Tygacil
tigeciklin
UPUTSTVO ZA LEK
tigeciklin
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri.
Ukoliko Vam se javi bilo koje neželjeno dejstvo, obratite se Vašem lekaru, farmaceutu ili medicinskoj sestri. Ovo uključuje i bilo koje neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu.
Vidite odeljak 4.
Šta je lek Tygacil i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što primite lek Tygacil
Kako se primenjuje lek Tygacil
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Tygacil
Sadržaj pakovanja i ostale informacije
Lek Tygacil je antibiotik iz grupe glicilciklina, koji deluje tako što zaustavlja rast bakterija koje izazivaju infekcije.
Vaš lekar je propisao lek Tygacil Vama ili Vašem detetu ukoliko Vaše dete ima najmanje 8 godina u terapiji nekog od sledećih tipova ozbiljnih infekcija:
Komplikovane infekcije kože i mekih tkiva (tkivo ispod kože).
Lek Tygacil nije indikovan za terapiju infekcije dijabetesnog stopala.
Komplikovane infekcije trbuha.
Lek Tygacil treba koristiti samo u situacijama kada Vaš lekar smatra da drugi antibiotici nisu pogodni.
Ukoliko ste alergični (preosetljivi) na tigeciklin ili na bilo koju od pomoćnih supstanci ovog leka (navedene u odeljku 6). Ukoliko ste alergični na antibiotike iz grupe tetraciklina (npr. minociklin, doksiciklin, itd.), možete biti alergični na tigeciklin.
Ako Vam rane slabo ili sporo zarastaju .
Ako ste imali proliv pre primene leka Tygacil. Ukoliko se kod Vas pojavi proliv za vreme ili nakon terapije, odmah se obratite lekaru. Nemojte da uzimate nikakve lekove protiv proliva bez prethodne konsultacije sa lekarom.
Ako imate ili ste ranije imali bilo kakve neželjene reakcije kada ste koristili antibiotike iz grupe tetraciklina (npr. osetljivost na sunčevu svetlost, promena boje zuba u razvoju, zapaljenje pankreasa, promena određenih laboratorijskih nalaza zgrušavanja krvi).
Ako imate, ili ste ranije imali problema sa jetrom. U zavisnosti od stanja Vaše jetre, lekar može smanjiti dozu leka kako bi se izbegle eventualne neželjene reakcije.
Ako imate opstrukciju žućnih puteva (holestaza).
Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se kod Vas pojave simptomi alergijske reakcije.
Odmah se obratite Vašem lekaru ukoliko se kod Vas javi jak bol u trbuhu, mučnina i povraćanje. Ovo mogu biti simptomi akutnog pankreatitisa (zapaljenje pankreasa koje može dovesti do jakog bola u trbuhu, mučnine i povraćanja).
Kod određenih ozbiljnih infekcija, Vaš lekar Vam može propisati lek Tygacil u kombinaciji sa drugim antibioticima.
Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti zbog razvoja druge bakterijske infekcije. Ukoliko se kod Vas razvije druga bakterijska infekcija, Vaš lekar Vam može propisati drugi antibiotik specifičan za prisutnu infekciju.
Iako se antibiotici, uključujući i lek Tygacil, bore protiv određene bakterije, druge bakterije i gljivice mogu nastaviti sa rastom. Ova pojava se naziva prekomerni rast. Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti zbog razvoja potencijalnih infekcija i lečiti ukoliko je neophodno.
Lek Tygacil ne treba koristiti kod dece mlađe od 8 godina, zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod ove grupe pacijenata i zato što može prouzrokovati trajna oštećenja zuba kao što je promena boje zuba u razvoju.
Obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate, donedavno ste uzimali ili ćete možda uzimati bilo koje druge lekove.
Lek Tygacil može uticati na rezultate testova koji daju podatke o zgrušavanju krvi. Važno je da obavestite Vašeg lekara ukoliko uzimate lekove koji sprečavaju prekomerno zgrušavanje krvi (antikoagulansi). U tom slučaju, Vaš lekar će Vas pažljivo pratiti.
Lek Tygacil može ometati dejstvo kontraceptivne pilule (pilule za sprečavanje trudnoće). Razgovarajte sa Vašim lekarom o upotrebi dodatnog vida kontracepcije dok ste na terapiji lekom Tygacil.
Lek Tygacil može oštetiti plod. Ukoliko ste trudni ili dojite, mislite da ste trudni ili planirate trudnoću, obratite se Vašem lekaru za savet pre primene ovog leka.
Nije poznato da li se lek Tygacil izlučuje u majčino mleko kod ljudi. Pitajte Vašeg lekara za savet pre nego što počnete da dojite Vašu bebu.
Lek Tygacil može izazvati neželjene reakcije kao što je vrtoglavica. Ova pojava može smanjiti Vašu sposobnost upravljanja vozilom ili rukovanja mašinama.
Lek Tygacil će Vam dati lekar ili medicinska sestra.
