prašak i rastvarač za rastvor inj./ inf.; 50mg/50ml; liobočica sa rastvaračem, 1x50ml
CENA: 54.323,83 din.
UPUTSTVO ZA LEK
Proizvođač: Boehringer Ingelheim Pharma GmbH & CO.KG
Adresa: Birkendorfer Str. 65, Biberach an der Riss 1, Nemačka
Podnosilac zahteva: Boehringer Ingelheim Serbia d.o.o. Beograd
Adresa: Milentija Popovića 5a, 11070 Beograd, Republika Srbija
Uputstvo sačuvajte. Može biti potrebno da ga ponovo pročitate.
Ako imate dodatnih pitanja, obratite se svom lekaru ili farmaceutu.
Ovaj lek propisan je Vama i ne smete ga davati drugima. Može da im škodi, čak i kada imaju iste znake bolesti kao i Vi.
Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara ili farmaceuta
Šta je lek Actilyse i čemu je namenjen
Šta treba da znate pre nego što uzmete lek Actilyse
Kako se upotrebljava lek Actilyse
Moguća neželjena dejstva
Kako čuvati lek Actilyse
Dodatne informacije
Aktivni sastojak u leku Actilyse je alteplaza (videti odeljak 6: “Dodatne informacije”). Pripada grupi lekova koji se zovu trombolitički lekovi. Ovi lekovi pomažu da se razgrade krvni ugrušci koji se formiraju u krvnim sudovima.
Lek Actilyse služi u lečenju brojnih oboljenja koja su nastala kao posledica formiranja krvnih ugrušaka u krvnim sudovima, uključujući:
srčani udar prouzrokovan krvnim ugrušcima u arterijama srca (infarkt miokarda)
krvni ugrušci u arterijama pluća (plućna embolija)
moždani udar prouzrokovan krvnim ugruškom u arteriji mozga (akutni ishemijski moždani udar)
- ukoliko ste alergični (preosetljivi) na aktivnu supstancu alteplazu ili na bilo koji drugi sastojak leka Actilyse (videti odeljak 6: «Dodatne informacije»)
ukoliko imate ili ste nedavno imali bolest koja povećava rizik od krvarenja i, uključujući:
poremećaj krvarenja ili sklonost ka krvarenju
teško ili opasno krvarenje u bilo kom delu tela
krvarenje u mozgu ili u lobanji
nekontrolisan, veoma visok krvni pritisak
bakterijsku infekciju ili zapaljenje srca (endokarditis), ili zapaljenje membrana oko srca (perikarditis)
zapaljenje gušterače (akutni pankreatitis)
čir na želucu ili na crevima
proširene vene u jednjaku (ezofagealni variksi)
abnormalnost krvnih sudova, kao što je lokalizovan otok arterije (npr. aneurizma)
određeni tumori
teška bolest jetre
ukoliko koristite lekove koji «razređuju» Vašu krv (oralni antikoagulantni lekovi)
ukoliko ste bilo kada imali hiruršku intervenciju na mozgu ili kičmi
ukoliko ste imali veliku hiruršku intervenciju ili značajnu povredu u protekla 3 meseca
ukoliko ste imali spoljnu masažu srca u proteklih 10 dana
ukoliko ste rodili bebu u proteklih 10 dana
Vaš lekar takođe neće koristiti lek Actilyse za lečenje srčanog udara ili lečenje krvnih ugrušaka u arterijama pluća:
ukoliko ste imali moždani udar prouzrokovan krvaranjem u mozak (hemoragijski moždani udar)
ukoliko ste ikada imali moždani udar nepoznatog uzroka
ukoliko ste nedavno imali (u proteklih 6 meseci) moždani udar prouzrokovan krvnim ugruškom u arteriji mozga (ishemijski moždani udar), osim ako to nije ovaj moždani udar zbog koga ćete biti lečeni
Poreg toga, Vaš lekar Vam neće propisati Actilyse za terapiju moždanog udara prouzrokovanog krvnim ugruškom u arteriji mozga (akutni ishemijski moždani udar):
ukoliko su simptomi Vašeg moždanog udara počeli pre više od 4,5 sata, ili je verovatno da su počeli pre više od 4,5 sata, pošto ne znate kada su nastali
ukoliko Vaš moždani udar izaziva samo veoma blage simptome
ukoliko postoje znaci krvarenja u mozgu
ukoliko ste imali moždani udar u poslednja 3 meseca
ukoliko su se simptomi naglo popravili pre nego što ste dobili lek Actilyse
ukoliko imate veoma težak moždani udar
ukoliko ste imali grčeve (konvulzije) kada je Vaš moždani udar počeo
ukoliko je tromboplastinsko vreme (test kojim se određuje koliko dobro koaguliše Vaša krv) poremećeno.
Ovaj test može da bude poremećen ukoliko ste primili heparin (lek koji „istanjuje Vašu krv”) u okviru prethodnih 48 sati.
ukoliko imate dijabetes ili ste bilo kada ranije imali moždani udar
ukoliko je broj vaših belih krvnih zrnaca (trombocita) veoma nizak
ukoliko imate visok krvni pritisak (iznad 185/110) što može jedino da se redukuje injekcijom lekova
ukoliko je nivo šećera (glukoze) u Vašoj krvi jako nizak (ispod 50 mg/dl)
ukoliko je nivo šećera (glukoze) u Vašoj krvi veoma visok (iznad 400 mg/dl)
ukoliko imate manje od 18 godina ili ste stariji od 80 godina.
ukoliko imate ili ste nedavno imali bilo koje stanje koje povećava Vaš rizik za krvarenje, kao što je:
mala povreda
biopsija (procedura za dobijanje uzorka tkiva)
punkcija velikih krvnih sudova
intramuskularna injekcija
ukoliko ste bilo kada ranije primali lek Actilyse
ukoliko ste stariji od 65 godina.
