ZYVOX
linezolid
UPUTSTVO ZA LEK
Proizvođač: Fresenius Kabi Norge AS
Adresa: Svinesundsveien 80, NO-1789 Berg i Østfold, Norveška
Podnosilac zahteva: Pfizer H.C.P. Corporation - Predstavništvo Beograd
Adresa: Neznanog junaka 5, 11 000 Beograd, Srbija
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek je propisan Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.
Šta je lek ZYVOX i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek ZYVOX
Kako se upotrebljava lek ZYVOX
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek ZYVOX
Dodatne informacije
ZYVOX je antibiotik iz grupe oksazolidinona koji deluje tako što zaustavlja rast određenih bakterija (mikroba) koje prouzrokuju infekcije. Koristi se u lečenju upale pluća i nekih infekcija kože i mekih tkiva. Vaš lekar će odlučiti da li je lek ZYVOX pogodan za lečenje infekcije koja se kod Vas pojavila.
ako ste alergični (preosetljivi) na linezolid ili neki od pomoćnih sastojaka ovog leka;
ako uzimate ili ste uzimali, u prethodne dve nedelje, neki od lekova poznatih kao inhibitori monoamino oksidaze (MAOI, npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin, moklobemid), koji se koriste u lečenju depresije ili Parkinsonove bolesti;
ako dojite. Ovaj lek prelazi u mleko dojilja i može uticati na novorođenče.
Lekar može odlučiti da Vam propiše lek ZYVOX, uz proveru Vašeg opšteg zdravstvenog stanja i krvnog pritiska pre i tokom terapije ili Vam može propisati drugu, prikladniju terapiju. Recite Vašem lekaru ukoliko se bilo koje od dole navedenih stanja odnosi na Vas:
ukoliko imate visok krvni pritisak;
ukoliko Vam je dijagnostikovana previše aktivna štitna žlezda;
ukoliko imate tumor nadbubrežnih žlezda (feohromocitom) ili karcinoidni sindrom (prouzrokovan tumorima hormonskog sistema sa simptomima proliva, crvenila na koži, šištanja pri disanju);
ukoliko patite od manične depresije, shizoafektivnog poremećaja, mentalne konfuzije ili drugih mentalnih problema;
ukoliko uzimate neki od sledećih lekova:
dekongestive, lekove za prehladu ili grip koji sadrže pseudoefedrin ili fenilpropanolamin
lekove koji se koriste u lečenju astme poput salbutamola, terbutalina, fenoterola
antidepresive poznate kao triciklični ili SSRI (selektivne inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina), npr. amitriptilin, cipramil, klomipramin, dosulepin, doksepin, fluoksetin, fluvoksamin, imipramin, lofepramin, paroksetin, sertralin
lekove koji se koriste u lečenju migrene poput sumatriptana i zolmitriptana
lekove koji se koriste u lečenju iznenadnih, teških alergijskih reakcija poput adrenalina
lekove koji povećavaju krvni pritisak, poput noradrenalina, dopamina i dobutamina
lekove koji se koriste u terapiji umerenog do jakog bola, poput petidina
lekove koji se koriste u lečenju anksioznih poremećaja, poput buspirona
antibiotik rifampicin.
Obavestite Vašeg lekara pre nego što Vam daju ovaj lek:
ukoliko lako dobijate modrice ili lako krvarite
ukoliko ste anemični
ukoliko ste skloni dobijanju infekcija
ukoliko imate ili ste imali epileptičke napade
ukoliko imate problema sa jetrom ili problema sa bubrezima, posebno ako idete na dijalizu
ukoliko imate proliv
Odmah obavestite Vašeg lekara ako se tokom terapije kod Vas jave:
problemi sa vidom poput zamućenog vida, promene u viđenju boja, poteškoće da vidite detalje ili ako Vaše vidno polje postane ograničeno;
tokom ili nakon uzimanja antibiotika, uključujući ZYVOX, može se javiti proliv. Ukoliko on postane ozbiljan ili uporan ili ukoliko primetite krv ili sluz u stolici, odmah treba da prestanete da uzimate lek ZYVOX i da se posavetujete sa Vašim lekarom. U ovoj situaciji ne treba da uzimate lekove koji zaustavljaju ili usporavaju rad creva;
povraćanje ili mučnina koji se ponavljaju, bol u trbuhu ili pojačano disanje.
Postoji rizik da lek ZYVOX stupi u interakcije sa određenim lekovima i prouzrokuje neželjena dejstva poput promena u krvnom pritisku, temperaturi ili pulsu.
inhibitore monoamino oksidaze (MAOI, npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin, moklobemid), koji se koriste za lečenje depresije ili Parkinsonove bolesti,
pošto se lek ZYVOX ne sme uzimati ako već uzimate ove lekove ili ako ste ih nedevno uzimali. (Takođe vidite Odeljak 2 “Lek ZYVOX ne smete koristiti ”).
Takođe recite Vašem lekaru ukoliko uzimate neki od dole navedenih lekova. Lekar može odlučiti da Vam propiše lek ZYVOX, uz proveru Vašeg opšteg zdravstvenog stanja i krvnog pritiska pre i tokom terapije ili Vam može propisati drugu, prikladniju terapiju. Ti lekovi su:
dekongestivi, lekovi za prehladu ili grip koji sadrže pseudoefedrin ili fenilpropanolamin;
neki lekovi koji se koriste u lečenju astme poput salbutamola, terbutalina, fenoterola;
određeni antidepresivi poznati kao triciklični ili SSRI (selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina), npr. amitriptilin, cipramil, klomipramin, dosulepin, doksepin, fluoksetin, fluvoksamin, imipramin, lofepramin, paroksetin, sertralin;
lekovi koji se koriste u lečenju migrene poput sumatriptana i zolmitriptana;
lekovi koji se koriste u lečenju iznenadnih, teških alergijskih reakcija poput adrenalina;
lekovi koji povećavaju krvni pritisak, poput noradrenalina, dopamina i dobutamina;
lekovi koji se koriste u terapiji umerenog do jakog bola, poput petidina;
lekovi koji se koriste u lečenju anksioznih poremećaja, poput buspirona;
lekovi koji sprečavaju zgrušavanje krvi, poput varfarina.
Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lekove koji se nabavljaju bez lekarskog recepta.
Lek ZYVOX možete uzimati pre, tokom ili nakon obroka.
Izbegavajte konzumiranje velikih količina zrelog sira, ekstrakta kvasca ili ekstrakta sojinog zrna (npr. soja sos) i konzumiranje alkohola, posebno točenog piva i vina. Lek ZYVOX može reagovati sa supstancom koja se zove tiramin, koja je prirodno je prisutna u nekoj vrsti hrane i može dovesti do povećanja krvnog pritiska.
Ako Vam se javi pulsirajuća glavobolja nakon unosa hrane ili alkoholnih napitaka, odmah obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.
Dejstvo leka ZYVOX na trudnice nije poznat. Stoga ga ne treba uzimati tokom trudnoće, osim ako to ne savetuje Vaš lekar. Recite Vašem lekaru ako ste trudni, mislite da ste trudni ili pokušavate da zatrudnite.
Ne smete da dojite dok uzimate lek ZYVOX zato što lek prelazi u mleko dojilja i može uticati na novorođenče.
Lek ZYVOX može izazvati vrtoglavicu i poremećaje vida. Ukoliko se kod Vas javi vrtoglavica ili se ne osećate dobro, nemojte upravljati motornim vozilima niti rukovati mašinama.
Glukoza
Jedan ml ZYVOX rastvora za infuziju sadrži 45,7 mg glukoze (13,7 g glukoze u jednoj kesi).
Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ako imate šećernu bolest (dijabetes melitus). Natrijum
Jedan ml ZYVOX rastvora za infuziju sadrži 0,38 g natrijuma (114 mg natrijuma u jednoj kesi).
Molimo Vas obavestite Vašeg lekara ili medicinsku sestru ako ste na dijeti sa smanjenim unosom natrijuma.
Lek ZYVOX primenjuje lekar ili neki drugi zdravstveni radnik u vidu intravenske infuzije. Uobičajena doza za odrasle (18 godina i stariji) iznosi 300 ml (600 mg linezolida) dva puta dnevno koja se daje direktno u krvotok (intravenski) kroz infuzioni sistem tokom perioda od 30 do 120 minuta.
Ukoliko ste na bubrežnoj dijalizi, lek ZYVOX treba da uzmete nakon dijalize.
Terapija obično traje 10 do 14 dana, ali može trajati do 28 dana. Bezbednost i efikasnost primene ovog leka u periodu dužem od 28 dana nije utvrđena. Vaš lekar će odlučiti koliko dugo trebate da primate terapiju.
Tokom terapije lekom ZYVOX lekar će Vas uputiti na redovne analize krvne slike.
Ukoliko primate lek ZYVOX duže od 28 dana, lekar treba da prati i kontroliše funkciju Vašeg vida.
Lek ZYVOX se obično ne koristi u lečenju dece i adolescenata (ispod 18 godina starosti).
Ukoliko ste zabrinuti da ste dobili više leka ZYVOX nego što bi trebalo, odmah razgovarajte sa Vašim lekarom ili medicinskom sestrom.
Pošto će Vam ovaj lek biti dat pod direktnim nadzorom medicinskog osoblja, nije verovatno da ćete propustiti dozu. Ako mislite da ste propustili dozu u terapiji, odmah to recite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.
Kao i svi lekovi, i lek ZYVOX može imati neželjena dejstva, iako se ona ne javljaju kod svih pacijenata.
reakcije na koži poput crvene, osetljive kože i perutanja (dermatitis), osipa, svraba, ili oticanja, posebno u predelu lica i vrata. Ovo može biti znak alergijske reakcije i može biti neophodno da prestanete sa uzimanjem leka ZYVOX;
probleme sa vidom poput zamućenja vida, promene u viđenju boja, poteškoće u viđenju detalja ili ako Vaše vidno polje postane ograničeno;
težak proliv koji sadrži krv i/ili sluz (kolitis povezan sa upotrebom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis), koji se u retkim slučajevima može razviti u komplikacije koje mogu ugroziti život;
povraćanje ili mučninu koji se ponavljaju, bol u trbuhu ili pojačano disanje (hiperventilaciju);
napadi ili fras prijavljeni su tokom primene leka ZYVOX. Recite Vašem lekaru ukoliko osetite nemir, zbunjenost, delirijum, ukočenost, drhtavicu, poremećaj koordinacije pokreta i napade dok istovremeno uzimate i antidepresive iz grupe SSRI (videti odeljak 2).
Utrnulost, mravinjanje ili zamućenje vida su zabeleženi kod pacijenata koji su primali lek ZYVOX duže od 28 dana. Ako primetite poteškoće sa vidom treba da se obratite Vašem lekaru što je pre moguće.
Gljivične infekcije, posebno vaginalna ili oralna kandidijaza
Glavobolja
Metalni ukus u ustima
Proliv, mučnina ili povraćanje
Promene u nekim rezultatima analiza krvi uključujući one koji mere fukciju bubrega ili jetre ili nivo šećera u krvi
Neobjašnjivo krvarenje ili stvaranje modrica, koje može da nastane kao posledica promena u broju određenih krvnih ćelija, što može uticati na zgrušavanje krvi ili dovesti do anemije
Zapaljenje vagine ili genitalnog područja kod žena
Promene u broju određenih krvnih ćelija koje mogu uticati na sposobnost organizma da se bori protiv infekcija
Poteškoće sa spavanjem
Vrtoglavica, osećaj mravinjanja ili utrnulosti
Zamućen vid
Zvonjenje u ušima (tinitus)
Povišen krvni pritisak, zapaljenje vena
Loša probava, bol u želucu, zatvor
Suva ili osetljiva usta, otečen, osetljiv jezik ili promenjena boja jezika
Osip na koži
Češća potreba za mokrenjem
Groznica ili drhtavica, tup ili oštar bol
Osećaj zamora ili žeđi
Zapaljenje pankreasa
Pojačano znojenje
Promene u nivou proteina, soli ili enzima u krvi koji mere funkciju jetre ili bubrega
Smanjenje broja ćelija u krvi koje se bore protiv infekcija
Slabost bubrega
Prolazni ishemični napadi (privremeni poremećaj dotoka krvi u mozak koji prouzrokuje kratkotrajne simptome poput gubitka vida, slabosti u nogama i rukama, nerazgovetnog govora i gubitka svesti)
Promene srčanog ritma (npr. ubrzan puls)
Serotoninski sindrom (simptomi uključuju ubrzani rad srca, zbunjenost, pojačano znojenje, halucinacije, nevoljne pokrete, jezu i drhtavicu)
Laktatna acidoza (simptomi uključuju povraćanje i mučninu koji se ponavljaju, bol u trbuhu, pojačano disanje)
Teški poremećaji kože
Konvulzije
Površinska promena boje zuba, koja se može ukloniti profesionalnim čišćenjem zuba (ručnim skidanjem kamenca)
Alopecija (gubitak kose)
Snižen nivo natrijuma u krvi
Poremećaji vida i promene u vidnom polju
Ako neko od ovih neželjenih dejstava postane ozbiljno, ili ako primetite neko neželjeno dejstvo koje se ne nalazi u ovom uputstvu, molimo vas obavestite Vašeg lekara ili farmaceuta.