Preporučena početna doza kod odraslih je 100 mg, a zatim 50 mg na svakih 12 sati. Doza leka se primenjuje intravenski (direktno u krvotok) u periodu od 30 do 60 minuta.
Preporučena doza kod dece uzrasta od 8 do <12 godina je 1,2 mg/kg na svakih 12 sati intravenski do maksimalne doze od 50 mg na svakih 12 sati.
Preporučena doza kod adolescenata uzrasta od 12 do <18 godina je 50 mg na svakih 12 sati. Terapija obično traje od 5 do 14 dana. Vaš lekar će odrediti dužinu trajanja terapije.
Ako Vas zabrinjava da li ste primili previše leka Tygacil, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.
Ako Vas zabrinjava da ste možda propustili primanje doze leka Tygacil, odmah se obratite Vašem lekaru ili medicinskoj sestri.
Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek.
Pseudomembranozni kolitis se može javiti prilikom upotrebe većine antibiotika, uključujući i lek Tygacil, koji se može manifestovati kao težak, uporan ili krvav proliv udružen sa bolom u trbuhu ili povišenom temperaturom, što može biti znak teškog zapaljenja creva, a može se pojaviti za vreme ili nakon terapije.
mučnina, povraćanje, proliv.
apsces (nakupljanje gnoja), infekcije;
smanjena sposobnost stvaranja krvnih ugrušaka, određena u laboratorijskim analizama;
vrtoglavica;
iritacije vena od injekcije, uključujući bol, zapaljenje, otok i ugruške;
bol u trbuhu, dispepsija (bol u želucu i probavne smetnje), anoreksija (gubitak apetita);
povišene vrednosti enzima jetre, hiperbilirubinemija (povećane vrednosti žučnih pigmenata u krvi);
pruritus (svrab), osip;
slabo ili sporo zarastanje rana;
glavobolja;
povišene vrednosti amilaze, enzima koji se nalazi u pljuvačnim žlezdama i pankreasu, povećana koncentracija azota koji potiče iz uree, u krvi;
zapaljenje pluća;
male vrednosti glukoze u krvi;
sepsa (teške infekcije u telu i krvotoku)/septički šok (ozbiljno stanje organizma koje može dovesti do otkazivanja više organa i do smrti kao posledica sepse);
reakcija na mestu primene injekcije (bol, crvenilo, zapaljenje);
male vrednosti proteina u krvi.
akutni pankreatitis (zapaljenje pankreasa koje može uzrokovati jak bol u trbuhu, mučninu i povraćanje);
žutica (žuta prebojenost kože), zapaljenje jetre;
mala vrednost trombocita u krvi (što može povećati sklonost ka krvarenju i nastanaku modrica/hematoma).
anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije (koje mogu biti blage do teške, uključujući iznenadnu, opštu alergijsku reakciju koja može dovesti do šoka opasnog po život (npr. teško disanje, pad krvnog pritiska, ubrzan puls));
insuficijencija jetre;
osip, koji može dovesti do teških plikova i ljuštenja kože (Stevens-Johnson-ov sindrom);
mala vrednost fibrinogena u krvi (protein koji učestvuje u procesu zgrušavanja krvi).
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Ukoliko Vam se ispolji bilo koja neželjena reakcija, potrebno je da o tome obavestite lekara ili medicinsku sestru. Ovo uključuje i svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu.
Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka. Sumnju na neželjene reakcije možete da prijavite Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Čuvati lek van vidokruga i domašaja dece.
Ne smete koristiti lek Tygacil posle isteka roka upotrebe naznačenog na kutiji nakon „Važi do”. Datum isteka roka upotrebe se odnosi na poslednji dan navedenog meseca.
Čuvati na temperaturi do 25 ºC.
Rekonstituisan i razblažen rastvor tigeciklina treba odmah upotrebiti.
Neupotrebljivi lekovi se predaju apoteci u kojoj je istaknuto obaveštenje da se u toj apoteci prikupljaju neupotrebljivi lekovi od građana. Neupotrebljivi lekovi se ne smeju bacati u kanalizaciju ili zajedno sa komunalnim otpadom. Ove mere će pomoći u zaštiti životne sredine.
Aktivna supstanca je: tigeciklin.
Jedna bočica sadrži 50 mg tigeciklina.
Pomoćne supstance su: laktoza, monohidrat; hlorovodonična kiselina; natrijum-hidroksid.
Lek Tygacil je dostupan u bočicama kao prašak za rastvor za infuziju i izgleda kao prašak ili kolač narandžaste boje, pre nego što se rastvori. Ove bočice su distribuirane bolnicama u pakovanju od deset komada. Prašak treba rekonstituisati u bočici sa malom količinom rastvora. Bočicu treba nežno okretati u krug dok se lek ne rastvori. Rastvor leka se mora odmah izvući iz bočice i prebaciti u infuzione kese od 100 mL ili drugi odgovarajući infuzioni kontejner u bolnici.
