuta sa azolnim antigungicidima, ketokonazolom.
Dodatne informacije za oralni midazolam
Na osnovu podataka za druge CYP3A4 inhibitore, očekuje se da koncetracija midazolama u plazmi bude značajno veća nego kada se midazolam daje oralno. Dakle, inhibitore proteze ne treba istovremeno primenjivati sa oralno primenjenim midazolamom.
Blokatori kalcijumovih kanala
Diltiazem: Jedna doza diltiazema povećava koncetraciju intravenskog midazolama u plazmi za oko 25% i terminalno poluvreme eliminacije se produžava za 43%.
Dodatne informacije za oralni midazolam
Verapamil/diltiazem povećava koncetraciju oralnog midazolama u plazmiza oko 3, odnosno 4 puta. Terminalno poluvreme eliminacije midazolama se povećalo za 41% odnosno 49%.
Drugi lekovi/biljni preparati
Atorvastatin pokazuje povećanje koncetracije i.v. midazolama za 1.4 puta u plazmi, u odnosu na kontrolnu grupu.
Dodatne informacije za oralni midazolam
Nefazodon povećava koncetraciju oralnog midazolama u plazmi za 4.6 puta zajedno sa povećanjem terminalnog poluvremena eliminacije 1.6 puta.
Aprepitant dozno zavisno povećava koncetraciju oralnog midazolama u plazmi za 3.3 puta nakon 80mg /dan, zajedno za povećanjem terminalnog poluvremena eliminacije za 2 puta.
Lekovi koji indukuju CYP3A
Rifampicin smanjuje koncetraciju intravenskog midaolama u plazmi za oko 60% nakon 7 dana primene rifampicina od 600mg. Terminalno poluvreme eliminacije se smanjuje za oko 50-60%.
Dodatne informacije za oralni midazolam
Rifampicin smanjuje koncetraciju oralnog midazolama za 96% kod zdravih osoba, dok je psihomotorni efekat skoro u potpunosti izgubljen.
Karbamazepin/ fenitoin: Ponovljene doze karbamazepina ili fenitoina dovode do smanjena koncentracije oralnog midazolama u plazmi do 90% i skraćuju terminalno poluvreme eliminacije za 60%.
Efavirenz: odnos CYP3A4 metabolita -hidroksi-midazolama povećan je 5 puta u odnosu na midazolam, što potvrđuje indukcijsko delovanje efavirenza na CYP3A4.
Biljni preparati i hrana
Kantarion smanjuje koncetraciju midazolama za oko 20-40% zajedno sa smanjenjem terminalnog poluvremena eliminacije za oko 15-17%. Zavisno od specifičnosti ekstrakta kanariona, indukcioni efekat CYP3A4 može imati različit efekat.
Lek-lek interakcija
Istovremena primena midazolama sa drugim sedativima/hipnotičkim lekovima i lekovima koji dovode do depresije CNS, uključujući i alkohol, dovodi do povećane sedacije i respiratorne depresije.
Primeri uključuju opijatne derivate (mogu se koristiti kao analgetici, antitusici) antipsihotike, druge benzodiazepine
koji se koriste kao anksiolitici ili hipnotici, barbiturati, propofol, ketamin, etomidat; sedativni antidepresivi, H1- antihistaminici starije generacije i antihipertenzivi sa centralnim delovanjem.
Alkohol može znatno poboljšati sedativni efekat midazolama. Unos alkohola treba izbegavati u slučaju primene midazolama (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Midazolam smanjuje minimalnu alveolarnu koncentraciju (MAK) inhalacionih anestetika.
Nema dovoljno podataka o midazolamu kako bi se procenila njegova bezbednost tokom trudnoće. Studije na životinjama ne ukazuju na teratogene efekte, ali je zabeležena fetalna toksičnost kao i sa drugim benzodiazepinima. Nema podataka o izloženosti trudnica tokom prva dva trimestra trudnoće.
Davanje visokih doza midazolama u poslednjem trimestru trudnoće, tokom porođaja ili kada se koristi kao agens za indukciju anestezije kod carskog reza izaziva, kako je zabeleženo, neželjene efekte kako kod majke tako i kod fetusa (inhalacioni rizik kod majke, nepravilnosti u srčanoj frkvenci kod fetusa, hipotonija, nedovoljno sisanje, hipotermija i respiratorna depresija kod novorođenčeta).
Takođe, deca majki koje su dobijale benzodiazepine hronično tokom poslednje faze trudnoće mogu da razviju fizičku zavisnost i mogu da budu izložena istom riziku od nastanka apstinencijalnih simptoma u postnatalnom periodu.
Shodno tome, midazolam se može koristiti tokom trudnoće samo ukoliko je izričito neophodno. Njegovu primenu
treba izbegavati kod carskog reza.
Rizik kome se izlaže novorođenče treba uzeti u obzir pri administraciji midazolama tokom bilo kog hirurškog zahvata neposredno pred porođaj.
Midazolam u malim količinama prolazi u majčino mleko. Majke koje doje treba savetovati da prekinu dojenje tokom perioda od 24 sata posle primene midazolama.
Sedacija, amnezija, oslabljena pažnja i oslabljena mišićna funkcija mogu negativno da utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama. Pre dobijanja midazolama, pacijenta treba upozoriti da ne upravlja motornim vozilima, niti da rukuje mašinama sve dok se potpuno ne oporavi. Lekar treba da odluči o tome kada pacijent može da nastavi sa ovim aktivnostima. Preporučuje se da posle otpuštanja ovi pacijenti imaju pratioca pri odlasku kući.