Pre otvaranja: tri (3) godine.
Ne koristiti nakon isteka roka upotrebe navedenog na pakovanju. Rok upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Nakon otvaranja: proizvod se mora upotrebiti odmah nakon otvaranja zaštitne kese.
Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod je potrebno upotrebiti odmah, izuzev ako je primenjen metod otvaranja koji isključuje rizik od kontaminacije mikroorganizmima. Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja otvorenog rastvora tokom upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika.
Čuvati van domašaja dece.
Čuvati na temperaturi do 25 C u originalnom pakovanju (zaštitna kesa i kartonska kutija) dok ne bude spremno za upotrebu.
Bolničko osoblje će osigurati da ZYVOX rastvor za infuziju ne bude korišćen nakon isteka roka upotrebe koji je odštampan na kesi i da rastvor bude primenjen odmah čim se otvori kesa. Osoblje će, takođe, vizuelno pregledati rastvor pre upotrebe i samo bistar rastvor bez čestica će biti korišćen. Bolničko osoblje će osigurati da se rastvor pravilno čuva u svojoj kutiji i dodatnoj kesi od staniola da bi se zaštitio od svetla i bio van domašaja i vidokruga dece sve dok rastvor ne bude upotrebljen.
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
Aktivna supstance je linezolid.
Jedan ml rastvora sadrži 2 mg linezolida.
Jedna infuziona kesa sa 300 ml rastvora za infuziju sadrži 600 mg linezolida.
Pomoćne supstance: glukoza, monohidrat; natrijum-citrat, dihidrat; limunska kiselina, bezvodna; hlorovodonična kiselina; natrijum-hidroksid i voda za injekcije.
ZYVOX je bistar, bezbojan do žut rastvor.
Jedna infuziona kesa (Excel ili Freeflex) sadrži 300 ml rastvora za infuziju. Na svakoj infuzionoj kesi nalaze se dva porta (otvora koja su zatvorena odgovarajućim zatvaračima). Infuziona kesa je spakovana u dodatnu kesu od višeslojne aluminijumske folije sa štampom na jednoj strani u cilju zaštite od svetlosti i fizičkog oštećenja.
Deset kesa spakovano je u složivu kartonsku kutiju sa odgovarajućim brojem uputstava za lek.
Mart 2012.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
515-01-6882-10-001 od 10.04.2012.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenom osoblju:
Jedan ml ZYVOX rastvora za infuziju sadrži 2 mg linezolida. Rastvor je, bistar, bezbojan do žut. Pomoćne supstance su: glukoza, monohidrat; natrijum-citrat, dihidrat; limunska kiselina, bezvodna; hlorovodonična kiselina; natrijum-hidroksid i voda za injekcije.
Infuziona kesa (Excel ili Freeflex) sa 300 ml rastvora za infuziju, za jednokratnu upotrebu, spremna za upotrebu, bez lateksa, od višeslojnog filma (unutrašnji sloj: etilen propilen kopolimer i stiren/etilen butilen/stiren kopolimer; srednji sloj: stiren/etilen butilen/stiren kopolimer; spoljašnji sloj: kopoliester). Na svakoj infuzionoj kesi nalaze se dva porta (otvora koja su zatvorena odgovarajućim zatvaračima). Infuziona kesa je spakovana u dodatnu kesu od višeslojne aluminijumske folije sa štampom na jednoj strani u cilju zaštite od svetlosti i fizičkog oštećenja. Deset kesa spakovano je u složivu kartonsku kutiju sa odgovarajućim brojem uputstava za lek.
VAŽNO: Pre propisivanja pročitajte Sažetak karakteristika leka.
Nozokomijalna pneumonija
Vanbolnička pneumonija
Linezolid je indikovan u terapiji vanbolničke pneumonije i nozokomijalne pneumonije kada je poznato ili se sumnja da je uzrokovana osetljivim Gram pozitivnim bakterijama. Prilikom utvrđivanja da li linezolid predstavlja odgovarajuću terapiju, potrebno je uzeti u obzir rezultate mikrobioloških analiza ili informacije o preovladavajućoj rezistenciji Gram pozitivnih bakterija na antibakterijske lekove (videti odeljak 5.1 za određene mikroorganizme).
Linezolid ne deluje protiv infekcija prouzrokovanih Gram negativnim patogenima. Ako je prisustvo Gram negativnog patogena dokazano ili se na njega sumnja, potrebno je istovremeno započeti specifičnu terapiju protiv Gram negativnih mikroorganizama.
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (videti odeljak 4.4)
Linezolid je indikovan u terapiji komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva samo kada je mikrobiološkom analizom utvrđeno da je infekcija prouzrokovana osetljivim Gram pozitivnim bakterijama.