Obavestite svog lekara ili farmaceuta ako uzimate, ili ste do nedavno uzimali neki drugi lek, uključujući i lek koji se nabavlja bez lekarskog recepta.
Naročito je važno da kažete Vašem lekaru ukoliko uzimate ili ste nedavno uzeli:
lekove koji «proređuju» krv uključujući:
aspirin
varfarin
kumarin
heparin
određene lekove za terapiju visokog krvnog pritiska (ACE inhibitori).
Pitajte Vašeg lekara za savet pre nego što uzmete lek Actilyse. Vaš lekar će Vam dati lek Actilyse ukoliko je potencijalna korist veća od mogućeg rizika za Vašu bebu.
Lek Actilyse će biti primenjen od strane Vašeg lekara ili drugog zdravstvenog osoblja. Lek nije za samoprimenu. Terapija lekom Actilyse bi trebalo da bude započeta što je moguće ranije nakon početka Vaših simptoma.
Postoje tri različita stanja za koja je se ovaj lek daje:
Doza koju dobijate zavisi od Vaše telesne težine. Maksimalna doza leka Actilyse je 100 mg, ali će biti niža ukoliko imate manje od 65 kg.
Može da bude primenjena na dva različita načina:
a.) 90-minutni oblik primene, za pacijente lečene 6 sati nakon početka simptoma.
Sastoji se od:
inicijalne injekcije dela doze Actilyse date u venu
infuzije preostale doze nakon 90 minuta
b.) 3- satni režim doziranja, za pacijente lečene 6 do 12 sati nakon početka njihovih simptoma.
Sastoji se od:
inicijalne injekcije dela doze Actilyse date u venu
infuzije preostalog dela doze tokom 3 sledeća sata.
Pored Actilyse Vaš lekar će Vam dati i drugi lek kako bi zaustavio stvaranje krvnog ugruška. Ovo će Vam biti dato odmah nakon što počne Vaš bol u grudima.
Doza koja Vam se daje zavisi od Vaše telesne težine. Maksimalna doza leka Actilyse je 100 mg, ali može da bude
manja ukoliko imate manje od 65 kg. Lek se obično daje kao:
inicijalna injekcija dela doze u venu
infuzija preostale doze tokom sledeća 2 sata
Nakon terapije lekom Actilyse, Vaš lekar će započeti (ili nastaviti) terapiju heparinom (lek koji «istanjuje» krv).
ATILYSE se daje kao:
inicijalna injekcija dela doze u venu
infuzija preostale doze nakon 60 minuta.
Ne bi trebalo da uzimate aspirin prvih 24 sata nakon terapije lekom Actilyse za moždani udar.Vaš lekar može da Vam da injekciju sa heparinom ukoliko je to potrebno.
Lek Actilyse se nalazi u obliku praška i rastvarača za rastvor za injekciju/infuziju. To znači da se jedno pakovanje sastoji od jedne bočice sa praškom i jedne bočice sa rastvaračem (voda za injekcije). Pre upotrebe potrebno je u bočicu sa praškom dodati rastvarač kako bi se napravio rastvor spreman odmah za upotrebu. Ovaj rastvor se daje u venu (intravenska injekcija ili infuzija).
Lek Actilyse ne treba mešati sa drugim lekovima.
Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi primene leka Actilyse, obratite se Vašem lekaru.
Kao svi ostali lekovi i lek Actilyse može izazvati neželjena dejstva, mada se ona ne moraju ispoljiti kod svih. Dole opisana neželjena dejstva su bila prijavljena od strane pacijenata koji su primili lek Actilyse.
Veoma često (češće od 1 na 10 pacijenata koji uzimaju lek):
srčana slabost
prisustvo tečnosti u plućima (plućni edem)
krvarenje ili pojava modrica (hematoma) na mestu primene
pad krvnog pritiska (hipotenzija)
nepravilni ritam srca pri ponovnom uspostavljanju dotoka krvi u srce
bol u grudima (angina pektoris)
Često (kod 1-10 na 100 pacijenata koji uzimaju lek):
mogućnost nastanka novog srčanog udara
moždano krvarenje (cerebralna hemoragija) posle lečenja moždanog udara izazvanog krvnim ugruškom u nekoj od arterija mozga (akutni ishemijski moždani udar) – može zahtevati obustavu terapije
prestanak rada srca (cardiac arrest) - može zahtevati obustavu terapije
stanje šoka (veoma nizak krvni pritisak) kao posledica srčane slabosti - može zahtevati obustavu terapije
krvarenje u disajnim putevima. kao što je krvarenje iz nosa (epistaksa) ili sukrvičavi ispljuvak (hemoptizija) - može zahtevati obustavu terapije
krvarenje iz desni
krvarenje u želudac ili creva, uključujući povraćanje krvi (hematemeza) ili prisustvo krvi u stolici (melena ili rektalna hemoragija)
krvarenja u potkožna tkiva koja dovode do pojave modrica ljubičaste boje (ekhimoze)
krvarenje iz urinarnog trakta ili reproduktivnih organa, što dovodi do prisustva krvi u urinu (hematurija)
krvarenje koje zahteva transfuziju krvi
osećaj mučnine (nauzeja)
povraćanje
groznica
Povremeno (kod 1-10 na 1 000 pacijenata koji uzimaju lek):
moždano krvarenje (cerebralna hemoragija) nakon lečenja srčanog udara (infarkt miokarda) ili prisustva krvnih ugrušaka u plućnim arterijama (pulmonalna embolija) – može zahtevati obustavu terapije
krvarenje u membranozni prostor oko srca (hemoperikardijum) – može zahtevati obustavu terapije
unutrašnje krvarenje u zadnji deo trbuha (retroperitonealno krvarenje) – može zahtevati obustavu terapije
oštećenje srčanih zalistaka (mitralna regurgitacija) ili srčane pregrade koja odeljuje komore (ventrikularni septalni defekt) – može zahtevati obustavu terapije
prisustvo krvnih ugrušaka u plućima (plućna embolija)
krvarenje iz uha
prisustvo krvnih ugrušaka u krvnim sudovima koji snabdevaju krvlju druge organe (trombotička embolizacija). Simptomi će zavisiti od organa koji je zahvaćen.