Rastvor leka Tygacil nakon rastvaranja treba da bude žute do narandžaste boje; ukoliko nije, rastvor leka treba baciti.
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, zapremine 5 mL, sa sivim hlorbutil gumenim čepom i aluminijumskim prstenom sa narandžastim polipropilenskim snap – off zatvaračem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica sa praškom za rastvor za infuziju (ukupno 10 bočica, 10 x 50 mg) i Uputstvo za lek.
PFIZER SRB D.O.O.
Trešnjinog cveta 1/VI, Beograd - Novi Beograd
WYETH LEDERLE S.R.L.,
Via Franco Gorgone Z.I., Catania (CT), Italija Ovo uputstvo je poslednji put odobreno Februar, 2019.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
515-01-00431-18-002 od 13.02.2019.
------------------------------------------------------------------------------------------------
SLEDEĆE INFORMACIJE NAMENJENE SU ISKLJUČIVO ZDRAVSTVENIM STRUČNJACIMA:
Lek Tygacil je indikovan za primenu kod odraslih i kod dece uzrasta 8 godina i starije u terapiji sledećih infekcija (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka):
Komplikovane infekcije kože i mekog tkiva (engl. complicated skin and soft tissue infections, cSSTI), isključujući terapiju dijabetesnog stopala (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka)
Komplikovane intraabdominalne infekcije (engl. complicated intra-abdominal infections, cIAI)
Lek Tygacil treba koristiti samo u situacijama kada drugi alternativni antibiotici nisu pogodni (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka, Neželjena dejstva i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Treba uzeti u obzir zvanične smernice o pravilnoj upotrebi antibiotika.
Doziranje
Odrasli
Preporučena inicijalna doza za odrasle je 100 mg, nakon koje sledi primena doze od 50 mg na svakih 12 sati, tokom 5 do 14 dana.
Trajanje terapije treba odrediti prema težini i mestu infekcije i kliničkom odgovoru pacijenta.
Deca i adolescenti (8 do 17 godina)
Tigeciklin se može koristiti samo za lečenje pacijenata uzrasta 8 godina i starijih posle konsultacije sa lekarom koji ima odgovarajuće iskustvo u lečenju infektivnih bolesti.
Deca uzrasta od 8 do <12 godina: 1,2 mg/kg tigeciklina na svakih 12 sati intravenski do maksimalne doze od 50 mg na svakih 12 sati tokom 5 do 14 dana.
Adolescenti uzrasta od 12 do <18 godina: 50 mg tigeciklina na svakih 12 sati tokom 5 do 14 dana.
Stariji pacijenti
Nije potrebno prilagođavati dozu kod starijih pacijenata (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Oštećenje funkcije jetre
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa blagim do umerenim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh A i Child Pugh B).
Kod pacijenata (uključujući i pedijatrijsku populaciju) sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh C) doza tigeciklina treba da se smanji za 50%. Nakon primene udarne doze od 100 mg, doza kod odraslih treba da se smanji na 25 mg na svakih 12 sati. Pacijente sa teškim oštećenjem funkcije jetre (Child Pugh C) treba lečiti sa oprezom i pratiti njihov odgovor na terapiju (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Oštećenje funkcije bubrega
Nije potrebno prilagođavati dozu kod pacijenata sa oštećenjem funkcije bubrega, kao ni kod pacijenata koji su na hemodijalizi (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Pedijatrijska populacija
Bezbednost i efikasnost leka Tygacil kod dece mlađe od 8 godina nije utvrđena. Nema dostupnih podataka. Lek Tygacil ne treba koristiti kod dece mlađe od 8 godina zbog promene boje zuba (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka).
Način primene
Tigeciklin se primenjuje isključivo u obliku intravenske infuzije u trajanju od 30 do 60 minuta (videti odeljke Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka i Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom). Kod pedijatrijskih pacijenata poželjno je primenjivati infuziju tigeciklina u trajanju od 60 minuta (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Za uputstvo o rekonstituciji i razblaživanju leka pre primene videti odeljak Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka (i druga uputstva za rukovanje lekom).
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili na bilo koju od pomoćnih supstanci navedenih u odeljku Lista pomoćnih supstanci
Pacijenti koji su preosetljivi na tetracikline mogu biti preosetljivi na tigeciklin.
U kliničkim studijama kod komplikovanih infekcija kože i mekih tkiva (cSSTI), komplikovanih intraabdominalnih infekcija (cIAI), infekcija dijabetesnog stopala, nozokomijalne pneumonije i studijama sa rezistentnim patogenima, uočena je procentualno veća stopa smrtnosti kod pacijenata koji su primali
tigeciklin u odnosu na pacijente koji su primali poredbene lekove. Uzroci ovih nalaza su nepoznati, ali se ne može isključiti slabija efikasnost i bezbednost primene tigeciklina u odnosu na poredbene lekove.