Linezolid ne deluje protiv infekcija prouzrokovanih Gram negativnim patogenima. Linezolid treba primenjivati samo kod pacijenata sa komplikovanim infekcijama kože i mekih tkiva sa poznatom ili mogućom ko-infekcijom sa Gram negativnim mikroorganizmima ako nisu dostupne druge terapijske mogućnosti (videti odeljak 4.4). U takvim slučajevima terapija protiv Gram negativnih mikroorganizama mora biti istovremeno započeta.
Terapiju linezolidom treba započeti isključivo u bolničkim uslovima i nakon konsultacije sa odgovarajućim lekarom specijalistom (mikrobiologom ili infektologom).
Kao početna terapija se mogu koristiti i ZYVOX rastvor za infuziju i ZYVOX film tablete. Pacijenti koji terapiju započnu sa parenteralnom formulacijom mogu biti prebačeni na oralnu formulaciju kada je to klinički indikovano. U tim okolnostima prilagođavanje doze nije potrebno, pošto bioraspoloživost linezolida nakon oralne primene iznosi oko 100%.
Preporučene doze i trajanje terapije kod odraslih: Trajanje terapije zavisi od uzročnika, lokalizacije, težine infekcije i kliničkog odgovora pacijenta.
Sledeće preporuke u pogledu trajanja terapije odražavaju praksu korišćenu u kliničkim ispitivanjima. Kraći terapijski režimi mogu biti pogodni za neke vrste infekcija, ali oni nisu procenjivani u kliničkim ispitivanjima.
Maksimalno trajanje terapije iznosi 28 dana. Nije utvrđena bezbednost i efikasnost linezolida kada se primenjuje duže od 28 dana (videti odeljak 4.4).
Kod infekcija povezanih sa istovremenom bakterijemijom nije potrebno povećanje preporučene doze niti dužine trajanja terapije.
Preporučene doze za rastvor za infuziju i tablete su iste i iznose:
Infekcije | Doziranje | Trajanje terapije |
Nozokomijalna pneumonija | 600 mg dva puta dnevno | 10-14 uzastopnih dana |
Vanbolnička pneumonija | 600 mg dva puta dnevno | 10-14 uzastopnih dana |
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva | 600 mg dva puta dnevno | 10-14 uzastopnih dana |
Deca: Nema dovoljno podataka o bezbednosti i efikasnosti linezolida kod dece i adolescenata (<18 godina starosti) da bi se ustanovile preporuke za doziranje (videti odeljak 5.1 i 5.2). Zbog toga se primena linezolida u ovom uzrastu ne preporučuje dok ne budu dostupni dodatni podaci.
Stariji pacijenti: Nije potrebno prilagođavanje doze.
Pacijenti sa bubrežnom insuficijencijom: Nije potrebno prilagođavanje doze (videti odeljak 4.4 i 5.2). Pacijenti sa teškom bubrežnom insuficijencijom (CLcr < 30 ml/min): Nije potrebno prilagođavanje doze. Zbog
toga što klinički značaj veće (do 10 puta veće) izloženosti na dva primarna metabolita linezolida kod
pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom nije poznat, kod ovih pacijenata je potrebno primeniti linezolid sa posebnim oprezom i samo kada se smatra da očekivana korist premašuje teorijski rizik.
Pošto se oko 30% doze linezolida ukloni tokom 3 sata hemodijalize, kod pacijenata na hemodijalizi linezolid treba davati posle dijalize. Primarni metaboliti se u određenoj meri uklanjaju hemodijalizom, ali koncentracije ovih metabolita su i dalje značajno više nakon dijalize u odnosu na koncentracije izmerene kod pacijenata sa normalnom bubrežnom funkcijom ili blagom do umerenom bubrežnom insuficijencijom.
Zbog toga linezolid treba primenjivati sa posebnim oprezom kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom koji su na hemodijalizi i samo kada se smatra da očekivana korist premašuje teorijski rizik.
Do sada nema iskustava sa primenom linezolida kod pacijenata na kontinuiranoj peritonealnoj dijalizi (CAPD
– Continuous Ambulatory Peritoneal Dialysis) ili alternativnim terapijama kod oštećenja bubrega (koji nisu hemodijaliza).
Pacijenti sa insuficijencijom jetre: Nije potrebno prilagođavanje doze. Međutim, klinički podaci su ograničeni i upotreba linezolida kod takvih pacijenata se preporučuje samo kada očekivana korist premašuje teorijski rizik (videti odeljak 4.4 i 5.2).
Način primene: intravenska primena.
Preporučena doza linezolida se daje intravenski dva puta dnevno. Rastvor za infuziju treba davati tokom perioda od 30 do 120 minuta.
Preosetljivost na linezolid ili neku od pomoćnih supstanci.
Linezolid ne treba primenjivati kod pacijenata koji uzimaju lekove koji inhibišu monoaminooksidazu A ili B
(npr. fenelzin, izokarboksazid, selegilin, moklobemid) ili su ih uzimali u toku poslednje dve nedelje.
Ako ne postoji mogućnost stalnog praćenja i merenja krvnog pritiska, linezolid ne treba davati pacijentima sa sledećim kliničkim stanjima ili pacijentima koji istovremeno primaju sledeće vrste lekova:
Pacijenti sa nekontrolisanom hipertenzijom, feohromocitomom, karcinoidnim tumorom, tireotoksikozom, bipolarnom depresijom, shizoafektivnim poremećajem, akutnim stanjima konfuzije.
Pacijenti koji uzimaju neki od sledećih lekova: inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina (videti odeljak 4.4), triciklične antidepresive, agoniste 5-HT1 serotoninskih receptora (triptane), simpatikomimetičke supstancije sa direktnim ili indirektnim delovanjem (uključujući adrenergičke bronhodilatatore, pseudoefedrin i fenilpropanolamin), vazopresivne supstancije (npr. epinefrin, norepinefrin), dopaminergičke supstancije (npr. dopamin, dobutamin), petidin ili buspiron.
Podaci dobijeni na životinjama ukazuju da se linezolid i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko, zbog čega se pre započinjanja i tokom terapije lekom mora prekinuti sa dojenjem (videti odeljak 4.6).