alergijske reakcije, npr. koprivnjača (urtikarija) i ospa, otežano disanje (bronhospazam), prisustvo tečnosti pod kožom (angioedem), nizak krvni pritisak ili šok
Retko (kod 1-10 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):
unutrašnja krvarenja, kao što je krvarenje u jetri (hepatička hemoragija) ili u plućima (pulmonalna hemoragija) – može zahtevati obustavu terapije
formiranje ugrušaka od kristala holesterola koji mogu da odlutaju u druge organe (embolizacija kristalima holesterola). Simptomi će zavisiti od organa koji je zahvaćen - može zahtevati obustavu terapije
Veoma retko (ređe od 1 na 10 000 pacijenata koji uzimaju lek):
ozbiljne alergijske reakcije (npr. po život opasna anafilaksa) - može zahtevati obustavu terapije
krvarenje u oku (okularna hemoragija)
događaji na nivou nervnog sistema kao što su:
grčevi (konvulzije, napadi)
poremećaj govora
konfuzija ili delirijum (težak oblik konfuzije)
anksioznost praćena nemirom (agitacija)
depresija
poremećaj mišljenja (psihoza)
Ovi poremećaji se često javljaju skupa sa moždanim udarom izazvanim prisustvom krvnog ugruška ili krvarenja u mozgu.
Molimo Vas da odmah obavestite svog lekara ukoliko mislite da imate bilo koje od ovih neželjenih dejstava. Ukoliko neko neželjeno dejstvo postane ozbiljno ili primetite neko neželjeno dejstvo koje nije navedeno u ovom
uputstvu, molimo Vas da o tome obavestite svog lekara.
Čuvati van domašaja i vidokruga dece.
Actilyse ne treba da se koristi posle isteka roka upotrebe naznačenog na bočici i spoljnjem pakovanju. Rok upotrebe ističe poslednjeg dana navedenog meseca.
Normalno neće biti zatraženo da čuvate lek Actilyse, jer će Vam biti dat od strane Vašeg lekara.
Lek čuvati na temperaturi do 25C. Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Actilyse ne bi trebalo koristiti nakon isteka roka važenja koji je naznačen na bočici ili spoljašnjoj kutiji leka. Datum isteka roka važenja se odnosi na poslednji dan u mesecu.
Pripremljeni rastvor spreman za primenu treba odmah da se upotrebi. Pripremljeni rastvor se može čuvati u frižideru do 24 časa na 2 - 8C, ili 8 sati na temperaturi do 25C.
Rok upotrebe Actilyse je 3 godine.
Aktivna supstanca je alteplaza. Svaka bočica sadrži 50 mg (što odgovara 29 000 000 i.j.) alteplaze. Alteplaza je proizvedena rekombinantnom DNK tehnikom na ovarijalnim ćelijama kineskog hrčka.
Drugi sastojci su arginin, fosforna kiselina (razblažena) i polisorbat 80.
Rastvarač je voda za injekcije.
Actilyse je prašak i rastvarač za rastvor za injekciju i infuziju.
Prašak je predstavljen kao beo do bledo-žut liofilizatni kolač. Rekonstituisani rastvor je bistra tecnost bezbojne do bledo žućkaste boje.
Jedno pakovanje sadrži jednu bočicu leka sa praškom i jednu bočicu sa rastvaračem.
Actilyse se nalazi u sledećem pakovanju:
Jedna bočica praška 50 mg alteplaze, jedna bočica rastvarača 50 ml i jedna prenosna kanila.
Boehringer Ingelheim Serbia d.o.o. Beograd
Milentija Popovića 5a, 11 070 Beograd, Republika Srbija
Boehringer Ingelheim Pharma GmbH & Co.KG
Birkendorfer Strasse 65, Biberach an der Riss, Nemačka
April, 2013.
Lek se može upotrebljavati samo u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.
od 10.06.2013.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Sledeće informacije su namenjene isključivo zdravstvenim stručnjacima:
Trombolitička terapija akutnog infarkta miokarda
za pacijente kod kojih je moguće započeti terapiju u roku od 6 časova od početka simptoma
- 3 časovni režim doziranja (videti odeljak ”Doziranje”):
za pacijente kod kojih je moguće započeti terapiju između 6 - 12 časova posle početka simptoma, pri čemu je dijagnoza jasno potvrđena.
Dokazano je da Actilyse smanjuje 30-dnevni mortalitet kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda. Trombolitička terapija kod akutne masivne plućne embolije sa hemodinamskom nestabilnošću
Dijagnoza treba da se potvrdi kad god je moguće objektivnim dijagnostičkim metodama kao što je pulmonalna angiografija ili neinvazivnim metodama kao što je CT pluća. Ne postoje klinička ispitivanja vezana za mortalitet i kasni morbiditet vezan za emboliju pluća.