Superinfekcija
U kliničkim studijama kod pacijenata sa cIAI, sporije zarastanje hirurških rana je bilo povezano sa superinfekcijom. Pacijente kod kojih rane sporije zarastaju treba pažljivo pratiti zbog dijagnostikovanja suprinfekcije (videti odeljak Neželjena dejstva).
Izgleda da je lečenje pacijenata kod kojih se razvila superinfekcija, naročito nozokomijalna pneumonija povezano sa slabijim ishodom lečenja. Pacijenti se moraju pažljivo pratiti zbog razvoja superinfekcije. Ukoliko se pored cSSTI ili cIAI razvije i druga vrsta infekcije nakon uvođenja terapije tigeciklinom, treba razmotriti uvođenje alternativne antibiotske terapije koja je pokazala efikasnost u terapiji prisutne specifične infekcije (ili više njih).
Anafilaksa
Prilikom upotrebe tigeciklina prijavljene su anafilaktičke/anafilaktoidne reakcije koje mogu ugroziti život (videti odeljke Kontraindikacije i Neželjena dejstva).
Insuficijencija jetre
Slučajevi oštećenja funkcije jetre, pretežno holestatskog tipa, prijavljeni su kod pacijenata koji su primali tigeciklin, uključujući i neke slučajeve insuficijencije jetre sa fatalnim ishodom. Iako se insuficijencija jetre može javiti kod pacijenata koji primaju tigeciklin zbog osnovnih oboljenja ili istovremeno primenjenih lekova, mogući doprinos tigeciklina treba uzeti u obzir (videti odeljak Neželjena dejstva).
Tetraciklinski antibiotici
Glicilciklinska grupa antibiotika je strukturno slična klasi tetraciklinskih antibiotika. Tigeciklin može izazvati slične neželjene reakcije kao tetraciklinska grupa antibiotika. U ove reakcije spadaju fotosenzitivnost, pseudotumor cerebri, pankreatitis i antianaboličko dejstvo koje dovodi do povećanja vrednosti azota u krvi, koji potiče iz uree (engl. Blood Urea Nitrogen, BUN), azotemije, acidoze i hiperfosfatemije (videti odeljak Neželjena dejstva).
Pankreatitis
Akutni pankreatitis, koji može biti teškog intenziteta, se javljao (učestalost nastanka: povremeno) u toku terapije tigeciklinom (videti odeljak Neželjena dejstva). Treba uzeti u obzir dijagnozu akutnog pankreatitisa kod pacijenata koji primaju tigeciklin, a koji su razvili kliničke simptome i znake ili njihovi laboratorijski nalazi ukazuju na akutni pankreatitis. Većina prijavljenih slučajeva se razvila posle najmanje jedne nedelje terapije. Slučajevi pankreatitisa su prijavljeni kod pacijenata koji nisu imali poznate faktore rizika za nastanak pankreatitisa. Stanje pacijenata se obično poboljšava nakon prekida terapije tigeciklinom. Treba razmotriti prekid terapije tigeciklinom kod pacijenata kod kojih se sumnja na nastanak pankreatitisa.
Osnovna oboljenja
Iskustvo o primeni tigeciklina u terapiji infekcija kod pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjima je ograničeno.
U kliničkim ispitivanjima cSSTI, najčešći tip infekcije kod pacijenata na terapiji tigeciklinom bio je celulitis (58,6%), praćen velikim apscesima (24,9%). Nisu bili uključeni pacijenti sa teškim osnovnim oboljenjima, kao što su imunokompromitovani pacijenti, pacijenti sa ulceroznim dekubitusnim infekcijama ili pacijenti kod kojih je lečenje infekcije zahtevalo period duži od 14 dana (na primer, nekrotizirajući fasciitis).
Ograničen broj pacijenata sa komorbiditetima, kao što su dijabetes (25,8%), periferno vaskularno oboljenje (10,4%), intravenska zavisnost (4,0%) i HIV infekcije (1,2%) je bio uključen u ispitivanje. Takođe, postoji ograničeno iskustvo kod lečenja pacijenata sa istovremenom bakterijemijom (3,4%). Stoga se savetuje oprez kod lečenja ovakvih pacijenata. Rezultati u velikoj studiji na pacijentima sa infekcijom dijabetesnog stopala
su pokazali da je tigeciklin manje efikasan nego lek sa kojim je bio upoređivan i zbog toga se tigeciklin ne preporučuje za upotrebu kod ovih pacijenata (videti odeljak Terapijske indikacije).