Linezolid je reverzibilni, neselektivni inhibitor monoamino oksidaze (MAOI); međutim, u dozama koje se primenjuju u antibakterijskoj terapiji, ne ispoljava antidepresivni efekat. Postoje veoma ograničeni podaci iz studija interakcija i podaci o bezbednosti linezolida kada se primenjuje kod pacijenata sa oboljenjima kod kojih se primenjuju MAOI i/ili istovremenom terapijom koja može dovesti do rizika od MAO inhibicije. Zbog toga se upotreba linezolida ne preporučuje u ovim okolnostima, osim kada je moguće sprovođenje neposrednog posmatranja i praćenja pacijenta (videti takođe odeljak 4.3 i 4.5).
Pacijente treba savetovati da ne konzumiraju veće količine namirnica bogatih tiraminom (videti odeljak 4.5). Jedan mililitar ZYVOX rastvora za infuziju sadrži 45,7 mg glukoze (13,7 g glukoze/300 ml). Ovo treba uzeti
u obzir kod pacijenata sa dijabetes melitusom ili drugim stanjima povezanim sa intolerancijom na glukozu.
Jedan mililitar ZYVOX rastvora za infuziju takođe sadrži 0,38 mg natrijuma (114 mg/300 ml)
Mijelosupresija (uključujući anemiju, leukopeniju, pancitopeniju i trombocitopeniju) je zabeležena kod pacijenata koji su primali linezolid. U slučajevima sa poznatim ishodom, hematološki parametri su se nakon prestanka davanja linezolida vratili na vrednosti pre početka terapije. Rizik od ovih efekata je, izgleda, povezan sa dužinom trajanja terapije. Trombocitopenija se češće javlja kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom, bez obzira da li su na dijalizi ili ne. Zbog toga je potrebno striktno praćenje krvne slike kod pacijenata koji: imaju anemiju, granulocitopeniju ili trombocitopeniju; istovremeno primaju lekove koji mogu smanjiti nivo hemoglobina ili vrednosti parametara krvne slike ili negativno uticati na broj ili funkciju trombocita; imaju tešku bubrežnu insuficijenciju; primaju terapiju duže od 10-14 dana. Linezolid takvim pacijentima treba davati samo kada je moguće stalno praćenje nivoa hemoglobina, krvne slike i broja trombocita.
Ako se tokom terapije linezolidom javi značajna mijelosupresija terapiju treba prekinuti, osim kada se smatra da je nastavak terapije apsolutno neophodan, kada je potrebno intenzivno praćenje krvne slike i odgovarajući medicinski nadzor.
Uz to, kod pacijenata koji primaju linezolid preporučuje se nedeljna kontrola kompletne krvne slike (uključujući nivo hemoglobina, trombocita, ukupnih i diferenciranih leukocita), nezavisno od krvne slike na
početku terapije.
U ispitivanjima u okviru tzv. „Programa primene leka iz milosrđa“ (Compassionate use of medicinal products) primećeno je da se ozbiljna anemija češće javljala kod pacijenata koji su primali linezolid duže od maksimalno preporučenih 28 dana. Ovim pacijentima je češće bila potrebna transfuzija krvi. Slučajevi anemije koji su zahtevali transfuziju krvi su takođe zabeleženi u postmarketinškom periodu, gde se anemija češće javila kod pacijenata koji su primali terapiju linezolidom duže od 28 dana.
Laktatna acidoza je zabeležena tokom primene linezolida. Pacijente kod kojih se razviju znaci i simptomi metaboličke acidoze uključujući i rekurentnu mučninu i povraćanje, abdominalni bol, nizak nivo bikarbonata ili hiperventilaciju tokom primene linezolida treba hitno medicinski zbrinuti.
Kod pacijenata koji su primali linezolid zabležena je veća smrtnost u odnosu na pacijente koji su primali vankomicin/dikloksacilin/oksacilin, u otvorenom ispitivanju na teško bolesnim pacijentima sa intravaskularnim infekcijama nastalih usled primene katetera [78/363 (21,5%) prema 58/363 (16,0%)]. Glavni faktor koji je uticao na stopu smrtnosti bio je stanje Gram pozitivne infekcije na početku ispitivanja. Stope smrtnosti su bile slične kod pacijenata sa infekcijama prouzrokovanim isključivo Gram pozitivnim organizmima (odnos verovatnoće 0,96; 95% interval pouzdanosti: 0,58-1,59), ali su bile značajno više (p=0,0162) kod pacijenata u grupi koja je primala linezolid u prisustvu bilo kog drugog patogena ili bez patogena na početku ispitivanja (odnos verovatnoće 2,48; 95% interval pouzdanosti: 1,38-4,46). Najveća razlika se javila tokom terapije i u periodu od 7 dana od prekida terapije. Više pacijenata u grupi koja je primala linezolid je dobilo infekciju Gram negativnim patogenima tokom ispitivanja i umrlo od infekcija prouzrokovanih Gram negativnim patogenima i polimikrobnih infekcija. Zbog toga kod komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva, linezolid treba koristiti kod pacijenata sa poznatom ili mogućom koinfekcijom Gram negativnim mikroorganizmima samo ako nisu dostupne alternativne terapije (videti odeljak 4.1). Pod ovim okolnostima potrebno je istovremeno započeti terapiju protiv Gram negativnih mikroorganizama.
Kontrolisana klinička ispitivanja nisu uključivala pacijente sa dijabetesnim lezijama stopala, dekubitusom ili ishemijskim lezijama, teškim opekotinama ili gangrenom. Zbog toga je iskustvo u primeni linezolida u terapiji ovih stanja ograničeno.
Linezolid treba koristiti sa naročitim oprezom kod pacijenata sa teškom bubrežnom insuficijencijom i samo onda kada očekivana korist premašuje teorijski rizik (videti odeljak 4.2 i 5.2).
Upotreba linezolida kod pacijenata sa teškom insuficijencijom jetre se preporučuje samo kada očekivana korist premašuje teorijski rizik (videti odeljak 4.2 i 5.2).