Fibrinoliička terapija akutnog ishemijskog moždanog udara
Terapija se mora započeti što je ranije moguće u roku od 4.5 sata posle početka simptoma moždanog udara i nakon što se isključi intrakranijalno krvarenje pomoću odgovarajućih ”imaging” tehnika (kao što je kranijalna kompjuterizovana tomografija ili druge dijagnostičke ”imaging” metode senzitivne da prikažu prisustvo hemoragije). Terapijski efekat je vremenski zavisan; zbog toga ranija terapija povećava mogućnost povoljnog ishoda.
Actilyse treba da se da po mogućstvu odmah nakon pojave simptoma. Primenjuju se sledeće smernice za doziranje.
U aseptičnim uslovima, sadržaj jedne bočice leka Actilyse (50 mg) rastvara se sa vodom za injekcije prema sledećoj tabeli kako bi se dobila konačna koncentracija od 1mg alteplaze/ml:
Actilyse bočica | 50mg | |
Količina vode za injekcije koju treba dodati suvoj supstanci: | ||
Konačna koncentracija: | ||
1mg alteplaze/ml | (ml) | 50 |
Rekonstituisani rastvor treba zatim da se primeni intravenski. On može dalje da se rastvara sterilnim rastvorom natrijum hlorida za injekcije 9 mg/ml (0.9%) do minimalne koncentracije od 0,2 mg alteplaze/ml. Ne preporučuje se rastvaranje rekonstituisanog rastvora sterilnom vodom za injekcije ili uopšte korišćenje karbohidratnih infuzionih rastvora, odnosno dekstroze. Actilyse ne treba da se meša sa drugim lekovima ni u istoj boci za infuziju niti preko istog katetera (čak ni sa heparinom). Za više praktičnih uputstava za
pripremu i rukovanje videti odeljak ”Inkompatibilnost” i “Posebne mere opreza pri odlaganju materijala koji treba odbaciti nakon primene leka i druga uputstva za rukovanje lekom”.
Iskustvo s lekom kod dece i adolescenata je ograničeno. Lek Actilyse je kontraindikovan kod dece i adolescenata u lečenju akutnog moždanog udara (videti odeljak „Kontraindikacije”).
Infarkt miokarda
90-minutni (ubrzani) režim doziranja za pacijente sa infarktom miokarda, kod kojih lečenje može da počne u roku od 6 sati od pojave simptoma:
Koncentracija alteplaze | |
1mg/ml | |
ml | |
15 mg kao intravenski bolus | 15 |
50 mg kao infuzija u toku prvih 30 minuta | 50 |
Zatim sledi infuzija od 35 mg u toku 60 minuta do maksimalne doze od 100 mg | 35 |
Kod pacijenata čija je telesna masa ispod 65 kg, ukupna doza treba da se uskladi prema težini kao što stoji u sledećoj tabeli:
Koncentracija alteplaze | |
1mg/ml | |
ml | |
15 mg kao intravenski bolus | 15 |
ml/kg TM | |
i 0,75 mg/kg telesne mase (TM) tokom 30 minuta (maksimum 50 mg) | 0,75 |
zatim sledi infuzija od 0,5 mg/kg (TM) tokom 60 minuta (maksimum 35 mg) | 0,5 |
3-satni režim doziranja za pacijente kod kojih lečenje može da počne u roku od 6 do12 sati nakon pojave prvih simptoma:
1mg/ml | |
ml | |
10 mg kao intravenski bolus | 10 |
50 mg kao infuzija u toku prvog sata | 50 | ||
ml/30 min | |||
zatim slede infuzije od 10mg u trajanju od 30 minuta do maksimalne doze od 100 mg u toku 3 sata | 10 |
Kod pacijenata čija je telesna masa ispod 65 kg, ukupna doza ne bi trebalo da prelazi 1,5 mg/kg. Maksimalna doza alteplaze je 100 mg.
Dodatna terapija:
Preporučuje se dodatna trombolitička terapija u skladu sa postojećim međunarodnim smernicama za tretman pacijenata sa infarktom miokarda sa ST-elevacijom; acetilsalicilna kiselina treba da se da što pre, po mogućstvu odmah nakon pojave simptoma i da se nastavi doživotna terapija istom, osim ako nije kontraindikovana.
Plućna embolija
Ukupna doza od 100 mg treba da se primeni u toku 2 sata. Najviše iskustva postoji sa sledećim režimom doziranja:
Koncentracija alteplaze | |
1mg/ml | |
ml | |
10 mg kao intravenski bolus u toku 1 - 2 minuta | 10 |
zatim sledi kao intravenska infuzija od 90 mg u toku 2 sata | 90 |
Kod pacijenata čija je telesna masa ispod 65 kg, ukupna doza ne bi trebalo da prelazi 1,5 mg/kg.
Dodatna terapija:
Nakon terapije lekom Actilyse treba početi (ili nastaviti) sa heparinskom terapijom kada su aPTT vrednosti manje od dvostruke gornje normalne vrednosti. Infuziju treba prilagoditi tako da se održava aPTT između 50–70 sekundi (1,5 do 2,5 puta u odnosu na kontrolnu vrednost).
Akutni ishemijski moždani udar
Terapiju mora da primenjuje samo lekar specijalista za neurološko lečenje, videti odeljak „Kontraindikacije” i „Posebna upozorenja i mere opreza pri upotrebi leka”.
Preporučena doza je 0,9 mg alteplaze/kg telesne mase (maksimum 90 mg) koja se unosi intravenskom infuzijom u toku 60 minuta pri čemu se 10% ukupne doze primenjuje na početku kao intravenski bolus.
Terapija lekom Actilyse se mora započeti što je ranije moguće, u roku od 4,5 sati posle pojave simptoma. Ukoliko prođe više od 4,5 sati od pojave simptoma moždanog udara, nastaje negativan odnos koristi i rizika koji se dovodi u vezu sa davanjem leka Actilyse, tako da lek ne treba primeniti (videti odeljak 5.1 Sažetka karakteristika leka”).