U kliničkim ispitivanjima cIAI, najčešći oblik infekcije kod pacijenata na terapiji tigeciklinom je bio komplikovani apendicitis (50,3%), praćen drugim dijagnozama koje su ređe prijavljivane, kao što su komplikovani holecistitis (9,6%), perforacija creva (9,6%), intraabdominalni apsces (8,7%), perforacija čira na želucu ili duodenumu (8,3%), peritonitis (6,2%) i komplikovani divertikulitis (6,0%). Od ove grupe pacijenata, 77,8% je imalo hirurški-vidljiv peritonitis. Postojao je ograničen broj pacijenata sa teškim osnovnim oboljenjima, kao što su imunokompromitovani pacijenti, pacijenti sa APACHE II rezultatima > 15 (3,3%) ili sa hirurški vidljivim višestrukim intraabdominalnim apscesima (11,4%). Takođe, postoji ograničeno iskustvo kod lečenja pacijenata sa istovremenom bakterijemijom (5,6%). Stoga se savetuje oprez kod lečenja ovakvih pacijenata.
Treba obratiti pažnju na kombinovanu antibiotsku terapiju, kada se primenjuje tigeciklin kod teško bolesnih pacijenata sa cIAI, nastalim iz klinički vidljive intestinalne perforacije ili kod pacijenata sa početnim stadijumom sepse ili septičkog šoka (videti odeljak Neželjena dejstva).
Efekat holestaze u farmakokinetici tigeciklina nije u potpunosti utvrđen. Ekskrecija putem žuči predstavlja približno 50% ukupne ekskrecije tigeciklina. Stoga, treba pažljivo pratiti pacijente kod kojih je prisutna holestaza.
Protrombinsko vreme i drugi odgovarajući antikoagulantni testovi treba da se koriste u praćenju pacijenata ukoliko se tigeciklin primenjuje sa antikoagulansima (videti odeljak Interakcije sa drugim lekovima i druge vrste interakcija).
Pseudomembranozni kolitis je zabeležen kod skoro svih antibiotskih lekova i može biti različitog intenziteta, od blagog do opasnog po život. Zbog toga je važno ovu dijagnozu uzeti u obzir kod pacijenata kod kojih je prisutna dijareja za vreme ili nakon primene bilo kog antibiotika (videti odeljak Neželjena dejstva).
Upotreba tigeciklina može dovesti do povećanog rasta neosetljivih organizama, uključujući i gljivice. Pacijente treba pažljivo pratiti za vreme terapije (videti odeljak Neželjena dejstva).
Rezultati ispitivanja tigeciklina na pacovima su pokazali pojavu promene boje kostiju. Tigeciklin može biti povezan sa trajnom promenom boje zuba kod ljudi, ukoliko se koristi za vreme razvoja zuba (videti odeljak Neželjena dejstva).
Pedijatrijska populacija
Kliničko iskustvo kod lečenja infekcija tigeciklinom u populaciji pedijatrijskih pacijenata uzrasta od
8 godina i starijih je veoma ograničeno (videti odeljke Neželjena dejstva i Farmakodinamski podaci u Sažetku karakteristika leka). Posledično, primenu kod dece treba ograničiti na kliničke situacije u kojima alternativna antibakterijska terapija nije dostupna.
Mučnina i povraćanje su veoma česte neželjene reakcije kod dece i adolescenata (videti odeljak Neželjena dejstva). Treba obratiti pažnju na moguću dehidrataciju. Kod pedijatrijskih pacijenata poželjno je primenjivati infuziju tigeciklina u trajanju od 60 minuta.
Bol u abdomenu je često prijavljivan kod dece i kod odraslih. Bol u abdomenu može ukazati na pankreatitits. Ukoliko se pankreatitis razvije, terapija tigeciklinom se mora prekinuti.
Pre početka terapije tigeciklinom i tokom trajanja terapije treba redovno pratiti testove funkcije jetre, parametre koagulacije, hematološke parametre, amilazu i lipazu.
Lek Tygacil ne treba primenjivati kod dece mlađe od 8 godina zbog nedostatka podataka o bezbednosti i efikasnosti leka kod ove grupe pacijenata kao i zbog moguće povezanosti tigeciklina sa trajnom promenom boje zuba (videti odeljke Doziranje i način primene i Neželjena dejstva).
Ispitivanja interakcija vršena su samo kod odraslih.
Istovremena primena tigeciklina i varfarina (pojedinačna doza od 25 mg) je kod zdravih ispitanika dovela do smanjenja klirensa R-varfarina i S-varfarina za 40%, odnosno 23% i povećanja vrednosti PIK-a za 68%, odnosno 29%. Mehanizam ove interakcije još uvek nije razjašnjen. Dostupni podaci ne ukazuju da bi ova interakcija mogla dovesti do značajnih promena vrednosti INR-a. U svakom slučaju, imajući u vidu da tigeciklin može produžiti i protrombinsko vreme (PT) i aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), odgovarajuće testove koagulacije treba pažljivo pratiti kada se tigeciklin primenjuje zajedno sa antikoagulansima (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Varfarin nije uticao na farmakokinetički profil tigeciklina.