Pseudomembranozni kolitis je opisan kod primene gotovo svih antibakterijskih agenasa, uključujući linezolid. Zbog toga je važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se nakon primene bilo kog antibakterijskog leka javila dijareja. U slučajevima sumnje na postojanje ili potvrđenog kolitisa povezanog sa primenom antibiotika terapiju linezolidom treba prekinuti. Potrebno je primeniti odgovarajuće mere zbrinjavanja.
Dijareja i kolitis koji su povezani sa primenom antibiotika, uključujući pseudomembranozni kolitis i dijareju izazvanu Clostridium difficile, zabeleženi su pri primeni gotovo svih antibiotika, uključujući linezolid, i mogu varirati u ozbiljnosti od blage dijareje do fatalnog kolitisa. Zbog toga je veoma važno razmotriti ovu dijagnozu kod pacijenata kod kojih se razvije ozbiljna dijareja u toku ili nakon primene linezolida. Ukoliko se
sumnja da je dijareja ili kolitis u vezi sa primenom antibiotika ili se oni potvrde, potrebno je prekinuti terapiju antibakterijskim lekovima, uključujući i linezolid, i odmah započeti adekvatne terapijske mere. Lekovi koji usporavaju peristaltiku kontraindikovani su u ovoj situaciji.
Efekti terapije linezolidom na normalnu floru nisu procenjivani u kliničkim ispitivanjima.
Primena antibiotika povremeno može dovesti do superinfekcije neosetljivim mikroorganizmima. U toku kliničkih ispitivanja, kod oko 3% pacijenata koji su primali preporučene doze linezolida se javila kandidijaza povezana sa primenom leka. Ukoliko se tokom terapije javi superinfekcija potrebno je preduzeti odgovarajuće mere.
Nije utvrđena bezbednost i efikasnost linezolida kada se primenjuje duže od 28 dana.
Kod pacijenata lečenih linezolidom opisani su periferna neuropatija i optička neuropatija, koja nekad napreduje do gubitka vida; ove prijave se primarno odnose na pacijente koji su primali lek duže od maksimalno preporučenih 28 dana.
Sve pacijente treba savetovati da prijave simptome oštećenja vida, poput promena u oštrini vida, promena u percepciji boja, zamućenja vida ili defekta vidnog polja. U takvim slučajevima se preporučuje neodložan pregled, sa upućivanjem oftalmologu ako je potrebno. Kod pacijenata koji primaju ZYVOX duže od 28 dana potrebno je redovno pratiti funkciju oka.
Ako se javi periferna ili optička neuropatija, treba razmotriti dalju primenu leka ZYVOX, uzimajući u obzir potencijalne rizike.
Kod pacijenata lečenih linezolidom su prijavljene konvulzije. U većini ovih slučajeva, u anamnezi su prijavljeni napadi ili faktori rizika za napade. Pacijente treba savetovati da obaveste svog lekara ako su nekada imali napade.
Postoje spontane prijave serotoninskog sindroma koji je povezan sa istovremenom primenom linezolida i serotoninskih lekova, uključujući antidepresive kao što su selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI). Zbog toga je istovremena primena linezolida i serotonergičnih lekova kontraindikovana (videti odeljak 4.3), osim kada je njihova istovremena primena neophodna. U tim slučajevima, pacijente treba pažljivo pratiti zbog moguće pojave simptoma serotoninskog sindroma kao što su poremećaj mišljenja, hiperpireksija, hiperrefleksija i poremećak koordinacije. Ukoliko se ovi znaci ili simptomi jave, treba razmotriti prekid terapije sa jednim ili oba leka; ukoliko se prekine terapija serotonergičkim lekom koji se primenjuje istovremeno sa linezolidom mogu se javiti simptomi prekida terapije.
Linezolid je reverzibilno umanjivao plodnost i indukovao nepravilnu morfologiju sperme kod odraslih mužjaka pacova pri izlaganju leku okvirno jednakom onom koje se očekuje kod ljudi; mogući uticaj linezolida na reproduktivni sistem muškaraca nije poznat (videti odeljak 5.3).
Linezolid je reverzibilan, neselektivni inhibitor monoamino oksidaze (MAOI). Postoje veoma ograničeni podaci iz ispitivanja o interakcijama među lekovima i iz ispitivanja bezbednosti linezolida kada je on primenjen kod pacijenata koji istovremeno primaju druge lekove koji bi mogli da dovedu do rizika od inhibicije MAO. Upotreba linezolida se, stoga, ne preporučuje pod ovim okolnostima izuzev ako je moguće striktno posmatranje i praćenje pacijenta (videti odeljak 4.3 i 4.4).
Kod normotenzivnih zdravih dobrovoljaca linezolid je pojačao porast krvnog pritiska izazvan pseudoefedrinom i fenilpropanolamin-hidrohloridom. Istovremena primena linezolida sa pseudoefedrinom ili fenilpropanolaminom je dovela do prosečnog povećanja u sistolnom krvnom pritisku od 30-40 mm Hg, u poređenju sa povećanjem od 11-15 mm Hg prilikom primene samo linezolida, 14-18 mm Hg prilikom primene samo pseudoefedrina ili fenilpropanolamina i 8-11 mm Hg prilikom primene placeba. Slična ispitivanja na hipertenzivnim ispitanicima nisu sprovedena. Preporučuje se pažljivo titriranje lekova sa vazoaktivnim delovanjem, uključujući dopaminergičke lekove, da bi se postigao željeni odgovor prilikom istovremene primene sa linezolidom.
Potencijalna interakcija linezolida i dekstrometorfana je ispitivana na zdravim dobrovoljcima. Ispitanici su primili dekstrometorfan (dve doze od 20 mg date u razmaku od 4 sata), sa ili bez linezolida. Nisu opaženi efekti serotoninskog sindroma (zbunjenost, delirijum, uznemirenost, drhtavica, crvenilo, dijaforeza, hiperpireksija) kod normalnih ispitanika koji su primali linezolid i dekstrometorfan.
Postmarketinško iskustvo: prijavljen je jedan slučaj sličan serotoninskom sindromu kod pacijenta koji je primao linezolid i dekstrometorfan; taj efekat je prestao nakon prekida terapije sa oba leka.