Dodatna terapija:
Bezbednost i efikasnost ovog režima uz istovremeno davanje heparina i acetilsalicilne kiseline u toku prvih 24 sata od pojave simptoma još nije dovoljno ispitana.
Stoga u prvih 24 sata nakon terapije lekom Actilyse treba izbegavati davanje acetilsalicilne kiseline ili
intravenski heparina. Ako heparin mora da se daje zbog drugih indikacija (npr. prevencija duboke venske tromboze), doza ne treba da prelazi 10 000 i.j na dan, subkutanom primenom.
Preosetljivost na aktivnu supstancu ili neku od pomoćnih materija.
Dodatne kontraindikacije kod akutnog infarkta miokarda, akutne plućne embolije i akutnog ishemijskog moždanog udara:
Actilyse kontraindikovana u slučajevima kada postoji visok rizik od hemoragije, kao što su:
značajan poremećaj krvarenja trenutno ili tokom posledenjih 6 meseci
poznata hemoragijska dijateza
pacijenti koji primaju oralne antikoagulanse, npr. varfarin-natrijum
manifestno ili skorašnje ozbiljno ili opasno krvarenje
anamnestički podaci ili sumnja na intrakranijalnu hemoragiju
suspektna subarahnoidalna hemoragija ili stanje nakon subarahnoidalne hemoragije nastale zbog aneurizme
anamneza oštećenja centralnog nervnog sistema (tj. neoplazma, aneurizma, operacija mozga ili kičme)
skorašnja (manje od 10 dana) traumatska eksterna masaža srca, porođaj, nedavna punkcija nekompresibilnog krvnog suda (npr. vene subklavije ili jugularne vene)
teška nekontrolisana arterijska hipertenzija
bakterijski endokarditis, perikarditis
akutni pankreatitis
dokumentovana ulkusna gastrointestinalna bolest tokom poslednja 3 meseca, varikoziteti jednjaka, arterijska aneurizma, arterijsko-venske malformacije
neoplazma sa povećanim rizikom od krvarenja
teška bolest jetre uključujući insuficijenciju jetre, cirozu, portalnu hipertenziju (proširene vene na jednjaku) i aktivni hepatitis
velika hirurška operacija ili značajna trauma u poslednja 3 meseca
Dodatne kontraindikacije kod akutnog infarkta miokarda su:
bilo kakva poznata anamneza hemoragijskog moždanog udara ili moždanog udara nepoznatog porekla.
poznata anamneza ishemijskog moždanog udara ili tranzitorni ishemijski atak (TIA) u poslednjih 6 meseci, izuzev postojećeg ishemijskog moždanog udara unutar poslednja 3sata.
Dodatne kontraindikacije kod akutne plućne embolije su:
bilo kakva poznata anamneza hemoragijskog moždanog udara ili moždanog udara nepoznatog porekla.
poznata anamneza ishemijskog moždanog udara ili tranzitorni ishemijski atak (TIA) u poslednjih 6 meseci, izuzev postojećeg ishemijskog moždanog udara unutar poslednja 3h.
Dodatne kontraindikacije kod akutnog ishemijskog moždanog udara su:
simptomi ishemijskog moždanog udara koji su počeli više od 4,5 sata pre početka primene infuzije
ili simptomi čije vreme nastanka nije poznato i za koje postoji mogućnost da su počeli pre više od 4,5 sata (videti odeljak 5.1. Sažetka karakteristika leka).
minorni neurološki deficit ili simptomi koji su se brzo poboljšavali pre započinjanja infuzije
težak moždani udar na osnovu kliničke procene (npr. NIHSS>25) i/ili na osnovu odgovarajućih ”imaging” tehnika
epileptični napad na početku moždanog udara
dokaz o postojanju intrakranijalne hemoragije (IKH) na CT snimku
simptomi moguće subarahnoidalne hemoragije, čak i ukoliko je CT nalaz normalan
primena heparina 48 sati pre nastanka udara uz aktivirano parcijalno tromboplastinsko vreme
(a PTT) iznad gornje granice normale
anamnestički podaci o prethodnom moždanom udaru i istovremenm diabetes mellitus-om
prethodni moždani udar u poslednja 3 meseca
broj trombocita manji od 100 000/mm³
sistolni krvni pritisak > 185 ili dijastolni krvni pritisak > 110 mm Hg, ili agresivna intravenska terapija potrebna za snižavanje krvnog pritiska na svoje granične vrednosti
nivo glukoze u krvi < 50 ili > 400 mg/dl.
Primena kod dece i adolescenata
Actilyse nije indikovana za terapiju akutnog moždanog udara kod pedijatrijskih pacijenata mlađih od 18 godina.
Primena kod starije populacije
Actilyse nije indikovana za terapiju akutnog moždanog udara kod odraslih osoba starijih od 80 godina.
Posebna upozorenja i mere opreza u akutnom infarktu miokarda, akutnoj plućnoj emboliji i akutnom ishemijskom moždanom udaru:
Trombolitička/fibrinolitička terapija zahteva odgovarajuće praćenje. Actilyse treba da primenjuju samo lekari koji su obučeni i imaju iskustva u primeni trombolitičke terapije, i koji imaju na raspolaganju odgovarajuću opremu kako bi mogli da prate primenu leka. Kada se daje lek Actilyse, preporučuje se da standardna oprema za reanimaciju i farmakoterapiju bude na raspolaganju u svim prilikama.
Rizik od intrakranijalne hemoragije se povećava kod starijih pacijenata, stoga kod tih pacijenata treba pažljivo napraviti procenu rizika u odnosu na korist.