Tigeciklin se ne metaboliše obilno. Usled toga se ne očekuje da na klirens tigeciklina utiču aktivne supstance koje inhibiraju ili indukuju aktivnost CYP450 izoenzima. In vitro, tigeciklin nije ni kompetitivni ni ireverzibilni inhibitor enzima CYP450 (videti odeljk Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Kada je primenjivan na zdravim odraslim ispitanicima, tigeciklin u preporučenim dozama nije uticao na obim i stepen resorpcije, kao ni na klirens digoksina (0,5 mg, svaka sledeća doza 0,25 mg dnevno). Digoksin nije uticao na farmakokinetički profil tigeciklina. Usled toga nije potrebno prilagođavanje terapije tigeciklinom pri istovremenoj primeni sa digoksinom.
U in vitro studijama nije primećen antagonizam između tigeciklina i ostalih često primenjivanih grupa antibiotika.
Istovremena primena antibiotika i oralnih kontraceptiva može dovesti do smanjenja efikasnosti oralnih kontraceptiva.
Podaci in vitro studije ukazuju da je tigeciklin supstrat P-glikoproteina. Istovremena primena sa inhibitorima P-glikoproteina (npr. ketokonazol ili ciklosporin) ili induktorima P-glikoproteina (npr. rifampicin) može uticati na farmakokinetiku tigeciklina (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka).
Trudnoća
O primeni tigeciklina kod trudnica nema podataka ili je njihov broj ograničen. Ispitivanja na životinjama su pokazala reproduktivnu toksičnost (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Potencijalni rizik za ljude nije poznat. Kao i tetraciklinska grupa antibiotika, tigeciklin takođe može indukovati trajna oštećenja zuba (promene boje i oštećenje gleđi) i odložiti procese okoštavanja kod fetusa, izloženih in utero u drugoj polovini perioda gestacije, kao i kod dece mlađe od 8 godina, zbog nakupljanja u tkivima sa visokom razmenom kalcijuma i formiranja kalcijumskih helatnih kompleksa (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka). Tigeciklin ne treba primenjivati tokom trudnoće osim ako kliničko stanje žene zahteva terapiju tigeciklinom.
Dojenje
Nije poznato da li se tigeciklin i njegovi metaboliti izlučuju u majčino mleko. Raspoloživi farmakodinamski/toksikološki podaci dobijeni ispitivanjima na životinjama pokazuju da se tigeciklin/njegovi metaboliti izlučuju u mleko (videti odeljak Pretklinički podaci o bezbednosti leka u Sažetku karakteristika leka). Ne može se isključiti rizik po novorođenče/odojče. Odluka o tome da li da se prekine dojenje ili da se prekine/odloži terapija tigeciklinom mora se doneti uzimajući u obzir korist od dojenja za dete i korist od terapije lekom Tygacil za ženu.
Plodnost
Tigeciklin nije uticao na parenje i plodnost pacova koji su bili izloženi do 4,7 puta većoj dnevnoj dozi od onih koje se primenuju kod ljudi na osnovu vrednosti PIK. Kod ženki pacova nisu zabeleženi efekti na jajnike i hormonski status ispitivanih životinja, povezani sa aktivnom supstancom, pri izloženosti do 4,7 puta većim dnevnim dozama od onih koje se primenuju kod ljudi na osnovu vrednosti PIK.
Može se javiti vrtoglavica koja može uticati na upravljanje vozilima ili rukovanje mašinama (videti odeljk
Neželjena dejstva).
Sažetak bezbednosnog profila
Ukupan broj pacijenata sa cSSTI i cIAI koji su primali tigeciklin u trećoj i četvrtoj fazi kliničkih studija bio je 2393.
U kliničkim ispitivanjima, najčešće neželjene reakcije na lek povezane sa terapijom bile su prolazna mučnina (21%) i povraćanje (13%), koje su se najčešće pojavljivale rano (prvog ili drugog dana terapije) i bile su uglavnom slabog do umerenog intenziteta.
Neželjene reakcije prijavljene prilikom upotrebe tigeciklina, uključujući klinička ispitivanja i postmarketinški period, prikazane su tabelarno.