Zabeleženo je javljanje ovih neželjenih dejstava (učestalost nepoznata, ne može biti procenjena na osnovu dostupnih podataka) posle injekcije midazolama:
Poremećaji imunog sistema: generalozovana reakcija preosetljivosti (kožne reakcije, kardivaskularne reakcije, bronhospazam), anfilaktički šok.
Primećene su i paradoksalne reakcije kao što su agitacija, nevoljni pokreti (uključujući tonično/klonične pokrete i mišični tremor), hiperreaktivnost, nasilnost, bes, agresivnost, paroksizmalna ekscitacija i napadi, posebno među decom i starijim osobama.
Zavisnost: Upotreba midazolama, čak i u terapijskim dozama, može da dovede do fizičke zavisnosti. Posle produžene i.v. administracije, prekid, posebno nagli prekid primene može da bude praćen apstinencijalnim simptomima uključujući i konvulzije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Prijavljeni su konvulzije kod prevremeno rođenih i novorođenčati.
Do incidenata koji su opasni po život će verovatnije doći kod odraslih osoba starijih od 60 godina kao i kod onih
kod kojih je prethodno postojala respiratorna insuficijencija ili oslabljena srčana funkcija, posebno ukoliko se injekcija da suviše brzo ili ukoliko se primeni suviše velika doza (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Respiratorni poremećaji: Prijavljeni su teški kardiorespiratorni neželjeni događaji koji uključuju respiratornu depresiju, apneju, respiratorni zastoj, dispneju, laringospazam. Do incidenata koji su opasni po život će verovatnije doći kod odraslih osoba starijih od 60 godina kao i kod onih kod kojih je prethodno postojala respiratorna insuficijencija ili oslabljena srčana funkcija, posebno ukoliko se injekcija da suviše brzo ili ukoliko se primeni suviše velika doza (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Štucanje.
Povrede, trovanje i proceduralne komplikacije: zabeležen je povećan rizik od pada i fraktura kod starijih osoba koji koriste benzodiazepine.
Simptomi
Kao i drugi benzodiazepini, midazolam često uzrokuje ošamućenost, ataksiju, dizartriju i nistagmus. Predoziranje midazolamom retko je životno ugrožavajuće ako se lek uzme sam, ali može dovesti do arefleksije, apneje, hipotenzije, kardirespiratorne depresije, i u retkim slučajevima do kome. Koma, ako se dogodi, uobičajeno traje nekoliko časova, ali može biti dugotrajna i ciklična, naročito kod starijih pacijenata. Efekat respiratorne depresije benzodiazepina je ozbiljniji kod pacijenata sa respiratornim bolestima.
Benzodijazepini pojačavaju efekat drugih depresora centralnog nervnog sistema, uključujući alkohol.
Lečenje
Pratiti vitalne znakove pacijenta i sprovesti korektivne mere skladu sa kliničkim stanjem pacijenta. Pacijenti mogu zahtevati sistemsko lečenje kardiorespiratornih efekata i efekata centralnog nervnog sistema.
Ako je uzima oralno dalju apsorpciju treba sprečiti adekvatnim metodom, npr. lečenje unutar 1-2 časova aktivnim ugljem. Zaštita disajnih puteva je nužna priliko primene aktivnog uglja kod pospanih bolesnika. U slučaju mešane ingestije može biti potrebno ispiranje želuca, ali ne kao uobičajena metoda.
Ako je depresija CNS teška, treba razmotriti upotrebu flumazenila, antagonista benzodiazepina.
Ovo treba primeniti samo u uslovima gde je moguć stalni nadzor pacijenta. Zbog kratkog poluvremena eliminacije (oko 1 sat), pacijenti kojima je primenjen flumazenil će zahtevati praćenje i nakon što njegovi efekti prođu. Flumazenil treba da se koristi sa velikim oprezom, u prisustvu lekova koji smanjuju prag napada (npr. tricikličnih antidepresiva). Za više informacija o pravilnoj upotrebi leka, pogledati informacije o propisivanju flumazenila.
Ne razblaživati Dormicum ampule sa proizvodom Macrodex 6% u glukozi.
Ne mešati sadržaj Dormicum ampula sa alkalnim injekcijama. Midazolam se taloži u prisustvu natrijum- bikarbonata.
Dormicum ampule se ne smeju mešati sa ostalim rastvorima, osim onih koji su navedeni u delu Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka.
Potvrđena je kompatibilnost Dormicum ampula sa sledećim infuzionim rastvorima:
Natrijum-hlorid 0,9%
Glukoza 5%
Glukoza 10%
Levuloza 5%
Ringerov rastvor
Hartmanov rastvor
Hemijska i fizička stabilnost pripremljenog rastvora je potvrđena 24 sata na sobnoj temperaturi ili 3 sata na 5ºC. S mikrobiološke tačke gledišta ratsvor treba odmah primeniti nakon pripreme za upotrebu. Ako se odmah ne upotrebi, vreme i uslovi čuvanja pre upotrebe su odgovornost korisnika, i ne bi smeli biti duži od 24 sata na temperaturi od 2-8ºC, osim ako se rastvaranje/razblaživanje ne vrši u kontrolisanim i validiranim aseptičnim uslovima.
Dormicum ampule su za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka nakon njegove upotrebe treba ukloniti u skladu sa važećim propisima.
Pre upotrebe ampule je potrebno vizuelno proveriti. Upotrebiti samo bistar rastvor bez prisustva čestica.