Do sada postoji samo ograničeno iskustvo sa korišćenjem leka Actilyse kod dece i adolescenata.
Kao i kod svih trombolitičkih agenasa, očekivana terapijska korist treba da se odmeri s posebnom pažnjom u pogledu svih mogućih rizika, naročito kod pacijenata sa:
malim skorašnjim traumama, kao što su biopsije, punkcija velikih krvnih sudova, intramuskularne injekcije, masaža srca radi reanimacije
stanjima sa povećanim rizikom od hemoragije koja nisu navedena u odeljku “Kontraindikacije”.
Treba izbegavati upotrebu krutih katetera.
Dodatna posebna upozorenja i mere opreza kod akutnog infarkta miokarda:
Ne smeju se davati doze veće od 100 mg alteplaze jer je to povezano sa povećanjem rizika od intrakranijalnog krvarenja. Stoga se posebno mora voditi računa da doza alteplaze primenjena infuzijom bude upravo kao što je opisano u odeljku “Doziranje”.
Postoji ograničeno iskustvo sa ponovnom primenom leka Actilyse. Nije poznato da Actilyse izaziva anafilaktičke reakcije. U slučaju anafilaktoidne reakcije, infuzija treba da se prekine i primeni se odgovarajuća terapija.
Očekivana terapijska korist treba da se odmeri s posebnom pažnjom u pogledu svih mogućih rizika, naročito kod pacijenata sa sistolnim krvnim pritiskom >160 mm Hg.
Gliko-Protein (GP) IIb/IIIa antagonisti:
Istovremena upotreba GPIIb/IIIa antagonista povećava rizik od krvarenja.
Dodatna posebna upozorenja i mere opreza kod akutne plućne embolije: Isto kao za akutni infarkt miokarda (videti gore).
Dodatna posebna upozorenja i mere opreza kod akutnog ishemijskog moždanog udara: Posebna upozorenja kod upotrebe leka:
Terapiju mora da primenjuje samo lekar koji je edukovan i ima iskustva u oblasti neurološkog lečenja.
Posebna upozorenja / stanja sa smanjenom koristi u odnosu na rizik:
U poređenju sa drugim indikacijama, pacijenti sa akutnim ishemijskim moždanim udarom koji primaju lek Actilyse kao terapiju imaju značajno povećan rizik od intrakranijalne hemoragije, pošto do krvarenja dolazi prevashodno u infarktnim zonama. To se odnosi naročito na sledeće slučajeve:
sve situacije navedene u odeljku “Kontraindikacije” i uopšte sve situacije sa visokim rizikom od hemoragije
male asimptomatske aneurizme cerebralnih krvnih sudova
ako je od pojave simptoma moždanog udara do lečenja proteklo više vremena, ukupan klinički ishod je manje povoljan i može biti povezan sa većim rizikom za nastanak intrakranijalne hemoragije i smrti u odnosu na pacijente koji su terapiju dobili ranije. Zbog toga ne treba odlagati primenu leka Actilyse.
pacijenti koji su prethodno koristili terapiju acetilsalicilnom kiselinom (ASK) mogu biti izloženi većem
riziku od intracerebralne hemoragije, naročito ako je terapija lekom Actilyse zakasnela.
Sasvim je opravdana kontrola krvnog pritiska (KP) dok se primenjuje terapija i do 24 sata. Osim toga, preporučuje se intravenska antihipertenzivna terapija ukoliko je sistolni KP >180 mm Hg ili dijastolni KP
>105 mm Hg.
Korist od terapije smanjuje se kod pacijenata koji su prethodno imali moždani udar ili kod onih sa poznatim nekontrolisanim dijabetesom, tako da se smatra da je kod tih pacijenata odnos korist/rizik manje povoljan, ali još uvek pozitivan.
Kod pacijenata sa vrlo blagim moždanim udarom, rizici pretežu nad očekivanom koristi (videti odeljak “Kontraindikacije”).
Pacijenti sa vrlo teškim moždanim udarom izloženi su većem riziku od intracerebralne hemoragije i smrti i ne bi trebalo da uzimaju terapiju (videti odeljak “Kontraindikacije”).
Pacijenti sa ekstenzivnim infarktima izloženi su većem riziku od neuspeha uključujući i rizike od teške hemoragije i smrti. Kod takvih pacijenata, potrebno je pažljivo napraviti procenu odnosa koristi i rizika.
Kod pacijenata sa moždanim udarom, verovatnoća povoljnog ishoda se smanjuje s povećanjem godina starosti, s povećanjem težine moždanog udara i povećanjem nivoa glukoze u krvi po prijemu, dok se verovatnoća teškog oštećenja i smrti ili relevantnih intrakranijalnih krvarenja povećava, nezavisno od terapije. Pacijenti preko 80 godina, pacijenti sa teškim moždanim udarom (prema kliničkoj proceni ili proceni putem odgovarajućih vizuelizacionih metoda) i pacijenti sa nivoima glukoze u krvi < 50 mg/dl ili
>400 mg/dl ne treba da primaju terapiju lekom Actilyse (videti odeljak “Kontraindikacije”).
Dostupni podaci iz studije ECASS III i njihova objedinjena analiza pokazuju da je ukupan klinički ishod manje povoljan kod starijih pacijenata uznapredovale životne dobi u poređenju sa mlađim pacijentima, pošto izgleda da se sa starošću korist od lečenja lekom Actilyse smanjuje, a rizik od smrti povećava.
Ostala posebna upozorenja:
Reperfuzija ishemijskog područja može da izazove cerebralni edem u infarktnoj zoni. Zbog povećanog hemoragijskog rizika, ne treba počinjati terapiju sa inhibitorima agregacije trombocita u toku prvih 24 sata posle trombolize alteplazom.