Tabelarni prikaz neželjenih reakcija
Klasa sistema organa | Veoma često ≥ 1/10 | Često ≥ 1/100 do < 1/10 | Povremeno ≥ 1/1000 do < 1/100 | Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) |
Infekcije i infestacije | sepsa/septički šok, pneumonija, apsces, infekcije | |||
Poremećaji krvi i limfnog sistema | produženo aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme (aPTT), produženo protrombinsko vreme (PT) | trombocitopenija, povećanje internacionalnog normalizovanog odnosa (INR) | hipofibrinogenija | |
Poremećaji imunskog sistema | anafilaksa/anafi- laktoidne reakcije* (videti odeljke Kontraindikacije i Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) | |||
Poremećaji metabolizma i ishrane | hipoglikemija, hipoproteinemija | |||
Poremećaji nervnog sistema | vrtoglavica | |||
Vaskularni | flebitis | tromboflebitis |
Klasa sistema organa | Veoma često ≥ 1/10 | Često ≥ 1/100 do < 1/10 | Povremeno ≥ 1/1000 do < 1/100 | Nepoznato (ne može se proceniti na osnovu dostupnih podataka) |
poremećaji | ||||
Gastrointestinalni poremećaji | mučnina, povraćanje, dijareja | abdominalni bol, dispepsija, anoreksija | akutni pankreatitis (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) | |
Hepatobilijarni poremećaji | povišene vrednosti aspartat aminotransferaze (AST) i alanin aminotransferaze (ALT) u serumu, hiperbilirubinemija | žutica, oštećenje jetre, najčešće sa holestazom | insuficijencija jetre* (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka) | |
Poremećaji kože i potkožnog tkiva | pruritus, osip | teške reakcije kože, uključujući Stevens- Johnson-ov sindrom* | ||
Opšti poremećaji i reakcije na mestu primene | usporeno zarastanje rana, reakcija na mestu primene, glavobolja | inflamacija na mestu primene injekcije, bol na mestu primene injekcije, edem na mestu primene injekcije, flebitis na mestu primene injekcije | ||
Ispitivanja | povišene vrednosti amilaze u serumu, povećana koncentracija azota iz uree u krvi (BUN) |
*neželjena rekacija identifikovana postmarketinški
Opis odabranih neželjenih reakcija
Neželjene reakcije karakteristične za antibiotike
Pseudomembranozni kolitis koji može biti različitog intenziteta, od blagog do opasnog po život (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Razvoj povećanog broja neosetljivih mikroorganizama, uključujući gljivice (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Neželjene reakcije karakteristične za tetracikline
Glicilciklinska grupa antibiotika je strukturno slična tetraciklinskoj klasi antibotika. Neželjene reakcije tetraciklinske klase antibiotika uključuju fotosenzitivnost, pseudotumor cerebri, pankreatitis, antianabolički efekat koji može dovesti do povećanja koncentracija azota iz uree u krvi (BUN), azotemije, acidoze i hiperfosfatemije (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
Tigeciklin može biti povezan sa trajnom promenom boje zuba, ukoliko se koristi za vreme njihovog razvoja (videti odeljak Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka).
U kliničkim ispitivanjima cSSTI i cIAI faze 3 i 4, ozbiljne neželjene reakcije povezane sa infekcijama češće su se javljale kod ispitanika na terapiji tigeciklinom (7,1%) u odnosu na pacijente na terapiji komparativnim lekovima (5,3%). Primećene su značajne razlike u pojavljivanju sepse/septičkog šoka kod pacijenata na terapiji tigeciklinom (2,2%) u odnosu na pacijente na terapiji komparativnim lekovima (1,1%).
Izmenjene vrednosti AST i ALT kod pacijenata koji primaju tigeciklin su se javljale mnogo češće u periodu posle terapije, nego kod pacijenata na terapiji komparativnim lekovima, kod kojih su se češće javljale u toku terapije.
U svim cSSTI i cIAI studijama faze 3 i 4, bilo je 2,4% smrtnih slučajeva (54/2216) kod pacijenata na terapiji tigeciklinom i 1,7% smrtnih slučajeva (37/2206) kod pacijenata na terapiji komparativnim lekovima.
Pedijatrijska populacija
Dostupni su veoma ograničeni podaci o bezbednosti iz dve farmakokinetičke studije (videti odeljak Farmakokinetički podaci u Sažetku karakteristika leka). Nisu zapažena nova ili neočekivana bezbednosna pitanja prilikom primene tigeciklina u ovim studijama.
U otvorenoj, farmakokinetičkoj studiji sa postupnim povećanjem pojedinačne doze, bezbednost tigeciklina je ispitivana kod 25 dece uzrasta od 8 do 16 godina koja su se nedavno oporavila od infekcija. Profil neželjenih reakcija tigeciklina kod ovih 25 ispitanika uglavnom je bio u skladu sa profilom neželjenih reakcija kod odraslih.
Bezbednost tigeciklina je takođe ispitivana u otvorenoj, farmakokinetičkoj studiji sa postepenim povećanjem višestrukih doza, kod 58 dece uzrasta od 8 do 11 godina, sa cSSTI (n=15), cIAI (n=24) ili vanbolničkom pneumonijom (n=19). Profil neželjenih reakcija tigeciklina kod ovih 58 ispitanika uglavnom je bio u skladu sa profilom neželjenih reakcija kod odraslih, sa izuzetkom mučnine (48,3%), povraćanja (46,6%) i povećanja lipaze u serumu (6,9%) koji su imali veću učestalost kod dece nego kod odraslih.