Tokom kliničke primene linezolida sa serotonergičkim lekovima, uključujući antidepresive poput selektivnih inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), zabeleženi su slučajevi serotoninskog sindroma. Stoga, iako je istovremena primena kontraindikovana (videti odeljak 4.3), praćenje pacijenata kojima je neophodna terapija linezolidom i serotoninskim lekovima, opisano je u odeljku 4.4.
Nije zabeležen značajan presorni efekat kod ispitanika koji su istovremeno primali linezolid i manje od 100 mg tiramina. Ovo ukazuje da je dovoljno izbegavati unos prekomernih količina hrane i pića koja sadrže visok nivo tiramina (npr. zreli sir, ekstrakt kvasca, nedestilovana alkoholna pića i proizvodi od fermentisanog sojinog zrna poput soja sosa).
Nije nađeno da se linezolid metaboliše putem enzimskog sistema citohroma P450 (CYP) i da inhibira neku od klinički značajnih humanih CYP izoformi (1A2, 2C9, 2C19, 2D6, 2E1, 3A4). Slično, linezolid ne indukuje P450 izoenzime kod pacova. Zbog toga se ne očekuju interakcije linezolida i lekova koji indukuju CYP450 enzime.
Efekat rifampicina na farmakokinetiku linezolida je ispitivan kod šesnaest zdravih odraslih dobrovoljaca muškog pola koji su primali linezolid u dozi od 600 mg dva puta dnevno u trajanju od 2,5 dana sa i bez rifampicina u dozi od 600 mg jednom dnevno u trajanju od 8 dana. Rifampicin je smanjio Cmax u proseku za 21% [90% CI, 15, 27], i PIK u proseku za 32% [90% CI, 27, 37]. Mehanizam ove interakcije i njen klinički značaj nisu poznati.
Prilikom dodavanja varfarina terapiji linezolidom u toku ravnotežnog stanja, došlo je (kod istovremene primene) do smanjenja srednje maksimalne vrednosti INR (International Normalized Ratio – međunarodni
normalizovani odnos) od 10% sa smanjenjem PIK INR od 5%. Nema dovoljno podataka o pacijentima koji su primali varfarin i linezolid da bi se klinički značaj ovih nalaza procenio, ako on postoji.
Ne postoje odgovarajući podaci o upotrebi linezolida u toku trudnoće. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3). Postoji potencijalni rizik za ljude.
Linezolid ne treba koristiti u toku trudnoće osim kada je to neophodno, odnosno samo onda kada potencijalna korist premašuje teorijski rizik.
Podaci dobijeni na životinjama ukazuju da se linezolid i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko, zbog čega dojenje treba prekinuti pre započinjanja i u toku primene leka.
Pacijente je potrebno upozoriti na moguću pojavu vrtoglavice i poremećaja vida tokom primene linezolida i savetovati ih da ne voze niti rukuju mašinama ako se vrtoglavica javi.
Tabela prikazuje listu neželjenih reakcija koje su se javljale sa učestalošću ≥ 0,1% ili su smatrane ozbiljnim, prema podacima dobijenim u kliničkim ispitivanjima u kojima je više od 2000 odraslih pacijenata dobijalo preporučene doze linezolida tokom najviše 28 dana.
Kod oko 22% pacijenata su se ispoljila neželjena dejstva; načešće prijavljivana neželjena dejstva su glavobolja (2,1%), dijareja (4,2%), mučnina (3,3%) i kandidijaza (naročito oralna [0,8%] i vaginalna [1,1%], videti tabelu).
Najčešće prijavljivani neželjeni događaji u vezi sa lekom koji su doveli do prekida terapije bili su glavobolja, dijareja, mučnina i povraćanje. Terapija je prekinuta kod oko 3% pacijenata zbog pojave neželjenog događaja u vezi sa lekom.
Dodatne neželjene reakcije zabeležene tokom postmarketinškog praćenja su prikazane u tabeli sa kategorijom učestalosti “Nepoznata” (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
Veoma česta: 1/10; česta: 1/100 i <1/10; povremena: 1/1000 i < 1/100; retka: 1/10000 i <1/1000; veoma retka: < 1/10,000; nepoznata (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka).
kandidijaza) ili gljivične infekcije
Povremena Vaginitis
Nepoznata Kolitis povezan sa primenom antibiotika*, pseudomembranozni kolitis
Povremena Leukopenija*, neutropenija, trombocitopenija*, eozinofilija
Poremećaji imunog sistema Poremećaji metabolizma i | Nepoznata Nepoznata Nepoznata | Mijelosupresija*, pancitopenija*, anemija*† Anafilaksa Laktatna acidoza* |
ishrane | ||
Psihijatrijski poremećaji | Povremena | Nesanica |
Poremećaji nervnog sistema | Česta | Glavobolja, poremećaj ukusa (metalan ukus) |
Povremena | Vrtoglavica, hipoestezija, parestezija | |
Nepoznata | Serotoninski sindrom**, konvulzije*, periferna | |
neuropatija* | ||
Poremećaji oka | Povremena | Zamućenje vida* |
Nepoznata | Optička neuropatija*, promene u oštrini vida, | |
promene u percepciji boja, defekt vidnog polja* | ||
Poremećaji uha i ravnoteže | Povremena | Tinitus |
Kardiološki poremećaji | Retka | Aritmija (tahikardija) |
Vaskularni poremećaji | Povremena | Hipertenzija, flebitis, tromboflebitis |
Retka | Prolazni ishemijski napadi | |
Gastrointestinalni poremećaji | Česta | Dijareja, mučnina, povraćanje |
Povremena | Pankreatitis, gastritis, lokalizovan ili | |
generalizovan bol u stomaku, opstipacija, suvoća | ||
usta, dispepsija, glositis, meke stolice, stomatitis, | ||
promena boje ili poremećaj funkcije jezika | ||
Nepoznata | Promena u prebojenosti površine zuba | |
Hepatobilijarni poremećaji | Česta | Promenjeni rezultati funkcionalnih testova jetre; |
povišen AST, ALT, alkalna fosfataza | ||
Povremena | Povišen ukupni bilirubin | |
Poremećaji kože i potkožnog | Povremena | Urtikarija, dermatitis, dijaforeza, pruritus, osip |
tkiva | Nepoznata | Bulozne promene na koži poput onih opisanih kao |
Stevens-Johnson-ov sindrom i toksična | ||
epidermalna nekroliza, angioedem, alopecija | ||
Renalni i urinarni poremećaji | Česta | Povišene vrednosti uree |
Povremena | Poliurija, povišene vrednosti kreatinina | |
Retka | Insuficijencija bubrega | |
Poremećaji reproduktivnog | Povremena | Vulvovaginalni poremećaj |
sistema i dojki | ||
Opšti poremećaji i stanja na | Povremena | Jeza, zamor, groznica, bol na mestu injekcije, |
mestu primene | pojačana žeđ, lokalizovani bol | |
Laboratorijska ispitivanja | ||
Biohemija | Česta | Povišen LDH, urea, kreatin kinaza, lipaza, amilaza ili glukoza koja nije merena u gladovanju |
Sniženi ukupni proteini, albumin, natrijum ili | ||
kalcijum | ||
Povišeni ili sniženi kalijum ili bikarbonati | ||
Povremena | Povišen natrijum ili kalcijum |
Snižena vrednost glukoze koja nije merena u gladovanju
Povišeni ili sniženi hloridi
Hematologija Česta Povišen broj neutrofila ili eozinofila
Smanjen hemoglobin, hematokrit ili broj crvenih
krvnih zrnaca
Povišen ili smanjen broj trombocita ili belih krvnih zrnaca
Povremena Povišen broj retikulocita
Smanjen broj neutrofila
* Videti odeljak 4.4
** Videti odeljak 4.3 i 4.5
Sledeće neželjene reakcije na linezolid su smatrane ozbiljnim u izolovanim slučajevima: lokalizovan abdominalni bol, prolazni ishemijski napadi i hipertenzija.