Kod pacijenata sa akutnim infarktom miokarda nisu vršena zvanična ispitivanja interakcije leka Actilyse i drugih lekova koji se obično primenjuju.
Rizik od hemoragije se povećava ako se (pre, za vreme ili u toku prvih 24 sata posle terapije lekom Actilyse) daju derivati kumarina, oralni antikoagulansi, inhibitori agregacije trombocita, nefrakcionisani heparin ili niskomolekularni heparin, ili aktivne supstance koje utiču na koagulaciju (videti odeljak
“Kontraindikacije”).
Istovremeno lečenje ACE inhibitorima može da poveća rizik od anafilaktoidne reakcije, s obzirom da je u slučajevima koji opisuju takve reakcije relativno veći broj pacijenata istovremeno primao ACE inhibitore. Istovremeno korišćenje GPIIb/IIIa antagonista povećava rizik od krvarenja.
Vrlo je ograničeno iskustvo u vezi sa upotrebom alteplaze u toku trudnoće i dojenja. Ogledi na životinjama pokazali su reproduktivnu toksičnost (videti odeljak 5.3. Sažetka kakrakteristika leka). U slučaju akutnog oboljenja koje ugrožava život, treba dobro proceniti korist u odnosu na potencijalni rizik.
Nije poznato da li se alteplaza izlučuje u majčino mleko.
Nije poznato.
Navedene neželjene reakcije su klasifikovane prema frekvenciji i sistemu organskih klasa. Grupne frekvence su definisane prema sledećoj konvenciji:
Veoma često ≥ 1/10
Često ≥ 1/100 do < 1/10
Povremeno ≥ 1/1.000 do < 1/100
Retko ≥ 1/10.000 do < 1/1 000
Veoma retko < 1/10 000
Nije poznato (ne može se proceniti na osnovu raspoloživih podataka)
Osim intrakranijalne hemoragije kao neželjenog dejstva kod indikacije moždanog udara, kao i reperfuzione aritmije kod indikacije infarkta miokarda, nema medicinskog razloga da se pretpostavi da su neželjena dejstva Actilyse u kvalitativnom i kvantitativnom smislu u indikaciji plućne embolije i akutnog ishemijskog moždanog udara drugačija od onih koja nastaju u indikaciji infarkta miokarda.
Hemoragija
Najčešće neželjeno dejstvo koje može biti uzročno povezano sa primenom Actilyse je krvarenje koje vodi do pada hematokrita i/ili vrednosti hemoglobina.
Veoma često: krvarenje iz oštećenih krvnih sudova (kao npr.hematom)
hemoragija na mestu injekcije (obično iz punktiranih mesta, hematom na mestu ulaska katetera, hemoragija na mestu ulaska katetera)
Često: intrakranijalna hemoragija (kao što je cerebralna hemoragija, hematom mozga, hemoragijski moždani udar, hemoragijska transformacija moždanog udara, intrakranijalni hematom, subarahnoidalna hemoragija) u terapiji akutnog ishemijskog moždanog udara. Simptomatska intracerebralna hemoragija predstavlja značajnu neželjenu reakciju u terapiji akutnog ishemijskog moždanog udara (do 10% pacijenata je bez povećanja ukupnog mortaliteta ili morbiditeta i bez ikakvog značajnog povećanja ukupnog mortaliteta i teškog invaliditeta, npr. mRS 5-6).
hemoragija respiratornog trakta (kao što je faringealna hemoragija, epistaksa, hemoptizije) gastrointestinalna hemoragija (kao što je gastrična hemoragija, ulkus želuca koji krvari,
rektalna hemoragija, hematemeza, melena, krvarenje u ustima, gingivalno krvarenje)
ekhimoze
urogenitalna hemoragija (kao što je hematurija, hemoragija urinarnog trakta) transfuzija krvi (kada je potrebna)
Povremeno: intrakranijalna hemoragija (kao što je cerebralna hemoragija, cerebralni hematom, hemoragijski moždani udar, hemoragijska transformacija moždanog udara, intrakranijalni hematom, subarahnoidalna hemoragija) u terapiji akutnog infarkta miokarda i akutne plućne embolije
hemoragija uha hemoperikard
retroperiotnealne hemoragije (kao što je retroperitonealni hematom)
Retko: krvarenje u parenhimatoznim organima (kao što je hepatična hemoragija, plućna hemoragija)
Veoma retko: hemoragija oka
Smrtni ishod i trajni invaliditet su prijavljivani kod pacijenata koji su imali moždani udar (uključujući intrakranijalno krvarenje) i druge ozbiljne epizode krvarenja.
Ukoliko se pojavi potencijalno opasno krvarenje posebno kod cerebralne hemoragije, mora se prekinuti sa fibrinolitičkom terapijom. Međutim, u principu nije potrebna zamena koagulacionih faktora pošto im je poluvremene eliminacije kratko, pa je time njihov uticaj na sistemske faktore koagulacije minimalan. Kod većine pacijenata koji imaju krvarenje potreban je prekid trombolitičke i antikoagulacione terapije, nadoknada tečnosti i manuelni pritisak na krvni sud koji krvari. Treba razmotriti primenu protamina ukoliko je heparin dat u toku 4 sata od nastanka krvarenja. Kod manjeg broja pacijenata kod kojih ove konzervativne mere ne daju rezultat, može biti opravdano davanje preparata za transfuziju. Evaluaciju transfuzije krioprecipitatom, sveže smrznutom plazmom i trombocitima treba izvršiti nakon svakog davanja na osnovu kliničkih i laboratorijskih parametara. Pri infuziji krioprecipitata ciljani nivo fibrinogena je 1g/L. Antifibrinolitički agensi predstavljaju poslednju alternativu.