Prijavljivanje neželjenih reakcija
Prijavljivanje sumnji na neželjene reakcije posle dobijanja dozvole za lek je važno. Time se omogućava kontinuirano praćenje odnosa koristi i rizika leka. Zdravstveni radnici treba da prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na ovaj lek Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS):
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije Nacionalni centar za farmakovigilancu
Vojvode Stepe 458, 11221 Beograd Republika Srbija
fax: +381 (0)11 39 51 131
e-mail: nezeljene.reakcije@alims.gov.rs
Ne postoje posebne informacije o predoziranju tokom terapije. Intravenska primena tigeciklina kao pojedinačne doze od 300 mg tokom 60 minuta je, kod zdravih dobrovoljaca, rezultovala povećanom incidencijom mučnine i povraćanja. Tigeciklin se ne uklanja u značajnoj količini hemodijalizom.
Lista pomoćnih supstanci
Laktoza, monohidrat; hlorovodonična kiselina;
natrijum-hidroksid (za podešavanje pH vrednosti).
Sledeće aktivne supstance ne treba primenjivati istovremeno pomoću istog Y-infuzionog seta sa tigeciklinom: amfotericin B, amfotericin B lipidni kompleks, diazepam, esomeprazol, omeprazol i intravenske rastvore koji mogu da povećaju pH iznad 7.
Ovaj lek se ne sme mešati sa drugim lekovima, osim sa onima koji su navedeni u odeljku 6.6.
Dve (2) godine.
Rekonstituisan i razblažen rastvor tigeciklina u kesi za infuziju ili drugom odgovarajućem kontejneru za infuziju (npr. staklena boca) treba odmah upotrebiti.
Čuvati na temperaturi do 25 C.
Za uslove čuvanja nakon rekonstitucije leka, videti odeljak Rok upotrebe.
Unutrašnje pakovanje je bočica od bezbojnog stakla hidrolitičke otpornosti tip I, zapremine 5 mL, sa sivim hlorbutil gumenim čepom i aluminijumskim prstenom sa narandžastim polipropilenskim snap – off zatvaračem.
Spoljašnje pakovanje je složiva kartonska kutija koja sadrži 10 bočica sa praškom za rastvor za infuziju (ukupno 10 bočica, 10 x 50 mg ) i Uputstvo za lek.
Prašak treba rekonstituisati sa 5,3 mL rastvora za infuziju natrijum-hlorida 9 mg/mL (0,9%),
50 mg/mL (5%) rastvora za infuziju glukoze ili laktatnim Ringerovim rastvorom za infuziju da bi se postigla koncentracija od 10 mg/mL tigeciklina. Bočicu treba pažljivo okretati u krug dok se lek ne rastvori. Zatim,
5 mL rekonstituisanog rastvora treba odmah prebaciti u kesu za intravensku infuziju od 100 mL ili u drugi odgovarajući kontejner za infuziju (npr. staklenu bocu).
Za dozu od 100 mg, rastvore dobijene rastvaranjem praška iz dve bočice odmah prebaciti iz bočica u kesu za intravensku infuziju od 100 mL ili drugi odgovarajući kontejner za infuziju (npr. staklenu bocu). Napomena: bočica sadrži 6% rastvora više. Prema tome, 5 mL rekonstituisanog rastvora ekvivalentno je sa 50 mg aktivne supstance. Rekonstituisan rastvor treba da bude žute do narandžaste boje, ukoliko nije, rastvor treba baciti. Pre primene, parenteralne preparate treba ispitati vizuelno, zbog mehaničkih nečistoća i promene boje (npr. zelena ili crna).
Tigeciklin treba primeniti intravenski pomoću zasebnog infuzionog seta ili pomoću Y-infuzionog seta. Ukoliko se ista intravenska linija koristi za uzastopnu infuziju više aktivnih supstanci, treba je isprati pre i nakon infuzije tigeciklina ili sa 9 mg/mL (0,9%) rastvora za infuziju natrijum-hlorida ili sa 50 mg/mL (5%) rastvora za infuziju glukoze. Infuzioni rastvor treba pripremiti sa infuzionim rastvorom koji je kompatibilan sa tigeciklinom i drugim lekom (lekovima) koji se primenjuju kroz zajedničku i.v. liniju (videti odeljak Inkompatibilnost).
Ovaj lek je namenjen za jednokratnu upotrebu. Svu neiskorišćenu količinu leka ili otpadnog materijala nakon njegove upotrebe treba ukloniti, u skladu sa važećim propisima.
Kompatibilni intravenski rastvori su: natrijum-hlorid 9 mg/mL (0,9%) rastvor za infuziju, glukoza 50 mg/mL (5%) rastvor za infuziju i laktatni Ringerov rastvor za infuziju.
Kada se primenjuje Y-infuzioni set, kompatibilnost tigecilkina razblaženog sa 0,9% rastvorom za infuziju natrijum-hlorida dokazana je sa sledećim lekovima ili rastvorima za razblaživanje: amikacin, dobutamin, dopamin-hidrohlorid, gentamicin, haloperidol, laktatni Ringerov rastvor, lidokain-hidrohlorid, metoklopramid, morfin, norepinefrin, piperacilin/tazobaktam (EDTA formulacija), kalijum-hlorid, propofol, ranitidin-hidrohlorid, teofilin i tobramicin.