† U kontrolisanim kliničkim ispitivanjima gde je linezolid davan najduže 28 dana, kod manje od 0,1% pacijenata opisana je anemija. U tzv. „Programu primene leka iz milosrđa” kod pacijenata sa životno ugrožavajućim infekcijama i prisutnim komorbiditetima, procenat pacijenata koji su primali linezolid ≤ 28 dana kod kojih se razvila anemija iznosio je 2,5% (33/1326) u poređenju sa 12,3% (53/430) pacijenata koji su lečeni >28 dana. Procenat slučajeva kod kojih je prijavljena ozbiljna anemija povezana sa primenom leka i kojima je bila potrebna transfuzija krvi iznosio je 9% (3/33) kod pacijenata lečenih ≤ 28 dana i 15% (8/53) kod onih lečenih >28 dana.
Podaci o bezbednosti iz kliničkih ispitivanja u kojima je učestvovalo više od 500 pedijatrijskih pacijenata (od rođenja do 17 godina) ne ukazuju da se bezbednosni profil linezolida za pedijatrijske pacijente razlikuje od onog za odrasle pacijente.
Specifični antidot nije poznat.
Nisu prijavljeni slučajevi predoziranja. Međutim, sledeće informacije mogu biti korisne: Savetuje se simptomatska terapija zajedno sa održavanjem glomerularne filtracije.
Oko 30% doze linezolida se ukloni u roku od 3 sata hemodijalize, ali nema podataka o uklanjanju linezolida
pomoću peritonealne dijalize ili hemoperfuzije. Dva glavna metabolita linezolida takođe se u određenoj meri uklanjaju pomoću hemodijalize.
Znaci toksičnosti kod pacova nakon doza linezolida od 3000 mg/kg/dnevno su bili smanjena aktivnost i ataksija dok se kod pasa kojima je davano 2000 mg/kg/dnevno javilo povraćanje i drhtavica.
U ovaj rastvor ne treba dodavati aditive. Ako se ZYVOX rastvor za infuziju daje istovremeno sa drugim lekovima, svaki lek treba dati zasebno u skladu sa sopstvenim uputstvom za upotrebu. Slično, ako se isti intravenski sistem koristi za infuziju više različitih lekova za redom, sistem treba isprati pre i nakon davanja linezolida sa kompatibilnim rastvorom za infuziju (videti odeljak 6.6).
Poznato je da je ZYVOX rastvor za infuziju fizički inkompatibilan sa sledećim supstancijama: amfotericin B, hlorpromazin-hidrohlorid, diazepam, pentamidin izetionat, eritromicin laktobionat, fenitoin-natrijum i sulfametoksazol/trimetoprim. Osim toga, hemijski je inkompatibilan sa ceftriakson-natrijumom.
Pre otvaranja: tri (3) godine.
Nakon otvaranja: proizvod se mora upotrebiti odmah nakon otvaranja zaštitne kese.
Sa mikrobiološke tačke gledišta proizvod je potrebno upotrebiti odmah, izuzev ako je primenjen metod otvaranja koji isključuje rizik od kontaminacije mikroorganizmima. Ako se ne iskoristi odmah, vreme i uslovi čuvanja otvorenog rastvora tokom upotrebe predstavljaju odgovornost korisnika.
Čuvati na temperaturi do 25 C u originalnom pakovanju (zaštitna kesa i kartonska kutija) dok ne bude spremno za upotrebu.
Samo za jednokratnu upotrebu. Uklonite omotač samo kada je spremno za upotrebu, a zatim proverite da li kesa curi tako što ćete čvrsto pritisnuti kesu. Ako kesa curi nemojte je koristiti pošto sterilnost može biti narušena. Rastvor treba vizuelno proveriti pre upotrebe i treba koristiti isključivo bistre rastvore bez čestica. Nemojte koristiti ove kese u serijskim infuzionim sistemima. Sav neiskorišćeni rastvor treba odbaciti. Nemojte ponovo priključivati na sistem delimično iskorišćene kese.
ZYVOX rastvor za infuziju je kompatibilan sa sledećim rastvorima: 5% rastvor glukoze za intravensku infuziju, 0,9% rastvor natrijum-hlorida za intravensku infuziju, Ringer-laktat rastvor za injekciju (Hartmanov rastvor za injekciju).
Neupotrebljeni lek se uništava u skladu sa važećim propisima.