Poremećaji imunološkog sistema
Povremeno: reakcije hipersenzitivnosti / anafilaktoidne reakcije (npr. alergijske reakcije uključujući osip, urtikariju, bronhospazam, angioedem, hipotenziju, šok ili bilo koji drugi simptom povezan
sa alergijskim manifestacijama) Veoma retko: ozbiljna anafilaksa
U retkim slučajevima primećeno je prolazno formiranje antitela na Actilyse u niskom titru, ali klinički značaj ovog nalaza nije poznat.
Poremećaji nervnog sistema
Veoma retko: događaji vezani za nervni sistem (npr. epileptični napad, konvulzija, afazija, poremećaj govora, delirijum, akutni moždani sindrom, agitacija, konfuzija, depresija, psihoza) često povezani sa istovremenim ishemijskim ili hemoragijskim cerebrovaskularnim događajima
Kardiološki poremećaji
Kao i kod primene drugih trombolitičkih agenasa, sledeći poremećaji su primećeni kao posledica infarkta miokarda i/ili trombolitičke terapije:
Veoma često: rekurentna ishemija/angina, hipotenzija i srčana insuficijencija/plućni edem, reperfuzione aritmije (kao što je aritmija, ekstrasistole, AV blok prvog stepena do kompletnog AV bloka, atrijalna fibrilacija/flater, bradikardija, tahikardija, ventrikularna aritmija, ventrikularna tahikardija/fibrilacija, elektromehanička disocijacija [EMD])
Često: srčani zastoj, kardiogeni šok i ponovni infarkt miokarda
Povremeno: mitralna regurgitacija, plućna embolija, sistemska embolija/ cerebralna embolija, ventrikularni septalni defekt
Ovi srčani poremećaji mogu biti opasni po život i dovesti do smrtnog ishoda.
Vaskularni poremećaji
Povremeno: embolizam (trombotička embolizacija), što može da vodi do odgovarajućih posledica u zahvaćenim organima
Gastrointestinalni poremećaji Često: muka, povraćanje
Ispitivanja
Veoma često: snižen krvni pritisak
Često: povišena telesna temperatura
Povrede, trovanja i proceduralne komplikacije
Retko: masna embolija (embolizacija holesterolskim kristalima) koja može da vodi do odgovarajućih posledica u zahvaćenim organima
Može doći do relativne fibrinske specifičnosti posle predoziranja, uprkos klinički značajne redukcije fibrinogena i drugih komponenti koagulacije krvi. U većini slučajeva, dovoljno je sačekati da se ovi faktori fiziološki regenerišu pošto se prekine sa terapijom Actilyse. Ako ipak dođe do ozbiljnog krvarenja, preporučuje se infuzija sveže zamrznute plazme ili sveže krvi i, ako je potrebno, mogu se dati sintetski antifibrinolitici.
Rekonstituisani rastvor se može dodatno razblažiti sterilnim fiziološkim slanim rastvorom (0,9%) do minimalne koncentracije od 0,2 mg alteplaze na ml.
Dodatno razblaživanje sterilnom vodom za injekcije ili upotreba ugljenohidratnih infuzionih rastvora, npr. dekstroze, nije preporučljiva zbog povećanog stvaranja zamućenosti rekonstituisanog rastvora.
Lek Actilyse ne treba mešati sa drugim lekovima, niti u istoj infuzionoj bočici niti u istoj venskoj liniji (čak ni sa heparinom).
Rok upotrebe je 3 godine.
Nakon rekonstitucije, preporučuje se da se rastvor odmah upotrebi. Međutim, potvrđeno je da se pripremljeni rastvor može čuvati u frižideru do 24 časa na temperaturi od 2 -8 °C i do 8 časova na temperaturi koja ne prelazi 25°C.
Čuvati na temperaturi do 25°C.
Lek čuvati u originalnom pakovanju radi zaštite od svetlosti.
Rekonstituisani rastvor
Za uslove čuvanja rekonstituisanog rastvora videti odeljak “Rok upotrebe”.
Prašak za rastvor:
50 ml sterilisana staklena bočica, sa sterilnim silikoniziranim sivim zapušačem liofilizovanog-tipa gume i aluminijumsko/plastičnim flip-off poklopcem.
Rastvarač:
Voda za injekciju u bočici od 50 ml.
Bočice sa vodom za injekciju imaju odgovarajući gumeni zapušač i aluminijumski/plastični flip-off poklopac.
U pakovanju se nalazi kanila za prenos rastvarača. Sadržaj pakovanja:
1 bočica sa 2 333 mg praška za rastvor za injekciju/infuziju
1 bočica sa 50 ml vode za injekciju 1 prenosna kanila
Za rekonstituciju rastvora do konačne koncentracije od 1 mg alteplaze /ml celokupni sadržaj rastvarača treba preneti u bočicu koja sadrži prašak. Za ovu svrhu treba upotrebiti kanilu.
Tabela koja prikazuje zapreminu rastvarača potrebnog za postizanje željene koncentracije je prikazana u odeljku “Doziranje”.
Pri rekonstituciji proizvoda prašak i rastvarač treba blago protresti dok se mešavina potpuno ne rastvori. Bilo kakvu snažnu manipulaciju treba izbegavati da bi se sprečilo formiranje pene.
Rekonstituisani rastvor je bistra tecnost bezbojne do bledo žućkaste boje. Pre upotrebe treba izvršiti vizuelnu proveru boje i prisustva čestica.
Rekonstituisani rastvor je samo za jednokratnu upotrebu. Svu neupotrebljenu količinu leka treba odbaciti.
Lek se uništava u skladu sa važećim propisima.
A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
